Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије је са свештенством Епархије, у Храму Светог Преображења Господњег у Требињу, служио помен за страдале Србе током хрватске војно-полицијске акције „Олуја“ 1995. године.

Владика Григорије је у бесједи поручио да је данас прилика да се сви сјетимо оног што нам је свима неопходно – храбрости за живљење, храбрости за постојање, те да је важно да у будућност гледамо отворених очију, да живимо храбро и да будемо мудри до оне мјере која је неопходна за наш опстанак.

Он је истакао да српски народ није доживио само један погром у „Олуји“ и у посљедњем рату, већ треба да се сјећамо и погрома 1941. године, као и свега што се дешавало 1914. године, турског ропства и свих других прогона.

Владика је додао да не треба да заборавимо да су наше жене, мајке, дјеца, наши преци у то доба имали само једно опредјељење, а то је било опредјељење за живот.

„Данас када погледамо из перспективе онога што се догодило у Далмацији можемо да размишљамо и о Херцеговини, јер није тешко закључити да смо и ми били мета да будемо прогнани са своје земље и у некој мјери се то и остварило, јер смо прогнани из долине Неретве, из великог дијела требињске општине, из Коњица“, рекао је владика Григорије.

Он је додао да, без обзира на та дешавања, Срби не одустају од тога да је то њихова отаџбина и њихова земља исто као што ни људи из Книна не одустају од тога да су тамо њихови гробови, храмови, имања.

Поручио је да је због свега тога веома важно да се не заборави храброст свих оних који су стајали на бранику отаџбине и на тај начин обезбиједили да се у Требињу мирно живи, истичући да су то наши официри и војници пострадали у овом рату, рањеници и сви борци који су стајали храбро да одбране своја огњишта.

„Ко је могао повјеровати 1989, 1990. и 1991. године да ће данас у Книну такви пјевачи пјевати такве пјесме, али и наши Требињци треба да размисле, да не забораве да је мало фалило да данас, не дај Боже, такви пјевачи, такве пјесме пјевају и у Требињу“, рекао је епископ.

Владика каже да се то није догодило само због храбрости и мудрости оних који су нас тада бранили, према којима морамо имати огромну захвалност и поштовање.

У хрватској акцији „Олуја“, која је изведена уз помоћ и подршку НАТО-а, јединица Хрватског вијећа одбране и такозване Армије БиХ, са подручја сјеверне Далмације, Лике, Кордуна и Баније протјерано је више од 220.000 Срба.

На евиденцији Документационо-информационог центра „Веритас“ налази се 1.856 погинулих и несталих Срба током и након „Олује“ од којих су 1.206 цивили, а међу њима и три четвртине старијих од 60 година. Међу жртвама је 546 жена.

Од укупног броја жртава до сада је расвијетљена судбина 1.019 лица

Срна