Monthly Archives: јул 2013

Еп. Максим – Бесједа на Рођење св. Јована Крститеља у Полицама

Еп. Григорије – Бесједа на Рођење св. Јована Крститеља у Полицама

Слава Храма у Засаду

У недјељу 7. јула, на малом херцеговачком гробљу требињског насеља Засад, народ се окупио да прослави славу Храма: Рођење Светог Јована Крститеља. Свету Литургију служио је  отац Стеван Вукић парох у Гроцкој у Србији,   уз саслужење свештеника Николе Јанковића и Александра Илића. Послије Св. Литургије услиједила је Литија до темеља старог храма, гдје је одслужен помен свима који су сахрањени на овом гробљу. Затим се пред Храмом преломио славски колач, а добри домаћини приредили су трпезу љубави за све присутне. Вјерном народу бесједио је о. Стеван Вукић.

Тонски запис бесједе:

Audio clip: Adobe Flash Player (version 9 or above) is required to play this audio clip. Download the latest version here. You also need to have JavaScript enabled in your browser.

Слава Храма на Оровцу

На празник Рођења Св.Јована Крститеља-Ивандан, служена је Св.Божанствена Литургија у селу Оровац надомак Требиња. Ово је уједно и слава Св.Храма и села Оровца. Свету Литургију служили су свештеници: парох гатачки отац Данило Дангубић, надлежни парох отац Мирослав Ратковић и ђакон Јакша Окиљевић, уз присуство великог броја вјерника.

Домаћин овогодишње славе били су породица Шакотић, који су све госте срдачно дочекали и угостили.

Ивањдан у Горњем Храсну

Пред рушевинама храма Рођења Светог Јована Крститеља у селу Горње Храсно у Недељу 07. јула 2013. године, вјерни народ овог краја расијан по свијету, сабрао се да прослави славу свога храма. На темељима мање цркве из средњег вијека у чијем дворишту се налазе многобројни стећци из тога периода, обновљена је већа једнобродна црква још 1892. године. На цркви је био звоник са три звона од чега су два 1917. године скинуле аустријске власти и претопиле у ратне сврхе, а треће звоно је однесено приликом рушења у последњем рату. Свету Литургију служио је парох чапљински јереј Данило Боро. После ломљења славског колача, на порушеној заједничкој гробници служен је помен пострадалим о Видовдану 1941. године у јами Гавраница.

Парастос и освећење споменика дванаест страдалих беба у збјегу у Илији

У љубињском селу Бјелошев До, уз присуство многобројне родбине, мјештана и осталих вјерника, јутрос је Епископ Григорије одслужио парастос дјеци страдалој у збјегу у Илији 1941. године. 1941. године, у збјегу од усташа, у периоду између јуна и октобра мјесеца, у планини Илији, у нељудским условима, од глади и болести, умрло је 12 беба од којих је 9 било у првој години живота.

ИМЕНА 12 СТРАДАЛИХ ЉУБИЊСКИХ БЕБА

Биљана (Илије) Турањанин, Бојана (Благоја) Михић, Бора (Божидара) Јањић, Драго (Гојка) Рудан, Душан (Славка) Топаловић, Јово (Војислава) Козић, Јелена (Ристе) Сулавер, Милена (Боже) Брборић, Радојка (Ђоке) Ликић, Радојка (Николе) Рудан, Спасоје (Гојка) Рудан, Спасоје (Ћетка) Сулавер

Након што је освештао споменик, присутнима се обратио и епископ Захумско-херцеговачки и примоски Григорије:

„ Не вјерујем да данас постоји љепше мјесто гдје бисмо се могли састати, ни свијетлији гроб који бисмо могли опојати, зато је браћо и сестре наша огромна захвалност онима који се досјетише да се подигне једно овакво спомен обиљежје, које овако лијепо украшено, ништа друго не свједочи до васкрсење, као и побједу правде над неправдом, свједочи посрамљење таме од свјетлости, те посрамљење зликоваца од невине дјеце“ Он је поручио да ми нашу кућу требамо градити на доброти, честитости, на темељу ових 12 беба и на темељу оних 12 из овога рата, умрлих у Бањалуци, те да је оно што је свијетло и честито у српском народу, невиност и дорбота, страдање на правди Божијој, онда када неко пожели и помисли да може да нас истријеби.“Ова дјеца овдје пострадала, и свако дијете пострадало, свједоци су да је злочинац – злочинац и да је праведник – праведник. Да Бог да, да наш народ никад не заборави ове жртве, да Бог да да се никад не понови да мормо бјежати у ове планине, да Бог да иако морамо бјежати, боље да бјежимо, него да ми гонимо друге или туђу дјецу, да Бог да да будемо храбри одлучни и мудри, вјерни Богу и нашим потомцима, да буде мир и покој овим светим душама, нека је мир и вашим душама браћо и сестре, хер сте велико дјело учинили и свима нама радост приредили. Христос васкрсе и нека лака земља овим жртвама. „

Месингане плоче за овај споменик донирала је породица Жарка Михића из Смедерева, а сам Жарко је и један од преживјелих у споменутом збјегу.

„Посебну захвалност дугујем директору Секретаријата за вјере, Јову Турањанину, без чије финансијске подршке ово спомен обиљежје не би заживјело, као и епископу Захумско-херцеговачком и приморском Григорију што је својим доласком увеличао овај, за све нас, веома важан догађај“. – нагласио је Слободан Турањанин.

Он се захвалио и мјештанима села Бјелошев До, који су у складу са својим могућностима, одржавали гробље у којем се овај споменик и налази.

На самом крају данашњег догађаја, присутнима се обратио и директор Секретаријата за вјере Јово Турањанин:„Срећан сам што сам могао допринијети да се ово мјесто у задњи час отргне од заборава и да сљедећим генерацијама остане на сјећање и памћење, јер ово мјесто, осим што је мјесто злочина, треба да буде и мјесто сјећања, памћења и учења. Обиљежили смо наша стратишта, као што су Ржани до, Капавица, Пандурица, Чаваш, отргли их од заборава и оставили нашим поколењима да се сјећају и да никад не забораве! „

Поклоничко путовање дјеце са посебним потребама ,, Моја нада“ Невесиње

На инцијативу, а уз помоћ и благослов Црквене Општине Невесиње, организовано је поклоничко путовање дјеце са посебним потребама ,,Моја нада“ из Невесиња. Вођа овог поклоничког путовања био је јереј Немања Лукета ,уз помоћ васпитача овога центра и родитеља дјеце.

Прва поклоничка посјета била је манастиру Острог, гдје су скоро сва дјеца без икаквих проблема пјешке изашла од Доњег до Горњег манастира, приступили и цјеливали мошти Светог Василија Острошког, гдје им је прочитана молитва за здравље.

Следећи манастир овог путовања био је манастир Ждребаоник, гдје су такође сви приступили и цјеливали мошти Светог Арсенија Сремца. Превелику и несебичну благодарност на указаном гостопримству и послужењу дугујемо игуманији и сестрама овога манастира.

Као последње одредиште овог путовања био је манастир Тврдош. По доласку у овај прелијепи манастир били смо дочекани од Његовог Преосвештенства умировљеног епоископа Атанасија, заједно са братијом манастира. Осим благодарности на гостопримству и богатом послужењу, дјеца су највише била радосно почашћена владикиним благословом и очинском љубављу поклоњену овој дјеци.

После незаборавног путовања пуни благодати и утисака поклоници односно дјеца са посебним потребама ,, Моја нада“ вратили су се у Невесиње, са надом на исцелење и оздрављење душе и тијела.

Јереј Немања Лукета

Поклоничко путовање мостарских школараца у Острог и Ждребаоник

Mостарски основци и средњошколци посјетили су православне светиње у Црној Гори, у оквиру традиционалног поклоничког путовања ђака на крају школске године, уз вођу пута јереја Марка Гојачића и вјероучитељицу Зорицу Гојачић. Прво су посјетили највећу православну светињу у овим крајевима, манастир Острог, поклонивши се моштима великог острошког и тврдошког чудотворца светог Василија и цјеливајући мошти светог мученика Станка. На њихову радост, пут од Доњег манстира ка црквици Светог мученика Станка и Горњем манастиру прешли су пјешачећи, након чега је уследило двочасовно задржавање. Пут нас је даље повео у сусједни Даниловград, у манастир Ждребаоник. Цјеливање моштију славног српског архиепископа, наследника светог Саве, светог Арсенија Сремца и љубазан дочек монахиња ове светиње благословили су дјечији повратак у Мостар, пун утисака и духовног окрепљења.

70-та годишњица страдања Срба у мјесту Недавићи-Обаљ код Калиновика

У суботу 06.07.2013.г. у мјесту Недавићи-Обаљ код Калиновика обиљежена је седамдесета годишњица од страдања породица Ковач и Сикимић у овом насељу 06.07.1943.г. Обиљежавање ове годишњице почело је служењем Парастоса и освећењем новоподигнутог споменика породици Сикимић, а настављено је Парастосом на споменику породици Ковач. Парастос је служио парох коњички јереј Милан Бужанин уз присуство представника општине Калиновик, предсједника скупштине г.Ђорђа Сладоје и неколико потомака стријељаних жртава.

Дана 06.07.1943.г. припадници Њемачке СС дивизије, војвођански нијемци (фолксдојчери) , у овом насељу стријељали су осамнаест чланова породице Ковач , седам чланова породице Сикимић и двојицу партизана у близини села. Стријељање је као дјечак из оближњег шумарка посматрао г.Милинко Ковач , а његова мајка и један стриц успјели су да побјегну са стратишта. Међу стријељанима било је четвoро дјеце Риста Сикимића и осморо дјеце из породице Ковач.

Чланови СУБНОР-а су 1966.г. пренијели су посмртне остатке породице Ковач и сахранили их поред пута Калиновик-Невесиње , а посмртне остатке породице Риста Сикимића су остављени у масовној гробници – у једној ливади у непосредној близини споменика страдалим Ковачима.

На иницјативу г.Милинка Ковача из Коњица, који је био очевидац овог догађаја, Црквена Општна Коњичка је уз помоћ Опшина Калиновик и Источна Илиџа, на мјесту гдје су сахрањени Сикимићи, у току 2012.г. саградили спомен обиљежје овој породици, које је освећено на седамдесету годишњицу страдања ових невиних људи.

+++ О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ – Писмо Епископу Иринеју Бачком

+++ О КОСОВУ  И  МЕТОХИЈИ –  Писмо Епископу Иринеју Бачком

Писмо Еп. Иринеју (пдф)

Драги у Христу Брате Иринеје,
свако Ти добро од Господа сваког добра,

Нисам Ти одавно писао, а и кад јесам било је то о распетом Косову и Метохији, али је све било узалуд. (Као да си постао свезамењујући и свеистискујући собом, а Косово није само ствар служби које обављаш, или себи присвајаш…).

Недавно смо Ти послали новоиздану књигу Косовске беседе и речи – надам се да си је добио, у прилогу су и два текста /додатак 4 и 5/ о страдалном Косову, ради обавештења, јер ми се чини, да и поред тога што си порт-парол и шеф Информтивне службе СПЦркве, ипак ниси обавештен о правом стању ни на Косову ни око Косова (и о нама који смо ван Твога видика).

Данас (2.јула) видех и Твој интервју “В.Новостима” (и то стране 1-2), а онда и исправку-допуну на сајту СПЦркве (због цензуре скоро приватизованом!).

Драги Владико, не могу да схватим да Ти, и оне које представљаш, у име којих говориш – наводно у име наше Цркве (као да сте је монополисали Вас неколицина, па макар то био и Патријарх и Синод, док смо ми остали немушти илоти, што би рекао Хомјаков) – не видите на делу добровољну издају Српског Косова и Метохије од званичне тројке на власти (а оваква каква је, Скупштина је само њихова партијска  “гласачка машина”), тј. предају Косова и Метохије у целини окупаторима, и посебно слободнијег српског дела “Севера Косова”, са 4 општине и 60.000 Срба, одувек ту насељених на 65 километара “северно од Ибра” – од Митровице до 30 метара испод самог врха Копаоника (који тако није “последња стратешка одбрана” Србије! – зато су се властодршци повукли у Крушевац да обележе Видовдан!). Писао сам и опет наглашавам: тај део никада није био Косово, нити део “АПКосова”, или како се називала и назива та комунистичка безакона творевина (створена само да угоде Шиптарима балистима 1945, и још ван тзв. Авноја). То је Шиптарима дао на поклон несрећни Петар Стамболић, тек 1959.г., и то без икаквог правног или државног акта, и без икакве потврде Скупштине Србије, раније или касније. (О томе сам писао и председнику Николићу још о Крстовдану 2012, али, народ каже: “У врата глувога колко хоћеш лупај” – не помаже!).

Ви све време изјављујете: да сте “уз државу”, да “Црква подржава власт – у бризи за Србе на Косову”, итд. и тсл. – а све ради “неопходног јединства и сагласности … за бољу будућност и бољитак српског народа на КиМ”. А забринути људи Цркве, и народа Православног, питају се: Може ли се будућност народа као живе Цркве градити на сервилним лажима и пропагандним обманама ове и овакве врхушке власти у вишеструко, под њима и њиховим претходницима, унесрећеној Србији? Зар не видите да су њихове изјаве саморекламерство, огавно, надмено, партијско, нарочито сада после тзв. ”добијања датума” – који нити су добили нити ће га добити, док не обаве “нормализацију издаје”, или “имплементацију издаје”! Зар не видите, или то нећете, да у народу, у нашој Цркви, широм Србије и до краја југа Косова и Метохије, међу мудрим и одговорним патриотама, не само у опозицији, него далеко више међу словесним и умним главама, које овај народ, хвала Богу, још увек има, сви одреда виде у фамозном “бриселском споразуму” изручење Космета Тачијевој окупационој власти, а у то окупаторско насиље устоличио га је НАТО и Европска заједница, они исти који су нас здушно бомбардовали. А сад ти исти долазе да нам тај фамозни “улазак у Европу” и даље условљавају, до ужасно понижавајућих својих папски “непогрешивих” захтева и наметаних норми, са коначним, мада прикривено, признавањем од њих силом наметнуте и признате државе Косова! (што лицемерно зову “нормализацијом односа” Бгд. и Приштине, и припремају и за такво Косово истовремено са Србијом “процес приступања Европи”! Ту је сасвим јасан став Немачке, која господари Европом као нови четврти Рајх). У какво безумље и издају води Бриселски споразум и на каквом апсурду се темељи јасно потврђује чињеница да се све то ради у име Србије која је постала чланица Уједињених нација са Косовом и Метохијом, при чему и сам њен Устав гарантује њену целовитост са Косовом и Метохијом!

Ако наши до слепила кратковиди, површни безкорењаковићи, до јуче комунистички, а данас пресвучени у “еуродемократе” политичари лакејских карактера, бедни страначки апаратчики, то не виде, или забијају главе у песак, не схватам како водећи људи наше Цркве, тј. вас неколицина најодговорнијих (који су притом, својим саопштењима, укључујући и овогодишње “Саборско саопштење”, монополисали глас све Сабраће и све Саборне Пуноће Цркве) то не виде? Или се задовољавају само лицемерним речима оног несрећног првосвештеника Илиију из времена Самуила Пророка: “Немојте дечице”! – док безбожне и богохулне синове не убије гром Божји у самом Храму.

Владико, отиђите на Косово и Метохију, и посетите народ, свештенике, манастире, парохије, а не само на показ – као г.Вучић (с хеликоптером у Дечане), или још горе г. Дачић. Ослушните, мимо Београдског пашалука, и осетите апатију која је захватила народ: ”Зар ће нас и наша Мајка Црква издати, стојећи уз ове и овакве неспособне полтроне Западне демоније, и подржаваући њихове сумануте а стварно кукавичке изјаве: “Добили смо највише што смо могли”, “испунили смо све што је од нас тражено”! Тј. признали су окупацију, и санкционисали је Бриселским споразумом, потписаним са “председником владе Републике Косова” (а још се и не знају сви детаљи; поготову не за Цркву и црквенонародне Светиње).

Тебе, разумљиво, боли Твоја Бачка.
А Косово је срце и темељ и Бачке и Херцеговине све Србије.

 Почетак Апостолског поста, 2013.Ман. Тврдош.                               

                                                                                            +Епископ Атанасије

ПС.

1) Да ли да поменем Твоју злобногорку иронију у Нишу “о тамошњем бизнису”? Владико, или си олаке савести, или нећеш да знаш: нама  је у моје  време, у рату, порушено 35 цркава и 2 манастира. Имамо две хиљаде жртава рата, око 38.000 избеглица, хиљаду ратне сирочади, већи број тешких рањеника, бескућника и гладних… Сада су све порушене Светиње обновљене, у току је обнова Великомученичких Пребиловаца. Уз то подигнуто је још пар десетина нових храмова. Сада се обнавља велики Саборни Храм у Мостару. Одакле сва та средства? Још и за јавну кухињу, и стипендије сиромашној деци? И сам Владика је сироче и зна шта је Херцеговачка сиротиња.

2) Потпуно си необавештен и око доласка Николића у Требиње, јер верујеш новинарчићима (као што је и овај што Те интервјуисао). То је ујдурма новоизабраног градоначелника, а за ту “промоцију” његову, а не Председника Србије (о чему није обавештен ни Председник Републике Српске), несналажњиви у много чему, а не само у овоме, вајни Шумадинац Тома, био је само бледа фасада, а окупило се око 500-600 људи, са све полицијом, а не 10.000! – и то углавном партијских присталица новог вође старе истрошене странке (који је ради своје предизборне кампање звиждао пиштаљкама на литији огромне народне масе, на истом месту, о  слави Саборне цркве и Града о Преображењу!). Притом Владика Григорије није ниоткога обавештен, ни позван, као ни Епархија, него је у задњи час обавештен само црквењак! Наследник Светог Василија није то заслужио. Не би ни ја дошао да сам био на његовом месту. (Сети се Твог градоначелника у НовомСаду).