Monthly Archives: април 2012

Благовијести слава храма у Дубровнику

Српска православна црквена општина у Дубровнику, од свог службеног постојања, прославила је на Благовијести своју 222. Крсну славу. Уз присуство лијепог броја благочестивог народа служио је Његово Преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Господин Григорије уз саслужење игумана тврдошког господина Саве и дубровачких пароха о. Славка Зорице и Горана Спаића и ђакона Владимира Вукановића, а уз анђелску пјесму хора „Св. Василије Острошки и Тврдошки“, под управом проф. Стојанке Гудељ. Епископ је у надахнутој бесједи поучио вјерни народ, истичући значај празника за наше спасење, наглашавајући смјерност Пресвете Богородице која се огледа у њеном одговору арханђелу Гаврилу: Ево слушкиње Господње – нека ми буде по ријечи твојој (Лк 1,38). Тим ријечима је показала свим хришћанима примјер како се живи у послушности Богу, што ће касније наш народ преточити у изреку да је „увијек боље оно што Бог хоће него што људи желе:“

За трпезу љубави и послужење народа побринуо се старешина храма протојереј – ставрофор Горан Спаић са члановима Црквеноопштинског одбора. Празник, служба Епископа и молитвено расположење допринијело је радости свих присутних, баш онако како је архангел Гаврило најавио Пресветој Дјеви Марији ријечима: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом… (Лк 1,28). Јер ако је Бог с нама, ко ће на нас?

„Све је свето и честито били и миломе Богу приступачно“.

Еп. Атанасије – Бесједа на Благовијести у Херцеговачкој Грачаници

Св. Арх. Литургија у храму Херцеговачка Грачаница

На празник Благовијести умировљени Епископ ЗХиП Атанасије служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Херцеговачка Грачаница, којој је данашњи празник и храмовна слава. У цркви, препуној народа и дјеце, присутни су били и овогодишњи учесници манифестације „Дучићев дан“. Послије читања Светог јеванђеља Епископ се вјерном народу обратио надахнутом бесједом.

У току Литургије служен је и помен на гробу у цркви, нашем великом пјеснику Јовану Дучићу. По обиласку литије око храма, пререзан је славски колач. Свечаност је настављена на платоу промоцијом књига Матије Бећковића „Најскупља српска реч“, на којој су говорили проф. др Јован Делић и Драган Хамовић.

Вриједни домаћини су за све присутне, у Дому на Црквини, припремили славску трпезу.

Audio clip: Adobe Flash Player (version 9 or above) is required to play this audio clip. Download the latest version here. You also need to have JavaScript enabled in your browser.

Благовештење слава Манастира Житомислић

Манастир Благовјештења Пресвете Богородице – Житомислић, прославио је данас, 07. априла 2012. године, своју Крсну славу. Свету Литургију је служио архимандрит Герман (Богојевић), игуман манастира Крка, уз саслужење архимандрита Данила (Павловића), игумана манастира Житомислић, архимандрита Лазара (Лазаревића), ректора Богословије у Фочи, јеромонаха Андреја (Ковачевића), игумана Манастира Светог Георгија на Равној Романији, протојереја-ставрофора Радивоја Круља те свештеника и свештеномонаха епархије захумско-херцеговачке. Ове године на славу су дошли и матуранти Богословије Светог Петра Дабро-Босанског из Фоче са својим ректором и господом професорима те својим пјевањем увеличали литургијско славље.

Послије читања светог Јеванђеља, архимандрит Данило се обратио окупљеном народу са пригодном бесједом у којој је посебно нагласио значај данашњих празника – Благовијести и Лазареве суботе, указавши на важност битствовања манастира Житомислић, како кроз вијекове, тако и данас, међу православним Србима у Мостару и околини.

По одслуженој Литургији, обављено је освећење и ломљење славског колача, пред црквом након чега је услиједио културни програм у порти манастира. Поред сплета народних игара коју су извели КУД Гусле из Мостара, наступио је и етно састав Кимвал из Фоче који се публици представио са више композиција из свог репертоара. У овом саставу пјевају и свирају богослови и дјевојке из средњошколског центра овога града

Домаћини су за све госте припремили празничну трпезу у новоизграђеном конаку. Поред поменутих игумана уважени гости славе били су Фра Ико Скоко, гвардијан фрањевачког самостана из Мостара, Г. Драган Давидовић, директор Радио-телевизије Републике Српске, српски официри у оружаним снагама БиХ бригадир Бранко Рашета, мајор Душан Лужајић и пуковник Александрар Лучић те многобројни војници, добротвори и пријатељи манастира.

Еп.Григорије – Бесједа на конференцији Фонда јединства православних народа

Завршена 18. конференција Фонда јединства православних народа

Његово преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије истакао је да у вријеме када се много говори о европским интеграцијама не постоји ништа нормалније и природније за једног хришћанина него да тежи зајединици и интеграцијама, те да су „нецрквене, нехришћанске и неправославне све фобије , па и фобија од европских интеграција“.

„Наше служење на земљи је служење јединству, а не подјелама, али само оном јединству које подразумијева очување различитости, и то у апсолутном смислу те ријечи“, рекао је владика Григорије данас у Требињу на завршеној 18. конференцији Фонда јединства православних народа о теми „Европске интеграције и проблем идентитета народа“.

Audio clip: Adobe Flash Player (version 9 or above) is required to play this audio clip. Download the latest version here. You also need to have JavaScript enabled in your browser.

ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ И ИДЕНТИТЕТ НАРОДА

– Излагање Епископа Григорија на 18. конференцији Фонда јединства православних народа о теми „Европске интеграције и проблем идентитета народа“, Требиње 6. априла 2012.

Ако бисмо се запитали шта је идентитет нашега Госпoда Исуса Христа, одговор би био јасан и недвосмислен: Он је Син Божији. Ако би нас, хришћане, неко запитао који је наш идентитет, могли бисмо рећи да само име нуди одговор: ми смо хришћани, крштени смо у име Исуса Христа и тако смо постали синови и насљедници Царства Божијег. Дакле, увијек је најважније питање: ко си ти, ко сам ја, ко је он/она. То питање је много важније од тога шта смо ми по природи. Отуда ми се чини неопходним на почетку разграничити да ли постављамо питање ко је један Европљанин или шта је један Европљанин? Овдје, у Херцеговини, ако људи желе да сазнају ваш идентитет – обавезно ће почети питањем чији си ти, од ког си племена, а потом ће услиједити и питања одакле си, из ког краја. Све у жељи да вас идентификују, да вас препознају.

Међутим, колико год да добијете информација ко је неко, чији је и одакле је – неће бити могуће да га препознате на прави начин, нити да га упознате уколико вам се он не открије као јединствен и непоновљив – независан у односу на оно чији је и одакле је. И ви морате бити спремни да је он сасвим другачији од онога шта говори искуство о његовом крају и поријеклу. Једина могућност да дође до истинског упознавања, а не до формалног препознавања међу вама биће ако му допустите да увијек и сасвим буде другачији од онога какав сте претпоставили да ће бити. У сваком другом случају, постоји опасност да сасвим укинете његову личност, поништите његову слободу и идентификујете га погрешно. Онај кога будете идентификовали, укидајући му слободу да он буде јединствен и непредвидљив, он више неће бити оно што јесте.

У наше вријеме много се говори о европским интеграцијама. Начелно, не постоји ништа нормалније ни природније за једнога хришћанина него да тежи зајединици, интеграцијама. За нас је задата категорија јединство и саборност. Наше служење на земљи је служење јединству, а не подјелама. Међутим, постоји један парадокс: ми можемо служити само оном јединству које подразумијева очување различитости, и то у апсолутном смислу ријечи. Можда се питате како је онда могуће идентификовати некога ко стоји насупрот нас тако да буде једно са нама и да будемо у заједници са њим, а да остане сасвим другачији и различит од нас. Усуђујем се не препоручивати знање или сазнање како пут, односно посједовање што више информација о некоме, о његовом поријеклу, менталитету, образовању и васпитању. Не говорим у овом тренутку ни против тих ствари, нити се плашим онога чега се многи плаше, а то је сабирање безбројних информација о нама, до те мјере да постоји фобија да неко све прати и зна. Таква фобија је постојала и постоји чак и код неких духовних људи. Као што, узгред речено, није разумљива ни фобија од такозваних европских интеграција, уколико схватимо да знање о другоме не значи и истинско познавање другога. Као што се много говори о европским интеграцијама, тако се уистину често помиње и идентитет људи и народа. Сигурно нећу бити усамљен ако закључим да толико говорење о идентитету највише личи на вапај, крик због изгубљеног или нејасног идентитета.

Усудићу се да изрекнем једну, чини ми се, смјелу тезу: тај немир извире из погрешне поставке, по којој изгледа да је важнији свијет, у овом случају Европа, него човјек. Свети оци Истока су у своје вријеме велики немир јелинске философије умирили открићем и сасвим другачијим ставом од јелинског, а који гласи: није човјек микрокосмос у макрокосмосу него макрокосмос у микрокосмосу. Није човјек ради свијета саздан него свијет ради човјека. Није Европа важнија од човјека, а за Европу је и те како важан сваки човјек. Дужни смо одговор који човјек? Одговор је: слободан човјек. Који је то слободан човјек и како ћемо га препознати? Понављам, нећемо га препознати скупљањем информација о њему. Човјека познати, а оставити га да буде слободан – могуће је само на један начин. Тај начин је љубав, боголика, христолика, жртвена, несебична, обожена. Љубав која препознаје другога не по његовим каквотама него другога као своје огледало без којег не може познати ни себе, не може се идентификовати нити спознати свој идентитет.

Чврсто вјерујем да је у наше вријеме задатак Цркве да поново открије свијету колико је важна карика која нас везује са вјечношћу, карика која, јеванђелским језиком речено, гласи: човјек је слика Божија. Задатак Цркве би био у томе да људима покаже пут – како да у њиховим животима заживи свјетлост Светотројичног јединства у коме је свака личност посебна и нема подјела и атака на другост већ је управо другост конститутивни елемент тог јединства. Црква има задатак да та истина буде откривена људима, а тај задатак подразумијева храброст и борбу, не просто да људи изаберу добро у односу на зло него борбу да добро побиједи зло. Отуда су нецрквене, нехришћанске и неправославне све фобије, па и фобија од европских интеграција.

Конференција Међународног фонда јединства православних народа

У Требињу је почела са радом Конференција Међународног фонда јединства православних народа на тему „Европске интеграције и проблеми идентитета народа“.
„Ми у Српској опредијељени смо за ЕУ као скуп вриједности којима несумњиво припадамо и ту европску кућу смо овдје давно изградили. На најбољи могући начин ми и наша црква показујемо како може да сарађује свјетовна и црквена власт. Припадамо православном свијету и не смијемо никада да се одрекнемо свога доприноса хришћанској Европи и њеним вриједностима. Требиње заслужује да буде домаћин конференције Међународног фонда јединства православних народа, јер живи православну вјеру“, рекао је предсједник РС Милорад Додик, на отварању Конференције.
Начелник општине Требиње Добросав Ћук је у име града домаћина истакао да бројни храмови и манастири, средњовјековни споменици духовне културе расути по херцеговачким врлетима свједоче о континуитету и дугој традицији православне мисли и идентитета на херцеговачким просторима.
„У последних двадесетак година свједоци смо великог духовног преображаја нашег краја и народа на чему смо посебно захвални духовним пастирима херцеговачким, владикама Атанасију и Григорију, чији је допринос снажењу живота цркве међународно немјерљив и ненадокнадив“поручио је Ћук.
О теми конференције вечерас су говорили предсједник Фонда Алексејев Валериј Аркадијевич и владика црногорско-приморски Амфилохије, а скупу су се обратили и амбасадор Русије у БиХ Александар Боцан-Харченко. Отварању конференције присуствовало је педесетак представника из 15 земаља, а између осталих, присуствовали су Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, Епископ бранићевски Игњатије, Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, умировљени Епископ ЗХиП Атанасије, министар за економске односе и регионалну сарадњу РС Жељка Цвијановић и др. На конференцији су прочитани поздравни говори патријарха српског Иринеја, као и грузијског и бугарског патријарха и представника руске државне Думе.
Конференција ће бити настављена сутра.

Освећење темеља цркве Часног Крста у селу Дражљеву

У недељу 1. априла у 12 часова обављено је освећење темеља цркве Часног Крста која је започета у љето 2011. г. на локалитету Попова греда у селу Дражљеву. Ово мало село се налази 5 километара сјеверно од Гацка. Црква се гради на мјесту гдје је 1. априла 1942. г. невино пострадало 17 мјештана овога села од стране партизана. Упркос лошем времену парастос и освећење темеља је обављено тачно на 70-ту годишњицу страдања. Освећење је по благослову епископа ЗХиП Г. Григорија обавио надлежни парох свеш. Велимир Ковач уз саслужење ђакона Милана Стањевића и вјерног народа из Дражљева и Гацка, као и уз присуство представника Општине Гацко. Црква се гради по пројекту архитекте Ненада Поповића (родом из Дражљева), а трудом вјерног народа овог краја и дражљевљана из цијелог свијета, те осталих приложника и донатора. Слике које су овдје истакнуте представљају пресјек кроз читав период досадашње градње и освећења темеља.

Детаљније информације о градњи можете видјети и на: www.drazljevo.com

Инспектор за вјеронауку посјетио школе у Херцеговини

Главни инспектор за вјеронауку из Педагошког завода РС господин Славољуб Лукић 2. и 3. априла, заједно са јерејом Синишом Шаренцем, обишао је основне школе у Требињу и Основну школу у Љубињу. Овом приликом смо разговарали са директорима школа, вјероучитељима и дјецом. Велику пажњу смо посветили предстојећем Републичком такмичењу из вјеронауке, на школским такмичењима дјеца из Херцеговине су остварила одличне резултате. Упознали смо вјероучитеље са планом за израду ноних уџбеника за вјеронауку и разговарали о могућностима да вјеронауку учинимо још ефикаснијом и креативнијим.

Грађевинска дозвола за спомен – храм у Пребиловцима

Српско-православна црквена општина Чапљина, од надлежне службе Скупштине општине Чапљина добила грађевинску дозволу за изградњу спомен цркве пребиловачких мученика, срушеног почетком рата 1992. године. Рјешење за одобрење градње постало је правоснажно 26. марта 2012. године, тако да су се стекли услови за почетак акције за прикупљање средстава за обнову овог храм.
Аутор пројекта је др Предраг Ристић, архиктекта иза којег се налази више познатих храмова међу којима је, поред осталих, Херцеговачка Грачаница. Пројекат је по ријечима самог аутора „као сликостојитељка архитектуре комплекса цркве Васкресења са црквом Светог Гроба у Јерусалиму…. Наравно, није реч о буквалној копији већ новом пројекту којим се дух и атмосфера Јерусалимског храма пресноси у Пребиловце – изнад постојећег кратера порушене цркве и уништеног гроба невино пострадалих жртва у Другом светском рату.“

Еп. Григорије – Бесједа на 5. Недјељу Часног поста у Мостару

Света Архијерејска Литургија у Мостару

У пету недјељу часног поста, посвећеног Марији Египћанки, Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ Захумско-Херцеговачки и Приморски господин Григорије, уз саслужење пароха мостарског о Радивоја Круља, те ђакона Марка Гојачића и Владимира Вукановића. Након Светог причешћа Епископ се обратио вјерном народу бесједом. Послије Литургије вјерници су се заједно са својим Епископом окупили у гостопримници поред Старе православне цркве уз традиционалну трпезу љубави.

Audio clip: Adobe Flash Player (version 9 or above) is required to play this audio clip. Download the latest version here. You also need to have JavaScript enabled in your browser.