Monthly Archives: новембар 2013

Интервју са ђаконом Браниславом Рајковићем, предсједником СПКД „Просвјета“ – ГО Мостар, за „Вечерњи лист“

Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ основано је прије читавог вијека, давне 1902. године у Сарајеву, када је основан и Мостарски пододбор са Алексом Шантићем, као првим предсједником, на челу. Рад Друштва забрањиван је током оба свјетска рата, као и 1949. године, када му је и конфискована сва имовина. Године 1990. „Просвјета“ обнавља свој рад, па тако бива и у Мостару. Дјелујући данас као Мостарски градски одбор, бројно чланство, са Предсједником, Управним одбором, Надзорним одбором и активима, окупља се у Владичанском двору у Мостару, организјући своје програме и у другим просторима у цијелом граду. Разговарали смо с предсједником ГО „Просвјете“ у Мостару, ђаконом Браниславом Рајковићем.

Које бисте програме и манифестације посебно истакли?

СПКД „Просвјета“ – ГО Мостар, у сарадњи са СПКУД „Гусле“ Мостар, као својим колективним чланом, организује бројне културне програме. Као редовне годишње традиционалне манифестације истичу се „Шантићеве вечери поезије“, „Божићни концерт“ и „Светосавска бесједа“, а између њих врло често приређујемо књижевне и поетске вечери, промоције књига, предавања и музичке наступе. Ове године обиљежавамо и неколика јубилеја, везана за значајне догађаје и личности из прошлости.

Недавно сте, рекла бих, направили и историјски корак, први пут у сарадњи с Матицом хрватском Мостар, организован је концерт Хора „Јединство“ из Бање Луке. Можете ли прокоментарисати ту сарадњу? Каква је сарадња с другим националним друштвима у граду?

Сарадња са Матицом хрватском Мостар вишеструко је значајна. Обновили смо традицију сарадње националних културних друштава у Мостару, започету још у вријеме њихових оснивања. У љетописима „Просвјете“ и „Гусала“ неријетко се помињу и „Хрвоје“ и „Напредак“, „Препород“ и „Гајрет“. Затим, сарадња са Матицом хрватском историјски је догађај сарадње конкретно наших двају друштава. Такође, међунационална културна сарадња подстрек је сарадњи и на другим пољима. Отворени само за сарадњу са свим културним, и не само културним, друштвима у граду, и предузимамо конкретне кораке у том смислу. Будући српско, „Просвјета“ није никакво антихрватско или антибошњачко друштво. Антикултурна и некултурна је она култура која се изграђује и његује негирајући другу културу… Ипак, будући културно друштво, дужни смо да критикујемо некултуру, ма чија она била. Култура није тортура, али некултура јесте!

Има ли новца за културу? Колика је заинтересованост младих за чланство у „Просвјети“?

Новаца за културу издваја се у символичном износу. Разлог за то, мислим, није толико недостатак новца, колико недостатак правог односа према култури, то јесте, не увиђање значаја који она има у односу на све оно за шта се новац издваја. Упркос томе, култура опстаје, па и заинтересованост за њу. Мостарска „Просвјета“ посебну пажњу посвећује младима, у смислу проширења броја чланова, али и прилагођавањем културних садржаја овој популацији. Интересовања има, иако још нисмо спровели све намјераване активности у том правцу.

Према Вашим подацима, колико данас у Мостару живи Срба?

Поред теологије, својевремено студирао сам и менаџмент, при чему сам проучавао и статистику, тако да знам њене домете, у које се не бих олако уздао. Зато, умјесто као економиста или можда политичар, радије бих одговорио као богослов… Православних хришћана, који се најчешће изјашњавају као Срби, у Мостару данас живи довољно да буду со и свјетлост свијету и овом граду. Има их превише – ако обљутаве. Има их премало како би испунили празнину, која је настала у њиховом одсуству.

Један од најљепших симбола и споменика културе овог града била је и Саборна црква. Докле се дошло с њеном обновом?

Урађен је већи дио грађевинских радова, али има још много посла. Упркос свој својој символици, љепоти и монументалности, храм и у овом случају представља само зидине око Светог Причешћа. Упоредо с њим, обнавља се и помаља над Мостаром један живи храм, заједница људи, међу којима „Просвјета“, као просвјетно и културно друштво, има ону потпорну и украсну улогу, попут стубаца при зидовима, и камене пластике на порталима храма.

Какви су планови за будућност?

„Просвјета“ намјерава да оствари своје планове назначене при самом оснивању Друштва, попут образовања људи и њиховог култивисања, али и да на одговарајући начин одговори на просвјетно – културне потребе савременог друштва, његова питања и потребе, указујући на узорне људе, његујући умјетност… Имајући при томе на уму све придјеве, придјевене уз назив овог Друштва. Дакле, српско, просвјетно и културно. Што се мене лично, као предсједника те и такве мостарске „Просвјете“, тиче, жеља ми је не само да „Просвјета“ остварује нека дјела, ма колико значајна она била, него да дјелује као институција. Односно, да сви њени појединци и органи, од обичног члана до Управног одбора имају удјела у том дјелу, ма колио незнатно оно било. Међутим, и у том смислу рекао бих, култура није тортура, али некултура јесте.

За „Вечерњи лист“ Мисијана Бркић Милинковић

Еп. Атанасије – Бесједа на Аранђеловдан у Манастиру Тврдош

Аранђеловдан у Манастиру Тврдош

Празник Сабора Светог Архангела Михаила – Аранђеловдан молитвено је прослављен у Манастиру Тврдош, гдје је Свету Арх. Литургију служио умировљени Епископ ЗХиП Г.Атанасије, уз саслужење игумана тврдошког Саве (и сам свечар овог Празника), игумана завалског Василија, старјешине Саборног храма у Требињу протојереја Стевана Ковачевића, јеромонаха Димитрија и јерођакона Марка. Бесједом се окупљеном вјерном народу обратио Владика Атанасије. Свечар данашњег Празника игуман Сава, у манастирској трпезарији, приредио је за све присутне трпезу љубави.

Бесједа Владике Атанасија

Audio clip: Adobe Flash Player (version 9 or above) is required to play this audio clip. Download the latest version here. You also need to have JavaScript enabled in your browser.

Архистратиг Михаило прослављен у Фојници

У четвртак, 21. новембра 2013.г.Г., о празнику Архангела Михаила у храму Светог Вазнесења Господњег у Фојници, уз учешће православних овог села, Божанственом Литургијом началствовао је парох-јереј Данило Дангубић. С обзиром да готово свако домаћинство Фојнице (некадашње варошице која се налази између Гацка и Невесиња) као своју крсну славу прославља Аранђеловдан, и поред јако лоших временских прилика, мјештани су принјели своје крсне хљебове и тако Светим богослужењем отпочели прославу свога Небеског Патрона.

Поклоничко путовање православних вјерника из ОС БиХ У Свету Земљу

Са циљем да се поклони светим мјестима на којима је Небо дотакло земљу, мјестима кроз која Бог једном за свагда улази у историју узводећи човјека и свеколику творевину у вјечност, кренула је 7. новембра тридесетрочлана група православних вјерника који су запослени у оружаним снагама БиХ, предвођени бригадним свештеницима Данилом Бором и Михаилом Гавриловићем, а у организацији поклоничке организације при СПЦ – Доброчинство, на челу са господином Драганом Вукићем и Јованом Босићем. Посебну радост поклоницима је причињавало присуство јеромонаха Луке Бабића, игумана манастира Карно. Група је на поклоничком путовању у Светој Земљи боравила је до 14. новембра 2013. године.

Ријечи понестају при сусрету са свештеном љепотом светих мјеста, почев мјеста сусрета Архангела Гаврила са Маријом Дјевом приликом објаве благе и радосне вијести код извора у Назарету, мјеста сусрета Марије Дјеве и Јелисавете – Ен Карем, које је и родно мјесто Јована Крститеља, мјеста Христовог рођења – Витлејема, водама крштења ријеке Јордан, водама крштења Христовог – Витавара и крштења првих апостола- Јарденит, горе кушања понад Јерихонапа, преко Капернаума у коме Господ учини многа чудеса, Витаније и гроба одакле Господ васкрсе четверодневног Лазара, до славнога града Јерусалима са Црквом Гроба Господњег и Васкрсења Христовог, Црквом Богородичиног гроба, одакле је било Успење Пресвете Богородице, гдје још почивају праведни Јоаким и Ана, те праведни Јосиф; преко Гетсиманског врта и Маслинске горе, мјеста одакле се Спаситељ вазнио на Небо, до Сиона гдје Горња соба чува успомену на прво ломљење хљеба и уздизање вина –Тајну вечеру и силазак Светог Духа на апостоле у облику пламених језичака, мјесто рођења Цркве Христове.

Сусрет са светом мистиком у манастиром Светог Саве Освећеног, одакле потиче по типику уређење монашког живота, с манастиром Светог Георгија Хозевита, изнад кога се налази пећина у којој је живио Свети пророк Илија, с манастиром Светог Герасима, као и сусрет са свим светињама у Светој Земљи плијени својом једноставношћу и скромношћу. Без обзира на велелепност многих Цркава на овим светим мјестима сачувана је та првобитна скромност и једноставност да би и све нас који долазимо да се поклонимо светињама подсијетила на то да прилазимо са смирењем. Светиње Свете Земље вас просто позивају Христовим позивом у јеванђелско Духу да сви који су уморни и обремењени приђу Њему, који једини може дати одмора и покоја души.

Најачи утисак оставља Црква Гроба Господњег за вријеме недељне Свете Литургије. Овај храм са свом свакодневом свечаном вревом од јутра до мрака и сам по себи имајући велики број олтара разних и различитих хришћанских заједница болно подсијећа на трагичну подијељеност хришћана у времену, али и сама чињеница да су сви под једном куполом неодољиво подсијећа да су многи станови у Дому Оца нашега.

Љубазно гостопримство партијарха јерусалимског Теофила утиснуло је неизбрисив печат у свеукупном доживљају да смо добродошли у Дом Очев.

Када нам је овако добро овдје бити како да не пожелимо да направмо сјеницу на оваквом мјесту.

Јереј Данило Боро

Представа „Маша, машта и слова“ у Метковићу

У просторијама парохијског дома у Метковићу изведена је представа „Маша, машта и слова“, у изведби Удружења Драмских Умјетника „Бајка“ из Београда. Представа је осмишљена да дјеци на просторима Републике Хрватске приближи наше ћирилично писмо. Кроз пјесму и игру, драмски умјетници Мелита Бихали, Дарко Инђић, Александра Влајић и Слободан Драгићевић, нашим малишанима објаснили су значај и потребу за познавањем овог дивног писма. Представа је организована трудом и пожртвовањем гђе. Љерке Радојчић из Ријеке, која је уредница нашег познатог часописа Бијела Пчела, који такође на врло лијеп и дјеци приступачан начин на овим просторима учи o нашој култури, историји и традицији.

Слава капеле у 4. пбр у Чапљини

У уторак 19. новембра 2013. године, свечано је прослављена слава у Четвртој пјешадијској бригади у Чапљини – Ђурђиц. Свету литургију служио је архимандрит Данило Павловић, игуман житомислићки уз саслужење: јереја Синише Шаренца, батаљонског свештеника из Билеће и бригадног свештеника Данила Бора. Бесједу на Свето Јеванђеље је упутио игуман Данило, а након Свете литургије преломљен је славски колач и уприличено пригодно послужење.

Еп. Григорије – Бесједа у Аранђелову

Слава храма у Аранђелову

У недjељу 17. новембра свечано је прослављена слава храма Св. Архангела Михајила, у селу Аранђелову надомак Требиња. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство епископ ЗХиП господин Григорије, уз саслужење свештеника: Николе Јанковића ,надлежног свештеника Мирослава Ратковића и ђакона Владимира Вукановића. Светој Литургији присуствовао је велики број вјерног народа, који су узели учешћа у Св.Тајни Причешћа. Домаћини славе су били села Јазина и Ушће, као и господин Јован Спајић, који су свесрдачно дочекали госте уз славску трпезу љубави.

Бесједа Еп. Григорија

Audio clip: Adobe Flash Player (version 9 or above) is required to play this audio clip. Download the latest version here. You also need to have JavaScript enabled in your browser.

Бесједа Рајка Петрова Нога „200 година од рођења Петра II Петровића Његоша“

Посјета министра Николе Шпирића Епархији ЗХиП у Мостару

У уторак 12. новембра 2013. године, сједиште Епархије ЗХиП у Мостару посјетио је министар финансија и трезора БиХ г. Никола Шпирић. Званичнике је у Владичанском Двору угостио Епископ ЗХиП Г. Григорије, заједно са старјешином Саборног Храма у Мостару Радивојем Круљем.

Хуманитарно „Херцеговачко вече“ у Мелбурну

Сада већ традиционалнo, чувено Херцеговачко вече одржано је 9. новембра у сали Српске црквене општине “Свети Архиђакон Стефан”, у мелбурншком насељу Keysborough. Сврха овог окупљања била је да се прикупе новчана средства за обнову Храма Св. Василија Великог у Коњицу. Око 250 Херцеговаца и њихових пријатеља из свих српских земаља, дочекали су чланови организационог одбора, старим херцеговачким обичајем “хљеб и со” који је симбол братске добродошлице.

Госте је поздравио парох коњички отац Милан Бужанин, који је овом приликом стигао чак из Коњица да обиђе своје некадашње парохијане. Гости су били импресионирани богатим културно умјетничким програмом, у коме су учествовали: фолоклорна група Шумадија, народни гуслар Остоја Караћ, група Херцеговаца гангаша као и вокална група из средње Босне. Цијеле ноћи је свирао оркестар Мирослава Богдановића, уз вокалну пратњу Браце Цвијетића и Марка Дакића.

Дружење је било изванредно организовано, гости вечери су били више него задовољни, а стигле су и похвале организаторима на смишљеном програму и доброј организацији. Овом приликом прикупљено је двадесет и двије хиљаде аустралисјких долара, које ће бити употребљене за обнову Храма Светог Василија Великог у Коњицу. Хвала свима на доброчинству.“Херцеговина све земље насели, а себе не расели.”

Тонски запис говора на скупу

Audio clip: Adobe Flash Player (version 9 or above) is required to play this audio clip. Download the latest version here. You also need to have JavaScript enabled in your browser.