На навечерје празника Светог Петра Дабробосанског, у школском храму у кругу Богословије у Фочи, служено је вечерње богослужење у славу овог светитеља, чиме је започета прослава Крсне славе Богословије.

На сам дан успомене на Светог Петра Свептеномученика Сарајевског, у уторак 17. септембра 2013. Године, у школском храму је служено најприје јутарње богослужење, а у наставку и Света Литургија.

Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки и приморски Г. Григорије уз саслужење архимандрита Данила (Павловића) – игумана манастира Житомислић, синђела Андреја (Ковачевића) – настојатеља манастира на Равној Романији, више свештеномонаха, свештеника и ђакона митрополије дабробосанске, епархије захумско-херцеговачке и гостију из осталих епархија Српске православне Цркве.

Радост празника увеличали су: Господин Милета Радивојевић – директор Канцеларије за вере у Влади Републике Србије, Господин Душан Антељ – представник из Секретаријата за вјере у Влади Републике Српске, Господин Радисав Машић – Начелник општине Фоча, Господин Никола Перишић – народни посланик у Скупштини Републике Српске, Дон Анте Лубурић – жупник фочански, Проф. др Милан Кулић – декан Медицинског факултета у Фочи, представници Православног богословског факултета у Фочи, представници Оружаних снага БиХ, представници скоро свих Богословија СПЦ, представницима Средњошколског центра, основних школа и обданишта у Фочи, бивши ђаци ове Богословије, као и већи број вјерника из града Фоче и околине.

По прочитаном Јеванђељу, Епископ Григорије је одржао надахнуту бесједу у којој је између осталог поручио: „Ви као млади људи и ученици Богословије, и ви студенти теологије, и ви људи у зрелим годинама, свако јутро, сваки дан и свако вече можемо себи поставити исто питање: гдје је данас било срце моје? Шта је данас било благо моје? Куда сам то ја ишао и шта сам радио? Видјећемо безброј пута браћо и сестре, како је наше срце ишло тамо гдје је благо наше. А врло често ћемо видјети да је благо наше било оно што рђа и што га мољац квари и да није било тамо гдје би требало да буде. Али онога часа и онога трена када се год сјетимо да је наше срце било тамо гдје је кростост,гдје је мир, гдје је љубав, гдје је трпљење, гдје је брига за слабијег, гдје је брига за другог, онда ћемо видјети да је срце наше било тамо гдје треба да буде и тамо гдје је Царство небеско већ започело.„

Говорећи о личности и дјелу Светог Петра Дабробосанског, Преосвећени владика је рекао: „Најважније за Светог Петра је то да је био управо онакав о чему читамо у Светом Писмиму: кротак, смирен, дуготрпељив до мучеништва, препун љубави и да је његово срце већ било спремно за Царство Божије. Зато је и могао да пострада мученички и да посвједочи вјеру Христову – Јеванђеље Христово, на најбољи и најсветији начин. Исти и истовјетан као што је и Господ наш дао живот за нас, дајући Себе да би ми данас били радосни и живи, да би Његов Крст био наше васкрсење.„

Audio clip: Adobe Flash Player (version 9 or above) is required to play this audio clip. Download the latest version here. You also need to have JavaScript enabled in your browser.

По одслуженој Светој Литургији, обављено је традиционално освећење славског жита и ломљење славског колача. Тропар Светом Петру Дабробосанском, из грла младих богослова, испуњавао је унутрашњост храма, као и срца вјерника.

Након Литургије, у дворишту испред храма, уприличено је послужење, да би затим сви гости пошли у амфитеатар Богословије на свечану академију.

Свечана академија, посвећена лику и дјелу Свештеномученика Петра Дабробосанског, одржана је у амфитеатру Богословије, са почетком у 11,15 часова. Програм академије је отворио хор Богословије отпојавши тропар овом Божијем угоднику.
На почетку програма, госте је поздравио домаћин Крсне славе – Високопреподобни архимандрит мр Лазар (Лазаревић), Ректор Богословије. У свом обраћању, отац Лазар је између осталог рекао: „Шта је друго Сарајевска Богословија, него живи примјер васкрсења из Христострадалне и свештеномученичке личности Светог Петра Дабробосанског и Херцеговачког, чије име носи и чији идентитет оприсутњује у наше дане на земљи. Ако је хришћанска Црква стечена Крљву Христовом, онда слободно можемо рећи да је Сарајевска Богословија васкрсла и обновљена светом крвљу Петра Зимоњића.„
„Ми данас стојимо на том путу Христовог и Петровог љубљења, Онога који је све створио својом милошћу. Богословија је жила куцавица у Босни и Херцеговини јер у њој живи Јеванљелска ријеч која добротом испуњава овај свијет. С`тога имамо посебну част да вас на данашњи празник, када се сјећамо светог лика и дјела Петра Дабробосанског и прослављамо његово име учећи се од њега, поздравим и заблагодарим свима што сте својим присуством посвједочили љубав премаовој Богословији и што сте доласком на овај празникпоказали да сте свједоци и браниоци оне жртве коју је Свети Петар Дабробосански принио Богу, а коју ова Богословија,настављајући његово дјело, изображава и данас на простору Босне и Херцеговине.„

У оквиру Програма је приказан и кратки документарни филм о историји Сарајевске Богословије, који говори о оснивању, животу, раду, страдањима и васкрсењу ове духовне школске установе.

Хор Богословије је извео још три композиције из свог репертоара и то: С нами Бог, Западњаја всја радујтесја, и Иже херувими.

Како је ова 2013. година посебна по томе што у једној години славимо успомену на три велика јубилеја из историје Хришћанске Цркве и Српског народа: 1700-годишњицу од доношења слободе Хришћанства, затим 900-годишњицу од рођења родоначалника династије Немањића – Светог Симеона Мироточивог, а исто тако и 200-годишњицу од рођења „Ловћенског тајновидца“, Петра Другог Петровића Његоша, приређен је рецитал под називом: „Трослов у години јубилеја“, у оквиру ког су полазници рецитаторске секције Богословије казивали стихове из посланице Светог Петра Дабробосанског, изречене на Божић, давне 1933. године.

Програм академије, затворио је етно састав Кимвал који се публици представио савише композиција из свог богатог репертоара.

 Након академије, у школској трпезарији уприличена је и трпеза љубави за све госте данашњег славља.

Славску атмосферу је употпунио и наступ етно састава Кимвал.

Господин Милета Радивојевић, директор Канцеларије за вјере у Влади Србије, обратио се са неколико ријечи окупљенима, говорећи о значају рада и постојања Богословских школа. Господин Милета је између осталог рекао: „Задовољство ми је што могу данас на овај свети дан да вам се обратим за овом трпезом љубави. Тешко је говорити пред теолозима на дан њихове славе уз страх да се не погреши. Јер, заиста, ваше знање је велико, сабрано из читавих 130 година рада ове Богословије. … У свим нашим страдањима, Црква је била та која увек изнова на челу са епикопима, са свештеницима, стварала нове услове и давала нову вољу урушеном народу да оживи, да се поврати, да настави да живи са својом вером и да ствара. Морамо признати да је било и лепих времена у тој нашој вишевековној историји. Било је времена благостања и вели вере, посебно у време Немањића када се градило на све стране, када се стварало јединство и држава, када се народ описмењавао. Све је то ишло паралелно једно уз друго. Данас сте остали ви у Српској Православној Цркви да са посебним трудом и искуством наше Цркве стварате нове генераицје пастира које ће учити овај народ у животу као што су то радиле генерације свештеника и Епископа пре вас. И оно, драга децо, што је за вас важно, а то је да будете свесни да сте изабрали најлепши позив на свету. Ви ћете у ваше време били лекари људских душа, као што су то били вашипреци у претходним вековима.„

Дружење и разговори су настављени у гостопримници Богословије, уз пријатне мелодије етно састава Кимвал.

123►