Monthly Archives: јун 2014
Изливена друга плоча на храму у Пребиловцима
Дана 06. јуна 2014. године извођач радова „ХЕРЦ ГРАДЊА“ а.д. Билећа изливањем друге плоче на Цркви Васкрсења Христовог у Пребиловцима извршио је у планираном року предвиђене радове. Радови на обнови храма у Пребиловцима биће настављени у скаду с динамичким планом радова.
ЦО Чапљина
Повратак у Дувно
Нови доказ да је божија воља да човјек испод свога неба никада у срцу не оде и да ће се на своје тло не само у мислима већ и стварности враћати, догодио се мјесеца маја у Дувну, у селу Баљци. Домаћини Михајло Велемир и његов син Марко вратили су се на своја спаљена и разорена огњишта, на потпуно запарожено имање, са своја два најамника, да ту, за сада без струје, живе у камп приколици и у рушевини своје куће. Ни чињеница да им је ту године 1992. настрадала Маркова стара бака и Михајлова мајка, није их спријечила да се врате под своје небо и на своју земљу.
Вриједни домаћини су повратком у Дувно довели 500 оваца и коза са јагањцима и козлићима, 15 крава са телади и двадесет аутохтоних босанских коња којима већ неко вријеме, као врсти, пријети нестанак из ових крајева.
Домаћине Михајла и Марка, као и њихове раднике, посјетио је парох мостарски Радивоје Круљ, који је уједно и опслужитељ парохије дувањске, благословио њих, њихов повратак и њихове напоре, понудио им сву помоћ и подршку коју им он сам и православна црква, с божијим благословом, могу пружити. У пратњи оца Радивоја је био и члан повјеренства црквене општине Дувно г.Александар Гвозденовић.
Посредовањем оца Радивоја, мостарац г.Вања Пешут је вриједним домаћинима уступио агрегат на кориштење за привремено напајење домаћинства електричном енергијом.
Можемо слободно рећи да је овај повратак и најљепши поклон парохији дувањској поводом 150-те годишњице Цркве светог Николе у Дувну, гдје ће се у суботу 14.јуна у 10:00 часова служити света литургија коју ће предводити преосвештени Владика господин Григорије са свештеницима и вјерним народом Дувна и околине.
В.Гатало
Владика Григорије обишао градилиште храма у Пребиловцима
У уторак 03. јуна 2014. године, после Свете Архијерејске Литургије служене у Цркви Светог цара Константина и царице Јелене у Локавама, владика Григорије је са свештеницима, и у пратњи надзорног градилишта мр Драгомира Брњоша, обишао градилиште храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима. Владика је том приликом изразио задовољство, како динамиком урађеног, тако и квалитетом радова.
Света архијерејска литургија на Празник Светог Цара Константина и царице Јелене у селу Локве
О спомену Светог цара Константина и царице Јелене, у храму посвећеном овим светитељима у селу Локве, православни хришћани овог и околних крајева окупили су се на Евхаристијском сабрању, предвођени Епископом захумско-херцеговачким и приморским Господином Григоријем и свештенством наше Домаће цркве. Уз Трпезу храмовну, вјерни су угошћени и славским ручком, који су уготовили мјештани са својим парохом, презвитером Бранимиром Боровчанином.
Слава храма у Придворцима
У требињском насељу Придворци прослављена је слава Светог цара Константина и царице Јелене . Свету литургију служили су свештеници Дражен Тупањанин и Стеван Ковачевић. Као што и име каже за Придворце они су били „при двору“ свете Јелене Анжујске, жене краља Уроша а мајке краљева Драгутина и Милутина, која је својевремено владала областима Зете, Требиња и Плава. Она је као и многи из лозе Немањића зидала задужбине и манастире, а у Скадру је примила и монашки постриг и добрим подвигом се подвизавала и оставила је тако и траг у малим, а некад славним Придворцима.
Владика Григорије у Сокоцу посјетио митрополита Николаја
Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и замјеник митрополита дабробосанског господин Григорије боравио је у суботу и недјељу, 31. маја и 1. јуна, у Сокоцу и том приликом посјетио митрополита дабробосанског господина Николаја.
У недјељу Светих Отаца Првог васељенског сабора, владика Григорије служио је Свету архијерејску литургију у соколачком храму Светога Пророка Илије – Романијској Лазарици уз саслужење свештенства и монаштва Дабробосанске и Захумско-херцеговачке епархије, а Литургији је присуствовао митрополит Николај.
У својој бесједи вјерницима епископ Григорије је рекао да је Литургија заједничко дјело Бога и народа и да човјек у овом свијету не може нигдје бити толико близу Бога, срести Бога, додирнути и окусити Бога као на Светој литургији.
„Зато је она срце Цркве, она је сама срж црквеног живота и богослужења, а самим тим сама срж хришћанског живота. Зато сваке недјеље идемо у цркву да будемо са Богом, да будемо на сабору на коме и у коме учествује Бог. То је гозба, то је свадба, то је причешће Богом, то је тајна неизрецива, неописива, тајна у којој се сусрећу небо и земља, тајна у којој се сједињују створено и нестворено, нестворени Бог и створени човјек у највећим дубинама људског срца, сусрећу се и постају једно,“ нагласио је владика Григорије.
Он је додао да Литургију увијек служимо у онај дан у коме је побјеђена смрт, у дану Васкрсења и зато је важно да на Божанску службу долазимо у свету недјељу, јер је она дан спасења, дан одмора од свих брига земаљских када се у човјеково срце усељава Бог и он из цркве у свијет носи благослов.
„То сте ви, браћо и сестре, онда када је Христос у вашим срцима, а он увијек стоји пред вратима вашег срца и куца и чека да му ви отворите врата,“ рекао је владика Григорије и захвалио митрополиту Николају и свештеницима што су му указали част да служи у храму Светог пророка Илије заједно са народом романијским.
Након Свете литургије у Духовном центру Романијске Лазарице свештенство храма припремило је трпезу љубави.
Епископ Григорије је у мјесту Ћаваринама, поводом храмовне славе храма у изградњи посвећеном Светим Оцима Првог васељенског сабора обавио славски обред и свима присутнима честитао храмовну славу.
У посјету Митрополији дабробосанској владика Григорије пристигао је у пратњи игумана манастира Тврдоша оца Саве и ђакона Владимира Вукановића и у епархијском дому у Сокоцу се састао с митрополитом Николајем, с којим је разговарао о тренутном стању и будућим активностима у Митрополији дабробосанској.
Такође, владика је одржао радни састанак са службеницима Митрополије у Сокоцу, архијерејским намјесницима и деканом Богословског Факултета у Фочи на коме се разговарало о тренутном стању у епархији и Богословском факултету, као и о цјелокупном животу и раду црквених општина, манастира и свештенства у Митрополији дабробосанској.
Извор: Митрополија дабробосанска
Положен камен темељац за храм Светог Петра Цетињског Чудотворца
Благословом Преосвештеног Епископа Захумско-херцеговачког и Приморског Господина Григорија (Дурића), у селу Меданићи код Гацка у изградњи је храм посвећен Светом Петру Цетињском Чудотворцу, Митрополиту и Господару Црне Горе и Брда. То ће бити први храм посвећен овоме Великом Светитељу Божијем на подручју Епархије Херцеговачке.
Мјештани Меданића су идеју о изградњи храма изњедрили као најадекватнији вид захвалности према својим честитим прецима и Богу Живоме који их је сачувао да поред силних искушења протеклих периода опстану и остану постојани у овом херцеговачком крајолику. Радује нас Чињеница да је изградња храма наишла на опште одобравање и једнодушну подршку житеља овога краја.
На свечаност полагања камена темељца одазвали су се сви становници овога села, а сама свечаност одисала је радошћу и својеврсним поносом који се могао осјетити у сусрету са домаћинима. На срдачан позив Меданићана одазбвали су се бројни гости који обављају значајне функције у гатачкој општини. Нарочиту благодарност за посјету и одзив на свечаност Меданићани су изразили господину начелнику Милану Радмиловићу и господину Милинку Милидрагу, генералном директору Рудника и термоелектране Гацко.
Свечани обред полагања камена темељца био је планиран за средину маја ове године, међутим због солидарности према браћи угроженој поплавама сами чин и гозба одгођени су за недјељу, 1. јун 2014.године, стога су радови у поодмаклој фази. Самим обредом су чинодејствовали Игуман Светосавског манастира у Голији Архимандрит Данило (Трпчевски), парох Друге невесињске парохије јереј Немања Лукета, парох меданићки (Друге гатачке парохије) јереј Данило Дангубић уз саслужење ђакона Јакше Окиљевића и молитвено учешће присутних.
Домаћини су се свесрдно потрудили и са очигледном љубављу припремили трпезу љубави за све присутне.
Бесједа јереја Данила Дангубића
Audio clip: Adobe Flash Player (version 9 or above) is required to play this audio clip. Download the latest version here. You also need to have JavaScript enabled in your browser.
Пројекат храма у Меданићима
Упокојио се ктитор мостарске Саборне цркве г. Божидар Асман
Наш брат Божидар (од оца Анте и мајке Браниславе) Асман родио се 24. 7. 1946. године у Шапцу, отишао је са овог свијета дана господњег 31. 5. 2014. године, након дуге и тешке болести, са мислима на Мостар, град своје мајке Браниславе рођ. Вујовић удате Асман – кћерке угледног мостарског адвоката Симе Вујовића (1876-1922). Укопан је на Шабачком православном гробљу, поред своје баке Драгиње рођ. Јелић, такође Херцеговке, из по богатству и људскости чувене породице Јелић која је, имеђу осталог, својевремено у држала познати мостарски хотел „Неретва“.
Раб божји Божидар, по оцу поријеклом Чех католик, неколико година прије смрти примио је православље својих предака са мајчине стране. Баштинио је, у свом радном вијеку рударског инжињера у Бањалуци и Мајданпеку, најбоље хришћанске особине својих предака, мостарских и херцеговачких, те их такве и у свој живот свакодневни преточио. Наш брат Божидар, у најбољем маниру хереговачком и мостарском, далеко од Мостара и Херцеговине, ипак је осјећао снажну везу са крајем у којем су његови преци привређивали, сликали (први академски сликар из Херцеговине Бранко Радуловић је по Јелићима његов близак рођак), писали и војевали, мада у њему није ни живио ни уживао.
Божиар Асман ни на одласку из овог нашег свјетовног није заборавио свој род, свој Мостар и своју Херцеговину, хришћански свјестан да човјекова суштина није далеко од његовог рода и поријекла, поготово ако је срж коријена људског јака као што је јака и свеприсутна српска и православна присутност у Херцеговини. Покојни Божидар и његова жена Веселка са великим су интересовањем пратили чудесно васкрсење и обнову православља у Мостару и Херцеговини, доживљавали изградњу Саборне цркве и повратак српског живља у Мостар као свој властити успјех и сваку невољу српског човјека хришћанина у Мостару сматрали својом.
Божидар је, говорећи у перо свом адвокату и знајући да ће умријети и наставити живот вјечни у Господу, изнио своју задњу овоземаљску вољу остављајући своју некретнину, као и своју животну уштеђевину, Православној цркви у Мостару и тако помогао свој народ и своју Цркву тамо гдје је процијенио да ће његов дар значити више и учинити више добра него било гдје друго.
Наш брат Божидар Асман сахрањен је дана господњег 2. 6. 2014 године, како је већ прије наведено, на Шабачком Православном гробљу, поред своје баке Драгиње. Опијело су служили протојереј шабачки Милан Пантелић и мостарски протојереј Радивоје Круљ, који је и одржао бесједу на његовом гробу.
Нека му је покој вјечни и слава, а на нама живима да његов живот и његов дар не заборавимо и да га се у својим молитвама сјетимо.
Веселин Гатало
Свети Новомученици Пребиловачки
Без уношењa Светих Пребиловачких и других доње херцеговаких мученика у Диптих Светих Српске Православне Цркве – датумом у календару 6. август/ 24.јул на овогодишњем засједању Светог Сабора СПЦ, свечаност преноса мученичких моштију у новосаграђени храм била би умањена.
Пребиловци су старо српско село у Херцговини, које се налази се на ободу долине Неретве, 5 км од Чапљине. Претке данашњих Пребиловчана затекли су су Турци у селу, приликом освајања Херцеговине у XV вијеку. До 1941. године, Пребиловци су били, за хецеговачке прилике, велико и економски јако село у коме је живјело око хиљаду становника. Према извјештају жандармерије НДХ из септембра 1941. године усташе су тога љета убиле 820 Срба из Пребиловаца. Само у једном дану 6. августа те године, убијено је 550- 600 жена и дјеце тако што су живи бачени у Шурманчку јаму код Међугорја. Угашен је живот у 57 породица. „Илиндански покољ“ преживјело је само 170 Пребиловчана, претежно мушкараца, који су се поново женили и у позним годинама добијали нову дјецу. Тако је обновље живот у селу. Због ове трагедије познати јапански дневник Асхаи Шимбум је писао да је ово мјесто четврто на листи најстрадалнијих села на свијету у Другом свјетском рату.
Послијератна комунистичка власт је настојала да усташки злочин заташка, сахрана жртава је забрањена, а отвори јама су забетонирани. У јесен и зиму 1990/91. године, родбина жртава је отворила 12 јама на подручју некадашњег столачког среза (Шурманци, Бивоље брдо, Хутово Градина, Хутово-Хаџибегов бунар, Кукауша доња и горња, Јасоч, Поплат, Прењ Рудине, Прењ Голубинка и Дубрава-Звекалица). Поред Пребиловаца ту су, дакле, пренијете кости српских жртава из Клепаца, Лознице, Гњилишта, Тасовчића, Опличића, Стоца, околне Требиња, неке чак из Сарајева и других знаних и незнаних мјеста. На 50-ту годишњицу страдања 4. августа 1990. године мошти ових мученика заједно са моштима страдалих на стратиштима Морин оток, Орахов до и са двије локације у Чапљини, њих око 4000 су послије Свете Литургије са опијелом којом је началствовао блаженопочивши патријарх Павле, свечано су положене у крипту Спомен цркве Сабора Српских Светитеља и Пребиловачких мученика у Пребиловцима. Храм је грађен је са великим еланом и одушевљењем српског народа, претежно добровољним радом. До рушења био је урађен подезмни дио са криптом и мермерним ћивотом- саркофагом, као и зидови у висини 6- 8 метара изнад земље.
У јуну 1992. снаге Репубилке Хрватске и ХЗ Херцег Босна су заузеле Пребиловце и уништили село минирањем и спаљивањем. Храм је уништен у темељима пластичним експлозивом и постављеним авионским бомбама. На исти начин уништено је и 95% костију жртава сахрањених у крипти. Тако су Пребиловчки и други доњехерцеговачки мученици други пут убијани, други пут овјенчани мученичким вјенцем Светога нам Саве, а Пребиловци удостојени да се назову Херцеговачким Врачаром.
Обнова храма се ради по новом пројекту чији су аутори су арх Предраг Ристић, професор Акедемије за уметности и консервацију СПЦ и његов син Сава Ристић. Пројекат је рађен по узору на Храм Гроба Господњег у Јерусалиму. Сачувани дијелови мученичких костију биће положени у гробницу на средини храма, а њен изглед подсијећаће на гроб Витлејемских мученика, дјеце, које је побио цар Ирод када је чуо да је рођен Спаситељ. На зидовима храма, попут Јад Вашема, биће уклесана позната имена Срба из Доње Херцеговине, страдалих од усташа у Другом свјетском рату и оних из других крајева убијеним на овом подручју. Зато би овај храм, саграђен на костима и пепелу невиних мученика требао да буде један од значајнијих споменика српског народа.
У суботу 3. августа 2013. године Његово преосвештенство умировљени епископ Захумско Херцеговачки и Приморски Атанасије, освештао је камен темељац Спомен храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима и до 06. септембра 2013. године урађена је костурница те су завршени радови на темељима храма. Ових дана радови на обнови пребиловачког храма су настављени. Наставак радова је велика радост и охрабрење за сав досадашњи труд, али још већа одговорност и обавеза да се истраје на изградњи Дома Господњег на овом светом, и на далеко по страдању чувеном мјесту. Упоредо с радовима настављају се акције прикупљања средстава за обнову храма у Пребиловцима и позивамо да са истим и још већим еланом и одушевљењем радосно искористимо могућност да се сви заједно сврстамо у ред оних наших предака који су вијековима градили и обнављали храмове на овим просторима.
СВЕТИМ Новомученицима ПРЕБИЛОВАЧКИМ
ТРОПАР, глас 8:
Свети Новомученици Пребиловаца
за Христа бачени у јаму Шурманаца,
вером нађосте вечно Пребивалиште
у Царству Крста и Васкрсења;
љубављу таму и мржњу победисте,
и светлост раја наследисте.
од Господа молите нам вечно спасење
и свему свету јеванђелско покајање.
КОНДАК, глас 3:
Новомученици Свети за веру пострадасте:
у јаму за Христа невини бачени бисте,
од верних с љубављу из јаме извађени,
у Спомен Храму с љубављу положени.
Но Храм ваш безбожни разорише,
и мошти ваше ко Савине попалише.
Данас нову Голготу и Врачар обнављамо
и Вас са Светим Савом смирено молимо:
У Царству Небеског мира почивајте
и Христово и наше Васкрсење сведочите.
+Епископ Атанасије
(1992-2013, Манастир Тврдош-Требиње)
Двогодишњи извештај о раду ХД „Добротвор“
У јуну месецу, текуће 2014. године навршава се две године од обнављања и активнијег деловања Хуманитарног друштва „Добротвор“ из Мостара. Сходно томе у прилогу ове вести доносимо детаљан извештај о двогодишњем раду нашег друштва, од почетака оснивања друштва па све по месечним извештајима до јуна месеца 2014 године. Извештај садржи све хуманитарне акције које је друштво „Добротвор“ са својим волонтерима спровело у протекле две године, такође у извештају се налазе сви донатори друштва који су помогли рад и мисију ове хуманитарне организације. Овим путем се захваљујемо свим људима који су помогли нашу организацију а самим тим и социјално – угрожене породице које смо обилазили и помагали. ХД „Добротвор“ ће у месецима који следе наставити са својим деловањем и мисијом с обзиром да је до краја године планирано спровођење многобројних заједничких акција овог друштва са братским организацијама из Србије и БиХ.
Извештај (пдф)
ХД „Добротвор“
Јереј Марко Гојачић
Прослава Светог цара Константина и царице Јелене у Загори
У овом херцеговачком селу има тек неколико становника, али многи Загорани из Требиња и Београда су се ипак окупили у недељу 1. јуна да прославе славу храма у својој Загори. Литургију је служио отац Никица Ајдер са надлежним парохом Николом Јанковићем и верним народом.
После Литургије домаћини су приредили трпезу љубави у обновљеној старој школи, где је у току славског ручка прикупљен и новчани прилог за угрожене у поплавама.
Уз речи здравице присутне је поздравио господин Лука Петровић, који се домаћински потрудио да са својим сарадницима из ХЕТ-а поправи и део неасвалтираног пута до овог села , па је у Загору било и лакше и брже доћи.
Испред Црквеног одбора господин Вујадин Вуковић је најавио и израду новог каменог иконостаса за овај храм који се заједно са народом обнавља, а после једног дугог периода запуштености услед прилика и неприлика кроз које смо сви као народ и појединци пролазили.
Фото:Владо Ђукић
Света литургија у Саборном храму
У седму недељу по Васкрсу, недељу Светих Отаца Првог Васељенског сабора, служена је света литургија у требињском храму Преображења Господњег. У светој литургији заједно са свештеницима наше епархије узео је учешћа и драги нам гост из Буенос Аиреса Протођакон Никола Радиш. Протођакон је дошавши из Аргентине, донио дух православља свога краја и радост сабрања учинио још већом.
