Monthly Archives: октобар 2013
Поклоничко путовање из Гацка
У суботу 12. октобра, на празник св. Киријака Отжшелника – Михољдан, група од око 90 вјерника из Гацка је посјетила чајничку цркву и поклонила са чудотворној икони Чајничкој Красници. Након Чајнича и паузе у Андрићграду, вјерници су обишли и манастире Дражевину и Добрун. На ово поклоничко путовање верници су ишли у пратњи игумана ман. Св. Саве у Голији о. Данила (Трпчевског) и свештеника Велимира Ковача.
Светa литургијa у селу Просјек
У цркви Воздвижења Часног Крста у селу Просјек, у Бобанима, јутрос је парох бобански отац Момчило Пејичић служио Свету литургију. Иако, у присуству малог броја вјерника, отац Пејичић је истакао да је ово посебан дан за бобански крај и житеље страдалних Бобана који су у протеклом рату и те како осјетили руку непријатеља. „Часни крст је основни знак за човјека. Вертикала показује љубав према Богу, а хоризонтала љубав према другом човјеку, јер управо онако како и Христос каже у својим заповијестима, љубав према Богу и ближњима“, рекао је у својој бесједи отац Пејичић. У току литургије присутни су се причестили, а затим су домаћини приредили трпезу љубави.
Црква је по предању сазидана за један дан и једну ноћ, а мјештани села Просјек и Невада у више наврата су је обнављали. Посљедњи пут је обновљена 1976. године када је наново урађен кров и унутрашњост цркве. Тада је и служена посљедња литургија, а нови живот за овај крај долази 2009. године када су се, уз помоћ оца Исаије, поново чула црквена звона. До села и цркве долази се по тачно утврђеним стазама, јер нема пута, а ни струје. Село је у посљедњем рату у потпуности срушено и опљачкано.
Прилог приредио: Божо Морић
Промоција књиге поезије Јована Дучића и у Парохији Светога Саве у Паризу
После промоције књиге поезије Јована Дучића и изложбе необјављене Дучићеве преписке у Српском културном центру у Паризу у петак вече, 11. октобра 2013. године, данас у недељу, 13. октобра 2013. године, у Парохији Светога Саве у Паризу је приређено друго по реду представљање ове књиге. У години када се обележава седамдесетогодишњица Дучићеве смрти добили смо прво двојезично издање превода песама на француски језик овог ”кнеза српске поезије”. О књизи су говорили: приређивач овог издања Љубомир Михаиловић и, у име издавача, Епископ Максим Васиљевић. Дучићеву поезију је на француском читала Зорица Терзић.
Уз књижевно вече приређена је и изложба досад непознатих и необјављених рукописа из Дучићеве преписке. Непознату преписку заједно са појединим оргиналним рукописима песама Јована Дучића, који су се нашли у заоставштини проф. Петра Бубрешка, за изложбу су припремили студенти теологије. Изложени експонати обухватају, између осталог, Дучићев извештај Милану Стојадиновићу, председнику министарског савета о разговору са Мусолинијем у Риму 6. августа 1935, писмо еп. Николаја Велимировића Дучићу, 4. фебруара 1932, Скерлићева писма Ј. Дучићу, из 1905, итд. Догађају су присуствовали Епископ западноевропски Лука, игуман Манастира Тврдоша о. Сава, амбасадор Србије у Француској г. Рајко Ристић, књижевник Коста Христић, историчар Бошко Бојовић и око 200 посетилаца у сали.
Промоција књиге поезије Јована Дучића у Паризу
У Српском културном центру у Паризу, у петак вече, 11. октобра 2013. године, одржана је промоције књиге поезије Јована Дучића и изложба необјављене Дучићеве преписке, коју су организовали издавачи књиге у сарадњи са Српским културним центром у Паризу. Ради се о великом културном догађају, јер смо у години када се обележава седамдесетогодишњица Дучићеве смрти добили прво двојезично издање превода песама на француски језик кнеза српске поезије. О књизи су говорили: књижевни критичар Славко Малешевић, приређивач овог издања Љубомир Михаиловић, затим, у име издавача Епископ Максим Васиљевић, песник Комнен Бећировић, док је глумац Саша Петронијевић читао Дучићеву поезију и на француском и српском језику.
Уз књижевно вече приређена је и изложба досад непознатих и необјављених рукописа из Дучићеве преписке. Ови материјали су већ били представљени у Градској библиотеци у Новом Саду приликом изложбе под називом Јован Дучић кнез српске поезије. Непознату преписку заједно са појединим оргиналним рукописима песама Јована Дучића, који су се нашли у заоставштини проф. Петра Бубрешка, за изложбу су припремили студенти теологије. Изложени експонати обухватају, између осталог, Дучићев извештај Милану Стојадиновићу, председнику министарског савета о разговору са Мусолинијем у Риму 6. августа 1935, писмо еп. Николаја Велимировића Дучићу, 4. фебруара 1932, Скерлићева писма Ј. Дучићу, из 1905, итд. Догађају су присуствовали Епископ западноевропски Лука, игуман Манастира Тврдоша о. Сава и многобројнa публика.
У току вечери Епископ Максим је објаснио историју ове публикације Песама као и то како се непозната Дучићева преписка нашла пред нашим очима. Појављивање ове збирке Дучићевих песама које је у Америци превео проф. Петар Бубрешко, Требињац и француски ђак, омогућила су удруженим подухватом три издавача, Себастијан прес из Лос Анђелеса, Видослов из Требиња и Метохија из Париза. Светлост дана преводи су угледали превасходно захваљујући ентузијазму и посвећености Љубомира и Женевјев Михаиловић из Париза који су приљежно прегледали све верзије Бубрешкових превода и изабрали оне најбоље.
Петар Бубрешко никад није заборавио своје корене ни прелеп српски језик који је био управо језик Дучићевих песама. И то је заправо преводиочев омаж сећању на свог великог земљака и учитеља, који је умро у Америци 1943. године, а пренесен на Црквину код Требиња 2000. године. Ови преводи одговарају двема сврхама: упознати франкофоне читаоце са песниковим делом, и указати част француском и Дучићевом српском – језицима за које су овај велики поета и Петар Бубрешко били пасионирано везани. Проф. Бубрешко је, што широј јавности није познато, на француски језик превео целокупно песничко стваралаштво Јована Дучића, ”Јутра са Леутара”, ”Благо цара Радована” а на француском је написао и тезу „Дучић и Французи“.
Неопходно је напоменути да је рад на овој двојезичној збирци Дучићеве поезије покренут љубављу и незаборавом покојне Лепосаве Бубрешко. Госпођа Лепосава, удовица професора Петра Бубрешка, преминула је 5. августа 2013. у 88. години живота, месец дана пре штампања збирке. Имала је међутим личну радост кроз прилику да, пет дана пре своје смрти, види радну верзију књиге. Књига је због свега тога и посвећена Лепосави Бубрешко (1923-2013) која је толико желела да ово дело види светло дана.
Очекује се промоција књиге у другим важнијим културним институцијама (САНУ, Матица српска, Министарство културе и Канцеларија за сарадњу са дијаспором), као и на катедри за француски језик.
Српско библиофилско друштво заинтересовано је да објави ову Дучићеву преписку, а Иван Негришорац, Председник Матице српске, који је магистрирао на Јовану Дучићу, веома обрадован открићем необјављене Дучићеве преписке, изразио жељу да се рукописи објаве у Летопису Матице српске.
Петар Бубрешко (преводилац)
Професор француског језика, Петар Бубрешко рођен је у Требињу 1910. године. Студирао је упоредну књижевност у Паризу као стипендиста француске владе од 1936. до 1939. године, спремајући докторску тезу ”Јован Дучић и Французи” коју није успео да одбрани због избијања Другог светског рата. Услед ратних и животних страдања, борби и превирања, у којима је узео активног учешћа као командант Требињског среза, био је затворен у логору Стара Градишка одакле је успео да побегне уочи самог погубљења. Боравећи након рата у разним избегличким логорима по Европи, професор Бубрешко добија папире за САД 1950. године
Јован Ђоновић и Петар Бубрешко већ 1951. године објављују три посмртна дела Јована Дучића: ”Стаза поред пута” -”Моји сапутници” – ”Јутра са Леутара.” До 1957. године проф. Бубрешко је најпре врло активан у Чикагу (извршни секретар одбора Српске народне одбране у Чикагу, члан Уредништва листа ”Слобода” и члан Епархијског савета), а затим се сели у Калифорнију где се венчава Лујзом (Лепосавом) Радановић. 1960. године постављен је за професора француског језика и књижевности у Менесоти. Одатле, као стипендиста Лутеранске цркве у Америци, одлази у Квебек, где на канадском Лавел универзитету студира савремени француски роман и поново ради на докторској тези ”Јован Дучић и Французи”. На Универзитет у Тексасу прелази 1963. године где предаје француску књижевност до 1977. године, када је пензионисан. Умро је 2006. у 96. години и сахрањен је на српском гробљу у Калифорнији.
Донација за обнову храма и парохијског дома у Чапљини
Шеф кабинета Министарства за избјеглице и расељена лица Републике Српске господин Драган Штрбац је у четвртак 10. октобра 2013. године у сједишту Владе Републике Српске у Бањалуци примио пароха чапљинског јереја Данила Бора. Том приликом потписан је Уговор о финансијској помоћи за обнову Храма Вазнесења Господњег и парохијског дома у Чапљини. Министарство је у ову сврху текуће године намјенило 11. 000 конвертибилних марака. За поменуту обнову уложено је до сада око пола милиона марака, а уколико буде средстава завршетак радова на унутрашњем уређењу цркве и парохијског дома могао би се очекивати ускоро.
Одржане 94. „Шантићеве вечери поезије“
„Шантићеве вечери поезије“, манифестација са вишедеценијском традицијом очувања успомене на Алексу Шантића, српског пјесника и једног од заједничких именитеља Мостара и Босне и Херцеговине, са угледом у читавом региону и шире, одржана је ове године 94. пут по реду, у организацији Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ – Градски одбор Мостар и Српског пјевачког и културно-умјетничког друштва „Гусле“ Мостар.
Ове године, по први пут од давне 1920. године, када је још за живота пјесникова одржано „Шантићево вече“, обједињен је континуитет одржавања вечери Алекси Шантићу у част, првом предсједнику „Просвјете“ мостарске и првом почасном предсједнику мостарских „Гусала“. Најављена је и опсежна монографија, која ће увјерљиво указати на то да је свих ових година одржавано бар једно вече Шантићу у част, бар један дан њему за помен.
94. „Шантићеве вечери поезије“ биле су нарочито у духу Алексе Шантића, пјесника књижевника, композитора, глумца, режисера, уредника.., одражавајући све оне умјетничке склоности личности чије име носе, посвећујући се умјетности уопште, а надасве поезији. Поред Шантића, одају почаст и свим оним знаменитим људима, који су живјели са њим, па и свим онима који данас живе поштујући све њих. Тако ће овогодишње „Шантићеве вечери поезије “ остати упамћене и по првој самосталној ретроспективној изложби слика мостарског сликара Бранка Радуловића, али и по Дари Секулић, Ђорђи Сладоју, Љиљани Благојевић…
На организатору је да се труди, а на публици да суди, како би наредне, 95. „Шантићеве вечери поезије“ биле још боље.
Света Литургија и парастос у Глушцима
Светом Литургијом и парастосом обиљежена је 67 година од страдања православног живља у селу Глушци надомак Метковића. 1944. године из овог села одведено је 93. православних мјештана у Јасеновац, гдје су дијелиле судбину свих осталих страдалника Јасеновачких. Њима у част сваке године окупе се њихови потомци и вјерници наше парохије да се помоле за покој душа. Ове године парастосу је присуствовао и предсједник Српског народног вијећа Дубровачко Неретванске жупаније г. Милорад Вукановић. Послије Литургије и парастоса вјерници су се послужили трпезом љубави у парохијском дому, коју су припремили мјештани овог малог села.
Донаторска вечера у Стокхолму за храм Васкрсења Христова у Пребиловцима
По благослову Његовог преосвештенства епископа Британско-скандинавског г. Доситеја, а у организацији чланова Завичајног удружења Херцеговаца у оснивању ”Свети Василије Острошки”, у великој сали духовног и културног центра Свети Сава у Стокхолму, којa може да прими 120 особа, у суботу 28. септембра 2013. године, одржана је донаторска вечера за прикупљање средстава за обнову храма Васкрсења Христовог у херцеговачком селу Пребиловци. Срби из Стокхолма који су се то вече сабрали сакупили су и на рачун Српске црквене православне општине у Чапљини уплатили нешто више од 100 хиљада шведских круна.
То вече гост црквеној заједници у главном граду Шведске били су епископ Захумско -херцеговачки и приморски г. Григорије, парох чапљински јереј Данило Боро и секретар Епархије ЗХиП г. Мирослав Бошковић. Током вечери је изведен пригодан културно – умјетнички програм у коме су учешће узели драмска умјетница Јелена Иванишевић, солистица изворних српских пјесама Татјана Дошло, пјесник Ђорђе Брстина те чланови фолклорне секције Српског удружења из Солне, градске четврти Стокхолма. После уводног слова професора историје Душана Топаловића, надахнутим говором се присутнима обратио владика Григорије.
У недељу 29. септембра 2013. године у храму Светог Саве у Стокхолму Свету Архијерејску Литургију је служио епископ Григорије уз саслужења јереја Данила Бора и јереја Арсенија Гардовића.
Добар домаћин гостима је био г. Александар Драгићевић са породицом, а саму вечеру је, као и многим другим сличним приликама, када је ријеч о окупљању Срба у Стокхолму, донирао еминентни српски угоститељски радник, Стаменко Кандић, власник ресторана ”Jakthornet” у Стокхолму. Иначе вече је одржано под покровитељством Српског Савеза и Савеза Срба у Шведској који су донирали за храм у Пребиловцима по 5.000 круна.
Том приликом дошло се до закључка да, у границама реалних могућности, ова сарадња у будућности треба да буде што интезивнија и по свом садржају што разноврснија. Једна од главних програмских оријентација поменутог удружења ће свакако бити хуманитарне природе. У догледној будућности планира се организовање још двије овакве вечери у Малмеу и Гетеборгу с жељом да изградња храма у Пребиловцима иде планираним темпом.
