Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ основано је прије читавог вијека, давне 1902. године у Сарајеву, када је основан и Мостарски пододбор са Алексом Шантићем, као првим предсједником, на челу. Рад Друштва забрањиван је током оба свјетска рата, као и 1949. године, када му је и конфискована сва имовина. Године 1990. „Просвјета“ обнавља свој рад, па тако бива и у Мостару. Дјелујући данас као Мостарски градски одбор, бројно чланство, са Предсједником, Управним одбором, Надзорним одбором и активима, окупља се у Владичанском двору у Мостару, организјући своје програме и у другим просторима у цијелом граду. Разговарали смо с предсједником ГО „Просвјете“ у Мостару, ђаконом Браниславом Рајковићем.

Које бисте програме и манифестације посебно истакли?

СПКД „Просвјета“ – ГО Мостар, у сарадњи са СПКУД „Гусле“ Мостар, као својим колективним чланом, организује бројне културне програме. Као редовне годишње традиционалне манифестације истичу се „Шантићеве вечери поезије“, „Божићни концерт“ и „Светосавска бесједа“, а између њих врло често приређујемо књижевне и поетске вечери, промоције књига, предавања и музичке наступе. Ове године обиљежавамо и неколика јубилеја, везана за значајне догађаје и личности из прошлости.

Недавно сте, рекла бих, направили и историјски корак, први пут у сарадњи с Матицом хрватском Мостар, организован је концерт Хора „Јединство“ из Бање Луке. Можете ли прокоментарисати ту сарадњу? Каква је сарадња с другим националним друштвима у граду?

Сарадња са Матицом хрватском Мостар вишеструко је значајна. Обновили смо традицију сарадње националних културних друштава у Мостару, започету још у вријеме њихових оснивања. У љетописима „Просвјете“ и „Гусала“ неријетко се помињу и „Хрвоје“ и „Напредак“, „Препород“ и „Гајрет“. Затим, сарадња са Матицом хрватском историјски је догађај сарадње конкретно наших двају друштава. Такође, међунационална културна сарадња подстрек је сарадњи и на другим пољима. Отворени само за сарадњу са свим културним, и не само културним, друштвима у граду, и предузимамо конкретне кораке у том смислу. Будући српско, „Просвјета“ није никакво антихрватско или антибошњачко друштво. Антикултурна и некултурна је она култура која се изграђује и његује негирајући другу културу… Ипак, будући културно друштво, дужни смо да критикујемо некултуру, ма чија она била. Култура није тортура, али некултура јесте!

Има ли новца за културу? Колика је заинтересованост младих за чланство у „Просвјети“?

Новаца за културу издваја се у символичном износу. Разлог за то, мислим, није толико недостатак новца, колико недостатак правог односа према култури, то јесте, не увиђање значаја који она има у односу на све оно за шта се новац издваја. Упркос томе, култура опстаје, па и заинтересованост за њу. Мостарска „Просвјета“ посебну пажњу посвећује младима, у смислу проширења броја чланова, али и прилагођавањем културних садржаја овој популацији. Интересовања има, иако још нисмо спровели све намјераване активности у том правцу.

Према Вашим подацима, колико данас у Мостару живи Срба?

Поред теологије, својевремено студирао сам и менаџмент, при чему сам проучавао и статистику, тако да знам њене домете, у које се не бих олако уздао. Зато, умјесто као економиста или можда политичар, радије бих одговорио као богослов… Православних хришћана, који се најчешће изјашњавају као Срби, у Мостару данас живи довољно да буду со и свјетлост свијету и овом граду. Има их превише – ако обљутаве. Има их премало како би испунили празнину, која је настала у њиховом одсуству.

Један од најљепших симбола и споменика културе овог града била је и Саборна црква. Докле се дошло с њеном обновом?

Урађен је већи дио грађевинских радова, али има још много посла. Упркос свој својој символици, љепоти и монументалности, храм и у овом случају представља само зидине око Светог Причешћа. Упоредо с њим, обнавља се и помаља над Мостаром један живи храм, заједница људи, међу којима „Просвјета“, као просвјетно и културно друштво, има ону потпорну и украсну улогу, попут стубаца при зидовима, и камене пластике на порталима храма.

Какви су планови за будућност?

„Просвјета“ намјерава да оствари своје планове назначене при самом оснивању Друштва, попут образовања људи и њиховог култивисања, али и да на одговарајући начин одговори на просвјетно – културне потребе савременог друштва, његова питања и потребе, указујући на узорне људе, његујући умјетност… Имајући при томе на уму све придјеве, придјевене уз назив овог Друштва. Дакле, српско, просвјетно и културно. Што се мене лично, као предсједника те и такве мостарске „Просвјете“, тиче, жеља ми је не само да „Просвјета“ остварује нека дјела, ма колико значајна она била, него да дјелује као институција. Односно, да сви њени појединци и органи, од обичног члана до Управног одбора имају удјела у том дјелу, ма колио незнатно оно било. Међутим, и у том смислу рекао бих, култура није тортура, али некултура јесте.

За „Вечерњи лист“ Мисијана Бркић Милинковић