Daily Archives: 3. јуна 2014.

Света архијерејска литургија на Празник Светог Цара Константина и царице Јелене у селу Локве

О спомену Светог цара Константина и царице Јелене, у храму посвећеном овим светитељима у селу Локве, православни хришћани овог и околних крајева окупили су се на Евхаристијском сабрању, предвођени Епископом захумско-херцеговачким и приморским Господином Григоријем и свештенством наше Домаће цркве. Уз Трпезу храмовну, вјерни су угошћени и славским ручком, који су уготовили мјештани са својим парохом, презвитером Бранимиром Боровчанином.

Слава храма у Придворцима

У требињском насељу Придворци прослављена је слава Светог цара Константина и царице Јелене . Свету литургију служили су свештеници Дражен Тупањанин и Стеван Ковачевић. Као што и име каже за Придворце они су били „при двору“ свете Јелене Анжујске, жене краља Уроша а мајке краљева Драгутина и Милутина, која је својевремено владала областима Зете, Требиња и Плава. Она је као и многи из лозе Немањића зидала задужбине и манастире, а у Скадру је примила и монашки постриг и добрим подвигом се подвизавала и оставила је тако и траг у малим, а некад славним Придворцима.

Владика Григорије у Сокоцу посјетио митрополита Николаја

Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и замјеник митрополита дабробосанског господин Григорије боравио је у суботу и недјељу, 31. маја и 1. јуна, у Сокоцу и том приликом посјетио митрополита дабробосанског господина Николаја.
У недјељу Светих Отаца Првог васељенског сабора, владика Григорије служио је Свету архијерејску литургију у соколачком храму Светога Пророка Илије – Романијској Лазарици уз саслужење свештенства и монаштва Дабробосанске и Захумско-херцеговачке епархије, а Литургији је присуствовао митрополит Николај.

У својој бесједи вјерницима епископ Григорије је рекао да је Литургија заједничко дјело Бога и народа и да човјек у овом свијету не може нигдје бити толико близу Бога, срести Бога, додирнути и окусити Бога као на Светој литургији.

„Зато је она срце Цркве, она је сама срж црквеног живота и богослужења, а самим тим сама срж хришћанског живота. Зато сваке недјеље идемо у цркву да будемо са Богом, да будемо на сабору на коме и у коме учествује Бог. То је гозба, то је свадба, то је причешће Богом, то је тајна неизрецива, неописива, тајна у којој се сусрећу небо и земља, тајна у којој се сједињују створено и нестворено, нестворени Бог и створени човјек у највећим дубинама људског срца, сусрећу се и постају једно,“ нагласио је владика Григорије.

Он је додао да Литургију увијек служимо у онај дан у коме је побјеђена смрт, у дану Васкрсења и зато је важно да на Божанску службу долазимо у свету недјељу, јер је она дан спасења, дан одмора од свих брига земаљских када се у човјеково срце усељава Бог и он из цркве у свијет носи благослов.

„То сте ви, браћо и сестре, онда када је Христос у вашим срцима, а он увијек стоји пред вратима вашег срца и куца и чека да му ви отворите врата,“ рекао је владика Григорије и захвалио митрополиту Николају и свештеницима што су му указали част да служи у храму Светог пророка Илије заједно са народом романијским.

Након Свете литургије у Духовном центру Романијске Лазарице свештенство храма припремило је трпезу љубави.

Епископ Григорије је у мјесту Ћаваринама, поводом храмовне славе храма у изградњи посвећеном Светим Оцима Првог васељенског сабора обавио славски обред и свима присутнима честитао храмовну славу.

У посјету Митрополији дабробосанској владика Григорије пристигао је у пратњи игумана манастира Тврдоша оца Саве и ђакона Владимира Вукановића и у епархијском дому у Сокоцу се састао с митрополитом Николајем, с којим је разговарао о тренутном стању и будућим активностима у Митрополији дабробосанској.

Такође, владика је одржао радни састанак са службеницима Митрополије у Сокоцу, архијерејским намјесницима и деканом Богословског Факултета у Фочи на коме се разговарало о тренутном стању у епархији и Богословском факултету, као и о цјелокупном животу и раду црквених општина, манастира и свештенства у Митрополији дабробосанској.

Извор: Митрополија дабробосанска

Положен камен темељац за храм Светог Петра Цетињског Чудотворца

Благословом Преосвештеног Епископа Захумско-херцеговачког и Приморског Господина Григорија (Дурића), у селу Меданићи код Гацка у изградњи је храм посвећен Светом Петру Цетињском Чудотворцу, Митрополиту и Господару Црне Горе и Брда. То ће бити први храм посвећен овоме Великом Светитељу Божијем на подручју Епархије Херцеговачке.

Мјештани Меданића су идеју о изградњи храма изњедрили као најадекватнији вид захвалности према својим честитим прецима и Богу Живоме који их је сачувао да поред силних искушења протеклих периода опстану и остану постојани у овом херцеговачком крајолику. Радује нас Чињеница да је изградња храма наишла на опште одобравање и једнодушну подршку житеља овога краја.

На свечаност полагања камена темељца одазвали су се сви становници овога села, а сама свечаност одисала је радошћу и својеврсним поносом који се могао осјетити у сусрету са домаћинима. На срдачан позив Меданићана одазбвали су се бројни гости који обављају значајне функције у гатачкој општини. Нарочиту благодарност за посјету и одзив на свечаност Меданићани су изразили господину начелнику Милану Радмиловићу и господину Милинку Милидрагу, генералном директору Рудника и термоелектране Гацко.

Свечани обред полагања камена темељца био је планиран за средину маја ове године, међутим због солидарности према браћи угроженој поплавама сами чин и гозба одгођени су за недјељу, 1. јун 2014.године, стога су радови у поодмаклој фази. Самим обредом су чинодејствовали Игуман Светосавског манастира у Голији Архимандрит Данило (Трпчевски), парох Друге невесињске парохије јереј Немања Лукета, парох меданићки (Друге гатачке парохије) јереј Данило Дангубић уз саслужење ђакона Јакше Окиљевића и молитвено учешће присутних.

Домаћини су се свесрдно потрудили и са очигледном љубављу припремили трпезу љубави за све присутне.

Бесједа јереја Данила Дангубића

Audio clip: Adobe Flash Player (version 9 or above) is required to play this audio clip. Download the latest version here. You also need to have JavaScript enabled in your browser.

Пројекат храма у Меданићима

Св. Петар Цетињски (акатист)

Св. Петар Цетињски (житије)

Упокојио се ктитор мостарске Саборне цркве г. Божидар Асман

Наш брат Божидар (од оца Анте и мајке Браниславе) Асман родио се 24. 7. 1946. године у Шапцу, отишао је са овог свијета дана господњег 31. 5. 2014. године, након дуге и тешке болести, са мислима на Мостар, град своје мајке Браниславе рођ. Вујовић удате Асман – кћерке угледног мостарског адвоката Симе Вујовића (1876-1922). Укопан је на Шабачком православном гробљу, поред своје баке Драгиње рођ. Јелић, такође Херцеговке, из по богатству и људскости чувене породице Јелић која је, имеђу осталог, својевремено у држала познати мостарски хотел „Неретва“.

Раб божји Божидар, по оцу поријеклом Чех католик, неколико година прије смрти примио је православље својих предака са мајчине стране. Баштинио је, у свом радном вијеку рударског инжињера у Бањалуци и Мајданпеку, најбоље хришћанске особине својих предака, мостарских и херцеговачких, те их такве и у свој живот свакодневни преточио. Наш брат Божидар, у најбољем маниру хереговачком и мостарском, далеко од Мостара и Херцеговине, ипак је осјећао снажну везу са крајем у којем су његови преци привређивали, сликали (први академски сликар из Херцеговине Бранко Радуловић је по Јелићима његов близак рођак), писали и војевали, мада у њему није ни живио ни уживао.

Божиар Асман ни на одласку из овог нашег свјетовног није заборавио свој род, свој Мостар и своју Херцеговину, хришћански свјестан да човјекова суштина није далеко од његовог рода и поријекла, поготово ако је срж коријена људског јака као што је јака и свеприсутна српска и православна присутност у Херцеговини. Покојни Божидар и његова жена Веселка са великим су интересовањем пратили чудесно васкрсење и обнову православља у Мостару и Херцеговини, доживљавали изградњу Саборне цркве и повратак српског живља у Мостар као свој властити успјех и сваку невољу српског човјека хришћанина у Мостару сматрали својом.

Божидар је, говорећи у перо свом адвокату и знајући да ће умријети и наставити живот вјечни у Господу, изнио своју задњу овоземаљску вољу остављајући своју некретнину, као и своју животну уштеђевину, Православној цркви у Мостару и тако помогао свој народ и своју Цркву тамо гдје је процијенио да ће његов дар значити више и учинити више добра него било гдје друго.

Наш брат Божидар Асман сахрањен је дана господњег 2. 6. 2014 године, како је већ прије наведено, на Шабачком Православном гробљу, поред своје баке Драгиње. Опијело су служили протојереј шабачки Милан Пантелић и мостарски протојереј Радивоје Круљ, који је и одржао бесједу на његовом гробу.

Нека му је покој вјечни и слава, а на нама живима да његов живот и његов дар не заборавимо и да га се у својим молитвама сјетимо.

Веселин Гатало