Градски одбор Српског просвјетног и културног друштва Просвјета Мостар пригодном изложбом обиљежио је 110 годишњицу успјешног дјеловања. Изложба документарне грађе о овом националном друштву мостарских Срба, аутора новинара и публицисте Златка Сердаревића, свечано је отворена у четвртак у холу Владичанског двора, сједишту епископа захумско-херцеговачког и приморског, владике Григорија.

Изложба је пружила посјетиоцима увид у веома разрађену и импресивну дјелатност чланова ове асоцијације током 110 година дјеловања.

Просвјета, основана далеке 1902. године, је представљала најорганизованије национално друштво не само у БиХ него и шире, а имала је своје пододборе чак и у Сједињеним Америчким Државама. Бавила се културно, просвјетним и политичким радом у циљу стицања грађанских права и слобода, посебно за вријеме Аустроугарске управе. Изложбу је отворио мостарски парох Радивоје Круљ подсјетивши на златно доба активности мостарске Просвјете која је формирана непун мјесец дана након оснивачке скупштине Главног одбора у Сарајеву.

“Вечерас је пред нама ретроспективна изложба дјеловања СПКД Просвјета од оснивања 1902. године до данас. Принудно гашење настаје 1914. од стране аустроугарских власти, када је забрањен рад свих српских организација и друштава и 1949. године од стране комунистичких власти. Ова изложба је прави драгуљ и освјежење, поготово када имамо у виду чињеницу да је изгорјела архива Српске православне црквене општине Мостар, да је Просвјета била забрањена и скоро заборављена, и да је у посљедњем рату врло мало оригиналне архивске грађе остало, онда је труд који је аутор Сердаревић уложио да би нас изложбом почастио и обрадовао, тим већи и значајнији“, казао је мостарски парох Радивоје Круљ.

На двадесетак панела представљени су оригинални плакати, афише културно просвјетних програма, позивнице, факсимили и оригинали насловних страница просвјетиних Календара, новина, гласника и аламанаха, фотографије познатих личности, ђачки дом у Мостару, химна Просвјете коју је написао Алекса Шантић иначе први предсједник Просвјете 1902. године.

Аутор изложбе је указао на неке занимљивости везане за рад Градског одбора Просвјете Мостар..

“Први просвјетин ђачки дом у Босни и Херцеговини отворен је у Мостару 1909. године када је Епархија додијелила зграду Српске основне школе под кошћелама, питомцима, сиромашним ученицима средњих школа. Прва школа за домаћице у БиХ отворена је у Баћевићима. Неколико Мостараца дало је обол раду Главног одбора у Сарајеву. Академик Владимир Ћоровић је био идејни творац пројекта оснивања Српске централне библиотеке Просвјете у Сарајеву, уредио је један Календар и био секретар овог друштва. Мостарац Ђорђе Пејановић је био дугогодишњи библиотекар те библиотеке и један од уредника неколико издања Просвјете. Ристо Радуловић је остао запажен јер је уређивао Календаре у периоду 1911.-1914. и то су били најбоље уређени календари на ширим просторима. Три мостарске обитељи су велики донатори мостарској Просвјети. Обитељ Давидовић Докић је поклонила зграду Српској женској школи на Суходолини, Милишићи зграду Захумку у Лиска улици док је Перса Ћоровић Просвјети завјештала Ћоровића кућу“, истакнуо је Сердаревић.

Аутор је овом приликом најавио да ће сличне изложбе приредити о ХКД Напретку, Гајрету односно Препороду и Матици хрватској. Након тога биле би заједнички представљене у Галерији “Краљице Катарине“ у Косачи.

Извор: www.bljesak.info