У Лидицама селу код Прага (Чешка) у петак 12. jуна потписан je Меморандум о сарадњи те чешке општине и села Пребиловаца, код Чапљине – два мјеста чији су становници сурово страдали у Другом свјетском рату. У Лидицама погром њемачких нациста није преживјело 63 одсто од 320 станивника док су у Пребиловцима од око 1000 мјешана усташе НДХ, на скоро 50 различитих мјеста а највише у јами Голубинки код Шурманаца, свирепо ликвидирале више од 800 чељади.

Седам деценија касније потомци недужних жртава, његујући културу сјећања Меморандумом су се обавезали да успоставе сарадњу која треба да допринесе чувању успомене на ратне догађаjе чиме би се ојачалo познавање савремене историје и њених мрачних страна првенствено међу младом генерацијом – јер само тако, стоји у Меморандуму – можемо да помогнемо у спречавању понављања сличних догађаја у будућности.

Меморандум, који су потписали предсједница општине Лидице Вероника Келереова, представник села Пребиловци Бранко Екмечић, Весо Ђорем испред Друштва Лука Праха, утврђена су четири основна правца сарадње; васпитно-образовно дјеловање на омладину , истраживачки рад, комеморативно окупљање и узајамна посјета становника два удаљена мјеста која је повезала њихова трагедија у Другом свјетском рату.

Лидице су тешко пострадалe послије убиства Хитлеровог протектора Чешке Рајнхарда Хајдриха. Атентат је извршен 27. маја 1942, а Хајдрих је умро од задобијених рана 4. јуна исте године. 

Послије сумње за везу села са атентаторима, која није потврђена, Нијемци су одлучили да над Лидицама изврше стравичну одмазду. Њено извршење започело је већ 10. јуна када је цјелокупно становништво села ухапшено, да би мушкарци затим били одвојени од жена и деце. 
Тога и наредних дана стријељано је, без икакве кривице, 199 Лидичана, 192 мушкарца и седам жена. Послије три дана од хапшења Нијемци су одвојили мајке од дјеце. 
Жене су одведене у логор у Равенсбрику, а дјеца, претежно, у логор у Хелмну у Пољској. Ту су поубијана у камионима-душегупкама. Дио деце је предат њемачким породицама на усвајање. Смртно је страдало 98 лидичке дjеце. 

Послије рата пронађено је и враћено мајкама или другим сродницима 18-oро дjеце из села. Село је спаљено и експлозивом сравњено са земљом и тако потпуно уништено 1. јула 1942. године.

Пребиловци су симбол jе страдања и мучеништва. У Пребиловцима су током Другог свјетског рата потпуно уништене 52 фамилиjе, 36 огњишта jе угашено. Ратне страхоте које су селу донијеле усташе НДХ од око хиљаду становника преживjело jе 172 чељади.

У рату коjи jе харао Босном и Херцеговином, деведесетих година минулог виjека народ у Пребиловцима ниjе страдао али jе село опљачкано, црква уништена и сравњена са земљом. Централно насеље и два засеока, Кулине и Грлић су запаљени а 174 становника протjерана.

Наjвећи броj становника Пребиловаца и данас, углавном, живи у избjеглоштву. У селу jе обновљено из средстава разних донациjа и у властитоj режиjи тридесетак кућа. Према посљедњем попису ту живи 60 становника. На улазу у село, у завршној фази изградње, налази се храм Хритовог Васкрсења који је спомен храм недужним жртвама које је Свети Синод СПЦ канонизовao и које се прослављају у августу мјесецу.

Пребиловци данас имају све претпоставке да се живот поново врати у село.

Припремио: Ацо Драгићевић
Фото:Радоје Елез

У Коларчевој задужбини у Београду одржана је Херцеговачка академија – донаторски скуп посвећен обнови Храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима на којем је само од продатих карата (776 карата) прикупљено 602.800 (око 5.000 евра) динара. Од добровољних прилога прикупљено је још 2.180 евра што је највећи износ откако је покренута акција Подигнимо Пребиловце.

Неколико дана пред, сасвим сигурно, историјски 8. јун 2015. г. није било могуће купити карту. Поред Херцеговаца који живе и раде у Београду за ову прилику у српску престоницу дошли су земљаци из разних крајева света. Присуствујући свечаном скупу посебну радост приредила су Пребиловчани који су дошли заједно са пребиловачким парохом, оцем Марком Гојачићем.

Због велике гужве и узбуђења Миленко Јахура, председник СНД Пребиловци престајао целу вече

Да је Херцеговачка академија, коју су организовала херцеговачка удружења у Србији и Савез гуслара Србије, на иницијативу потпредседника координационог одбора Светозара Црногорца, догађај од посебног националног значаја потврдило је присуство великог броја личности из политичког и друштвеног живота.

Својим присуством Академију су увеличали: председник РС Милорад Додик, легендарни српски спортисти Владимир Грбић и Дејан Бодирога, глумац и редитељ Драган Бјелогрлић, председник Одбора за Србе у региону Миодраг Линта, као и народни посланици из РС: Лука Петровић, Ненад Стевандић и Дарко Бањац.

На почетку програма скуп је благословио владика Григорије. Поздрављајући присутног председника РС Милорада Додика, владика је напоменуо да је Влада РС највећи ктирор Храма Христовог Васкресења у Пребиловцима.

Владика је у малој посланици упутио јасну поруку свим православним верницима:

– Тамо на југу, крај Хутова, Неретве, Брегаве, на бријегу у Пребиловцима, догађа се чудо. Збива се догађај најважнији за човјека, свијет и постојање његово. Догађа се Васкрсење. Бог походи народ свој; Бог васкрсава кости људске, премудрост Божија зида дом себи и њима, мученичким костима. Прије седамдесет и пет година пребиловачки мученици су живјели исто као и ми данас: бринули се, радили, стрепили, надали се, имали, оскудијевали, радовали се и туговали, некада пјевали, некада плакали; маштали, вољели, снивали.

Међутим, неки други људи, пустивши у своја срца зло и злога, одлучише да их убију. Не да им узму имања само, њихову радост и тугу, него много више, наумили су да им одузму сами живот. И то су злодјело и починили. Убили су жене, дјецу, одрасле људе, старце и старице. Бацили су их у јаме тамнице, безданице, у таму најкрајњу, у дубину земље. Потом су дијелили плијен, њихова имања, њихов мал, овце и коње, волове, воће и поврће, жита и винограде.

Али убрзо, чим се рат сврши, не би им дато да уживају у уграбљеном плијену. Ходили су земљом зли људи, убице и крвници, опијали се, лагали, траг заметали и нетрагом нестајали. Коначно, педесет година послије страдања кости мученика угледаше свјетлост и сунце и засијаше у тами људске злобе као мир и опомена, а синови страдалника напокон достојно сахранише кости предака..

Авај, људи ипак од њиховог страдања не научише много. Синови злочинаца, синови по хтјењу и опредјељењу, бомбама и минама разорише започети храм и костурницу, и по други пут мучки убише већ убијене. Од њихових експлозија подиже се силан пепео и избише непрегледне варнице. Као и оне прве, тако и ове убице почеше да као несрећни тумарају по свијету, носећи на себи пепео невиних и спаљених костију као неизбрисив траг. А варнице те страшне експлозије падоше пак нечујно у домове синова мученика, у пригушена кандила, и почеше смирено и тихо да служе и да свијетле. Потомци њихови, многи Херцеговци расути по свијету, стојећи пред тим иконама молише се Богу и свецима и разгоријеваше у себи сјећање на претке мученике. Из њихове вјере изниче овај храм Васкрсења Христова у Пребиловцима, бијел и свијетао, саздан на праху и костима невино убијених, саздан на вјери у Христа који изведе из ада, из утробе земље, сваку душу умрлу и смрћу заробљену. Он, Христос у Пребиловцима изведе из смрти и преведе у живот мартире пребиловачке и херцеговачке.

Зато вас позивамо да на празник освећења и прослављења ових светих страдалника дођете као на празник Васкрсења. Обуците се свечано; пјеваћемо побједи, неће то бити опијело. Дођите ма гдје да сте и ма колико далеко били, чекаће вас они, мученици пребиловачки. А са њима чекаће вас и сам Христос. Зато умијте душу праштањем, тијело миром и кајањем, срце пустите да гори као кандило; радошћу прекријте лице. Дођите у Пребиловце јер боље је бити потомак убијеног него убице. То што смо чекали, збило се: побједа правде и живота, јер срамота је бити не убијени, већ убица. Стога нам је боље, браћо, да се огријемо на огњишту славе и страдања неголи да цијели свијет задобијемо, души својој наудивши. Молим вас кољенопреклоно обуците се у радост и у бијело. Имајте добру вољу и хтјење, дођите у Пребиловце да славимо живот и Васкрсење!

Потом се присутнима обратио председник РС Милорад Додик:

– Подигли смо овај храм да више никад не буде рушен. Веома сам поносан што ћемо моћи заједно да се нађемо код храма 8. августа и да пошаљемо снажну поруку да смо ту, да чак и ако нас убијају два пута да нас не могу убити.

Председник Додик је истакао да су институције Српске од почетка подржале иницијативу за обнову храма, као и огромну енергију коју су у томе показали Српска православна црква и владика Григорије.

– Морамо чувати успомену на наше жртве, борити се за наш језик и писмо, увијек бити спремни да будемо оно што јесмо. Ми нисмо неки босански Срби него Срби, гдје год били – закључио је председник РС.

Потпредседник Српске академије наука и уметности Љубомир Максимовић рекао је да је страдање Срба у БиХ 1941-1945. године било велика трагедија српског народа:

– Част ми је да будем на месту на којем се клањам жртвама. Остаје трајна обавеза да сачувамо успомену на њихова страдања – поручио је Максимовић.

Историчар Драга Мастиловић подсетио је присутне на српска страдања на херцеговачким стартиштима износећи фактографске податке.

Глумац Српског народног позоришта из Новог Сада Миодраг Капор одрецитовао је Дучићеве песме Молитва и Врбас.

Гојко Ђого, лауреат престижне „Змајеве наградеˮ Матице Српске за збирку поезије Грана од облака, говорио је своју песму Аја Софија.

Међу 830 жртава Пребиловаца, била је и сеоска учитељица Стана Арнаут о којој је кроз стихове говорио песник Божидар М. Глоговац.

Посебан печат овој изузетној вечери дала је позната оперска певачица и првакиња Београдске опере Јадранка Јовановић уз пратњу пијанисткиње Невене Живковић.

Песник Ђорђо Сладоје казивао је своју Посланицу Херцеговцима, а легендарни Рајко Петров Ного стихове своје песме Нек пада снијег Господе.

Потом је композицију за ову Ногову песму извео АКУД Лола.

Излазак на сцену Матије Бећковића изазвао је велике аплаузе публике.

Након његовог говорења Богородице Тројеручице АКУД Лола је отпевао ову песму, а публика је овацијама поздравила композитора Светислава Божића.

Глумац Гојко Шантић додатно је приближио дух Херцеговине говорећи стихове песама Претпразничко вече и Моја отаџбина свог претка Алексе Шантића.

На Академији су наступили и познати гуслари: Славко Алексић, Вељко Ђурановић и Бошко Вујачић.

Академија је завршена песмом Востани Сербие у извођењу хора АКУД Лола који је предвођен диригентом Милованом Панчићем ово вече учинио посебно изузетним.

Програм су водили Снежана Лукић и Миливоје Бештић, који су уједно били и сценаристи програма, док је режија била поверена Балши Ђогу.

На Херцеговачку академију из Шведске стигао је Ацо Драгићевић, уредник сајта Пребиловци.нет.

Из Зрењанина је стигао аутобус Херцеговаца и пријатеља Херцеговине, а били су присутни чланови свих херцеговачких удружења у Србији.

Текст: Трифко Ћоровић
Фото: Слободна Херцеговина
Извор: Слободна Херцеговина

Линк:http://slobodnahercegovina.com/hercegovacka-akademija-prilozeno-vise-od-7-000-evra-za-prebilovc

12►

У организацији Туристичке Заједнице града Метковића расписан је конкурс за додјелу награда најљепшем балкону, дворишту куће и дворишту установе. Двориште нашег парохијског дома у Метковићу освојило је прво мјесто у категорији установа.

Ништа ово не би било интереснатно да не знамо да до прије 6-7 година двориште скоро није ни постојало. Међутим сваке године помало се, сходно могућностима мале парохије, улагало у његово уређење, тако да сада имамо једнан прелијеп амбијент у коме уживјау наши вјерници после службе, као и наши гости из Метковића и осталих крајева.

Сам поглед из дворишта мами туристе, који у љетњим мјесецима долазе да сликају овај дио долине Неретве, који се види као на длану.

На овим сликама покушаћемо вам показати какво је стање било прије неколико година и како двориште изгледа данас.

За данашњи изглед око парохијског дома заслужни су наш свештеник и његова супруга, који потпуно сами од почетка уређују наше двориште.