Daily Archives: 27. септембра 2014.

„Друга Шантићевa кућа“ поетско-музички програм у Невесињу

Пето и претпосљедње вече 95. „Шантићевих вечери поезије,“ према Правилнику ове Манифестације, приређено је у Невесињу, као другој пјесниковој кући. Поетско-музички програм под називом „Друга Шантићева кућа“, СПКД „Просвјета“ – ГО Мостар и СПКУД „Гусле“ Моста, приредили су у сарадњи са Невесињским општинским одбором СПКД „Просвјета“.

Током програма, у препуној градској Галерији, невесињски умјетници говорили су стихове Алексе Шантића, и свирали његове пјесме. Поводом деведесетогодишњице од упокојења пјесникова, кроз извјесна архивска документа, публика се присјетила и величанственог догађаја пјесникове сахране у Мостару, али и описа савременика о Алексином боравку у Невесињу, гдје су настала и нека од његових најпознатијих дјела. Као израз посебне почасти Алекси Шантићу, премијерно је изведена пјесма компонована за ову прилику.

СПКД „Просвјета“ – ГО Мостар и
СПКУД „Гусле“ Мостар

Откривен споменик комаданту бобанске чете Недељку Видаковићу

У присуству више стотина грађана Tребиња, представника јавног живота града, те делегација других општина источне Херцеговине и општинских борачких организација, споменик су свечано открили представници породице Видаковић и породица његових погинулих сабораца из Бобанске чете Tребињске бригаде.

Парастос је служио Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, који је истакао да је жртва Недељка Видаковића за данашње генерације „поука да живот вриједи онолико колико смо спремни да га дамо за друге“.

 „Недељко је симбол части и образа српске војске у овом рату. Зато и ми данас можемо поносна чела и образа и чистог срца да дижемо споменик војсковођи, војнику и војводи, јер сигурно знамо и свједоци смо да никад није угрозио никога слабијег – ни жене, ни дјецу, да је поштовао непријетаље као непријатеља, да је био војник, Србин и хришћанин у правом смислу те ријеч“, рекао је владика Григорије.

 Епископ Григорије је додао да нема ништа светије, нити веће љубави од ове када неко свој живот положи за друге.

 „Ако је Недељко био спреман да скочи у ватру да сачува свога војника и ако је то посвједочио истинском жртвом и запечатио својом крвљу, ми данас можемо само да се дивимо томе, да то славимо, али и да се тиме поучавамо“, истакао је владика Григорије.

 Недељков брат Ристо Видаковић рекао је да је покојни Неђо био само први међу једнакима, те да је ово велика част за породицу, за припаднике Бобанске чете и цијело Требиње.

Видаковићев саборац и један од команданата Бобанске чете Драган Бели Ристић рекао је да војвода није био тип јуначине под којим се тресла земља, никад напрасит ни агресиван, већ тих, одмјерен и разложан човјек, који је плијенио храброшћу и снагом разума.

 „Tитулу војводе је стекао на свом прагу на Бобанима, а не на туђим праговима и баштинама. Са својим борцима одбранио је највећи дио бобанске површи од непријетеља, а што је још значајније сачувао је ону врелу линију на висовима изнад Поповог поља на коју су се сручиле тоне и тоне граната“, рекао је Ристић.

Он је подсјетио да је за крваву бобанску линију животе дало 18 најбољих синова, међу њима и војводин старији брат Саво.

текст:Срна
фото: Trebinjelive

Посјета проте Ратка Савића парохији метковачкој

У петак вече смо са великом радошћу у Метовићу дочекали проту Ратка Савића. Након четрдесет година прота је дошао да обиђе нашу парохију, у којој је и он некада вршио свештеничку службу. Након Метковачке парохије одлази у Београд, гдје и данас живи. Прота Ратко први је свештеник после другог свјетског рата који је живио у парохији Метковачкој у којој је службовао од 1968. до 1973. године. Тада због неусловности куће и станара који су у њој боравили, прота је живио у приватном смјештају.

У петак вече проту смо угостили у нашем парохијском дому у Метковићу, а сутрадан, у суботу обишли смо храмове и парохијске домове на Кременој и у Опузену.

Видно изненађен напретком у нашој парохији, прота нам је причао како је то некада било док је он службовао за вријеме комунизма.

У недељу 28. 09. служићемо Свету Литургију и парастос у селу Глушци и тако ћемо обиљежити 70 година од страдања 94 житеља овог села.

Треба напоменути да је у Београду прота Ратко увијек, а посебно у вријеме рата, дочекивао народ из ове парохије, који је тамо долазио, а неки су и остали да живе. И данас је прота у веома добрим односима са свима њима.

Својим трудом и са нашим народом у Београду скупљао је прилоге и куповао потребни инвентар за храм Светог Георгија у Метковићу (Свето Јеванђеље, одежде, круне за вјенчање…).

Надамо се да ћемо и убудуће имати више оваких сусрета, а проти још једном захваљујемо на његовом доласку у наше крајеве и свему што је учинио за нашу парохију.