Daily Archives: 4. августа 2015.
Ново лице портала Пребиловци-село на Интернету
Пребиловци-село на интернету http://www.prebilovci.net на глобалној мрежи први пут појавио се о Савиндану 2006. године. У протеклом скоро десетогодишњем периоду упорно и стрпљиво подизанo je село на интернету. Пажљиво је праћена обнова насеља из којег је у минулом рату становништво протјерамо, куће запаљене а храм сравњен са земљом. Прикупљане су и публиковане старе фотографије, од којих неке имају изузетну историјску вриједност, настајале су и објављиване нове фотографије које и са времнске дистанце од десетак година имају посебну вриједност. Сакупљани су и објављивани новински чланци, научни, књижњвни и публицистички радови о селу. Годинама пратили смо дизање села из пепела и Божију службу под ведрим небом и над отвореним гробом који се налазио у крипти разрушеног храмa. Завичајни портал пратио је изградњу обновљеног храма. Фотографија мјеста из 2006. године гдје је некад био храм који је обновљен неупоредива је са фотографијaма тог истог мјеста из августа 2015. године.
Може се слободно рећи да је завичајна страница овог мученичког насеља израслa у једну од респектабилнијих страница српских насеља на глобалној мрежи. Узимају је као извор података аутори озбиљнијих телевизијских емисија nа тему рата, док се ауторски текстови све већег броја сарадника често преносе на другим интернет страницама.
Од првог августа 2015. године Пребиловци-село на интернету добили су нови, савременији, изглед. Редизајнирали су га програмери интернет страница чешког мјеста Лидице са којим je у петак 12. jуна 2015. године потписан Меморандум о сарадњи два мјеста чији су становници сурово страдали у Другом свјетском рату. У Лидицама погром њемачких нациста није преживјело 63 одсто од 320 станивника док су у Пребиловцима од око 1000 мјешана усташе НДХ, на 48 различитих мјеста а највише у јами Голубинки код Шурманаца, свирепо ликвидирале више од 800 становника. О несагледивој ширини и дубини злочина у Пребиловцима свједочи и податак да је тада затрто 36 огњишта и 54 породице. Недужне жртве Лидица и Пребиловаца добилe су величанствене споменике. У Лидицама је то спомен парк са бронзаним статуама његових житеља а у Пребиловцима је то најљепши и јединствен храм у свеколиком православљу, храм Васкрсења Христовог који ће бити освјештан 8. aвгуста са почетком у 8.00 часова. Свету архијерејску литургију служиће Његова светост патријарх српски Иринеј уз саслужење двадесетак владика и око 200 свештеника.
Нови изглед завичајног портала овог херцеговачког села један је од првих конкретних резултата сарадње са Лидицама и прашким удружењем Лука Праг. Идејни творац пројекта је Весо Ђорем, графичка рјешења дјело су чешког тима који је предводио Патрик Свободa док је остатак обимног посла урадио вебмастер Марко Ђерић. Тренутно, доступно је ћирилично издање. У најскорије вријеме треба да се појави обимна грађа и у латиничном издању. Неће, као и до сада, изостати ни енглеско издање у којем ће се појавити један број значајнијих текстова.
Извор: http://www.prebilovci.net/
Бесједа Епископа Григорија на освећењу храма „Преподобне мати Параскеве“ – Свете Петке на војничком Спомен гробљу „Мали Зејтинлик“ у Сокоцу, 1.августа 2015. године
Драга браћо и сестре, драги пријатељи,
Сабрао нас је данас Христос и Преподобна мати Параскева којој је посвећен храм што га на данашњи празник освећујемо. Сабрали су нас на мјесту огрнутом у тишину и бијело, мјесту натопљеном мајчинским и сестринским сузама, на мјесту које је једно од симбола српског страдања у потоњем рату. Овдје, на Малом Зејтинлику, почивају кости српских ратника што су, баш као некада њихови преци с почетка прошлог вијека и у јеку једног другог крвавог рата, бранили своју земљу и народ, своју дјецу и породице, своје име и част. И опет као њихови преци што почивају на оном Великом Зејтинлику надомак Солуна дадоше највећи залог за оно што су бранили, дадоше и положише најсветије што су имали – сопствене животе. Али то не бијаше све. Многима од наше браће који почивају данас на овом чудноватом мјесту не би дато да своја уморна и рањена тијела одморе у породичним гробницама и у мјестима свога рођења и одрастања. Умјесто тога бјеху измјештени овдје гдје смо се сви заједно сабрали данас приклањајући главе пред њиховим сјенима и жртвом коју су поднијели дабисмо ми живјели, драга браћо и сестре, да би живјела њихова и наша дјеца, да би земља ова и народ њен живио и опстајао.Заузврат је милостиви Господ ублажио њихову бол, извидао њихове ране, отворивши им врата Царства Небеског.
Под овим бијелим крстовима леже и другови из мог дјетињства и младости, са којима сам проводио дане, дијелећи добро и зло, комадић хљеба, гутљај воде; другови које сам много волио и које волим и даље успокојен мишљу да смо само привремено раздвојени, до оног часа када ће нас Господ поново све сабрати заједно, до другог Христовог доласка и Васкрсења мртвих.
Стога, мајке и сестре, супруге и кћери, очеви и синови, обришите сузе са лица и радујете се будућем сусрету са својим најмилијима јер је ваш растанак само привремен. И они су данас овдје са нама, слушају нас и виде, и радују се што њихова жртва не бијаше узалудна, што бијаше залог вашега живота. Радују се што виде своју дјецу израслу у зреле и одговорне људе упркос ненадокнадивом губитку који су поднијели. Радују се што њихова дјеца воле своју земљу и свој народ за који они положише животе. Радују се што их не заборависмо и што их спомињемо у мислима и наглас. Радују се што успомена на њих и жртву њихову и даље живи.
Спасења њиховога ради и спасења душе своје ради не смијемо у своја срца пустити клицу мржње и злости него их очистити од злобе и испунити миром и праштањем и још једном нечујно приклонити главе пред њиховим сјенима и њиховом жртвом.
На живот им вјечни и спасење, драга браћо и сестре.
Епископ Захумско-херцеговачки и приморски
+ Г Р И Г О Р И Ј Е
замјеник Митрополита дабробосанског Г.Николаја
Слава цркве на Билећком језеру
Слава цркве на Билећком језеру Свети пророк Илија, која је уједно и слава ХЕТ-а прослављена је свечано и ове године. Увијек је пријатно доћи на ово лијепо острво и помолити се великом Пророку Илији да нам свима буде заштитник и молитвеник пред Господом. Свету литургију је служио отац Александар Шмања, уз присуство руководећих људи ХЕТ-а и вјерног народа. Послије свете литургије пререзан је славски колач, а за све присутне припремљено је послужење.
