У Недјељу тридесетседму по Педесетници, на Празник Света три Јерарха, јерарси са народом Божијим, наше епархије захумско-херцеговачке и приморске, наше и других помјесних Цркава, окупили су се у требињском Преображењском храму на Евхаристијском сабрању, којим је началствовао епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, чиме је завршен Четврти годишњи симпосион „Теологија у јавној сфери“, а у организацији новооснованог Центра за философију и теологију Требиње.

Током четири дана овог својеврсног фестивала, јавне свечаности науке и умјетности, поред дискусија, које су се бавиле неким од актуелних тема: „Саборност и јединство Цркве у XXI вијеку уз осврт на Критски сабор“, „Европа на раскршћу: криза и будућност европског идентитета“, „Страх и слобода“, „Мјесто и улога жене у Цркви и друштву“, отворене су и двије изложбе: изложба слика Бранка Радуловића и изложба фотографија под називом „Романови – царско служење“, представљене су двије свеске „Патрологије“ епископа Атанасија Јевтића, приказана је и представа „Седам“ режисера и продуцента Хеде Краиц Серген, а одржано је и предавање др Панделиса Калаидзидиса „Православље и модерно доба“. Учесници, посматрачи и пратиоци симпосиона били су бројни теолози и други научници, умјетници, клирици и лаици, ученици и студенти са својим професорима, бројни штампани и електронски медији, радио и телевизијске куће, локалне и регионалне.

Овај јединствени скуп окупио је људе са разних простора на једном мјесту, утицаји разних временских периода разматрани су у једно исто вријеме, мноштвом научних приступа и умјетничких израза обрађена је једна по једна тема, различита и супротстављена мишљења тежила су једном – истинитом, разноврсна очекивања испуњена су у једном догађају.

Бесједе на Св. Литургији

Еп. Атанасије

Еп. Григорије

12►

На крају трећег и посљедњег радног дана Четвртог годишњег симпосиона „Теологија у јавној сфери“, у суботу 11. фебруара 2017. године, у Културном центру Требиње, приређено је предавање др Панделиса Калаидзидиса, директора Академије за теолошке студије са Волоса, под називом „Православље и модерно доба“.

Током овог нарочито значајног садржаја овогодишњег симпосиона, уважени др Калаидзидис настојао је да обради сљедећа важна питања и теме: Да ли је православно хришћанство застало пред модерном? Потреба за новим оваплоћењем ријечи; Сусрет између хришћанства и хеленизма и теологија богочовјека: „модерна“ прије модерне? Есхатолошко разумијевање предања и односа између Цркве и свијета.

Посвећујући се врло исцрпном излагању одговора и промишљања, предавач је исто толико пажње и времена посветио и одговорима на питања публике, која су између осталих постављали и учесници панел дискусија, одржаних током овог јединственог симпосиона.

Непосредно након поменутог предавања, присутнима се са захвалношћу обратио Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, затварајући радни дио Четвртог годишњег симпосиона „Теологија у јавној сфери“.

Четврта панел дискусија Четвртог годишњег симпосиона „Теологија у јавној сфери“ одржана је под називом „Мјесто и улога жене у Цркви и друштву“. У оквиру поменуте теме, учесници ове панел дискусије били су др Јулија Видовић и Андреа Јовановић, уз модерирање Милице Ракић.

Почетно питање, постављено у циљу свеобухватног разматрања мјеста и улоге жене у Цркви и друштву, било је: због чега уопште морамо да наглашавамо равноправност жене? Представљен је библијски концепт стварања, са нагласком на доживљај полова у том смислу. Изложене је теоријска поставка „пола“ и „рода“, а да би се избјегло свако манипулисање у разумијевању поменутих појмова. Допринос дискусији дала су на крају и питања публике.

У препуној позоришној сали Културног центра Требиње, у оквиру Четвртог годишњег симпосиона „Теологија у јавној сфери“ изведена је представа „Седам“. Ова педстава, које се бави темом насиља над женама, изведена је у сарадњи са Међурелигијским вијећем Босне и Херцеговине. „Седам – седам жена, седам прича о свима нама“, заправо је документарна драма више ауторки, у продукцији Хеде Краус Сјогрен, а у Tребињу су у улогама седам жена из различитих крајева свијета биле чланице Мреже жена вјерница Босне и Херцеговине.

У вечерњим часовима другог дана Четвртог годишњег скупа „Теологија у јавној сфери“, такође у сали Културног центра Требиње, представљена је књига „Патрологија“ умировљеног епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија.

Након уводног слова модератора, протопрезвитера – ставрофора Зорана Илића, о првој и другој свесци „Патрологије“ говорили су доц. др Зоран Јелисавчић и доц. др Здравко Јовановић. У првом дијелу обраћања господина Јелисавчића детаљније је разматрана прва свеска „Патрологије“ и приступ аутора у презентовању светоотачког богословља првих вијекова хришћанства, да би потом др Здравко Јовановић бројне присутне поштоваоце дјела епископа Атанасија упознао са важнијим чињеницама у вези са другом свеском.

Током другог дана Четвртог годишњег симпосиона „Теологија у јавној сфери“ одржана је трећа од четири најављене панел дискусије, под називом „Страх и слобода“. Дискутујући на поменуту тему, мишљења су размјенили проф. др Жарко Требјешанин, проф. др Борис Брајовић и доц.. др Арта Додај, уз модератора сесије оца Гојка Перовића.

Уз једногласно мишљене учесника о важности теме коју обрађују, првобитно се покушало страх и слободу сагледати у савременом политичком тренутку, да би потом ови појмови били дефинисани са психолошког аспекта. Такође, исказан је значај страха и слободе у психотерапеутској пракси.

На крају првог дана Четвртог годишњег симпосиона „Теологија у јавној сфери“, према предвиђеном програму, у Музеју Херцеговине у Требињу свечано су отворене и двије изложбе посвећене стваралаштву мостарског сликара Бранка Радуловића и руској царској породици Романов.

Указујући на хронолошку везу између двије наизглед неспојиве изложбе, присутнима се као директор музеја обратила Ивана Грујић. Затим су детаљније представљене обје изложбе, које је на крају програма отвореним прогласио представник Владе Србије Владимир Божовић.

У оквиру Четвртог годишњег симпосиона „Теологија у јавној сфери“ одржана је друга панел дискусија са темом „Европа на раскршћу: криза и будућност европског идентитета“. Том приликом, саговорници модератора доц. др Марка Вилотића били су мр Вук Јеремић, проф. др Дејан Јовић и проф. др Зоран Крстић.

Бавећи се поменутим врло актуелним питањем, учесници дискусије најприје су појаснили сопствени доживљај појмова „Европа“ и „европски идентитет“, да би представили и извјесна властита практична искуства у том смислу, а указано је и на хришћанско становиште и допринос европском идентитету.

Прва панел дискусија Четвртог годишњег симпосиона „Теологија у јавној сфери“ одржана је под називом „Саборност и јединство Цркве у XXI вијеку уз осврт на Критски сабор“. У оквиру поменуте теме, учесници ове дискусије били су проф. др Раде Кисић, отац Игнатије Шестаков и отац Вукашин Милићевић, уз модерирање доц. др Андреја Јефтића.

Током дискусије учесници су настојали да представе историјски контекст одржавања протеклог Критског сабора, факторе и околности који су довели до његовог одржавања и атмосферу на подручју Руске православне цркве, као једне од четири Помјесних цркава које су отказале своје присуство на Сабору. Самој дискусији, потом су допринјели коментари Владике Атанасија, бискупа Мате Узинића, питања публике, као и утисци Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, као једног од непосредних учесника у Критском сабору.