Daily Archives: 28. марта 2017.

Предавање Епископа Григорија “Светиња живота” у Бару

Предавање Његовог Преосвештенства Епископа Захумско-херцеговачког и Приморског Г. Григорија на тему “Светиња живота” које је на Средопосну недјељу, четврту недјељу Великог Часног поста посвећену Светом Јовану Лествичнику одржао у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару.

Тонски запис предавања:

Зенички одбор за међурелигијску сарадњу у Требињу

У суботу , 25.3.2017.године, омладина из зеничког Одбора за међурелигијску сарадњу боравила је у једнодневној посјети Требињу. Окосницу њиховог излета чинио је пријем код Његовог Преосвештенства Владике Григорија. Њега је у име својих колега и идејног творца и организатора овог путовања, секретара ОМС Зеница, гдина Кенана Хоџића, бираним ријечима поздравила гђица Мерима, истичући значај који владика има у међурелигском дијалогу у БиХ, те изразила захвалност што својим примјером охрабрује младе људе на међусобну сарадњу и стваралаштво које превазилази вјерске, националне, друштвене и било које друге разлике. Владика је кроз занимљиве и духовите приче из своје пастирске праксе нагласио колико је важно прослављати дар живота и радовати му се свакодневно, те да је узвишено у својој вјери пронаћи снагу да стварамо такве друштвене околности у којима има простора за све, нарочито друге и другачије . Након тога су гости из Зенице, од којих већина никада раније није била на територији Захумскохерцеговачке епархије, у пратњи својих домаћина из требињског Одбора за међурелигијску сарадњу, обишли вјерске објекте и друге културне споменике. Радо су искористили прилику да се ближе упознају са начином живота овог поднебља кроз историјат манастира Тврдош и Петропавлово и уживају у гостопримству тамошњих монаха и монахиња. У касним послијеподневним часовима напустили су град отвореног срца у нади да ће му се у скорије вријеме поново вратити.

Миља Тупањанин

Поздравни говор:

Слава Богу на висинама, међу људима МИР, добра воља!

ПРЕОСВЕЋЕНИ ГОСП. И ОЧЕ !

Данас, сабрани у нади и љубави, а испуњени вјером у Једнога Бога, свједочимо да смо дјеца Божја, посвећена очувању и развијању међусобног повјерења, суосјећања и узајамног давања у љубави, која нас зближује нашем Творцу и једне другима. Ово сабрање нам омогућује да учинимо још један корак у правцу мирољубивих и саосећајних односа између припадника традиционалних цркава и вјерских заједница у нашој земљи, који су плод великог труда, како наших вјерских великодостојника, тако и вјерног народа.

ЗАТО МИ ДОПУСТИТЕ ДА У ИМЕ МЛАДИХ ОДБОРА ЗА МЕЂУРЕЛИГИЈСКУ САРАДЊУ У ЗЕНИЦИ, СВИХ ВЈЕРА И НАЦИЈА, БУДЕМ МАЛО ЛИЧНА, И ИСКАЖЕМ  СВОЈЕ ОСЈЕЋАЈЕ.

Јер смо свакодневно суочени с многобројним искушењима, молимо и Вашу помоћ да не  поклекнемо и помислимо да је мир некаква утопија или илузија. Не! Мир је насушна потреба, основа нашег постојања и развијања, увјет живота и опстанка. Ми сматрамо да је живот у миру и узајамном поштовању и прихваћању између хришћана и муслимана, као и припадника других вјера и култура, не само могућ, него је једини могућ управо у свјетлу вјере!

ПОШТОВАНИ ВЛАДИКО

Једна од великих опасности нашег мира су немирни духови прошлости, која је тешка, понекад нам изгледа и претешка, али молитва за мир може ублажити тај бол и окријепити новом надом нас и наша будућа покољења како би били мудрији и истинољубивији јер по ријечима Вашим, пружа нам се “нова шанса да надиђемо гријехове прошлости, да се преобразимо и уздигнемо изнад њих, те почнемо из почетка на добрим темељима.”

Искушења су свуда око нас и зато Вас и друге наше вјерске предводнике молимо да нас храбрите, да наша љубав мора бити јака и постојана. Вјетрови ће увијек пухати и то са свих страна али имајмо увијек на уму и у срцу да бити хришћанин и муслиман, значи не само живјети поред другог и просто га толерисати, него значи живјети за другога, јер хришћанин и муслиман у сваком човјеку – неовисно од његове вјере или нације, препознаје живу икону Божју и у њему љуби свог брата или сестру.

Хвала Вам оче Владико што у дјеловању ширите добро, што имате осјећаја колико је важно нашим људима посвијестити нужност комшијске љубави и солидарности. Хвала Вам што годинама јесте подршка на том путу бројним младима.

БиХ треба храбре и људе нове наде, како би млади имали будућности овдје у миру живјети а не тражити своју срећу у земљма трећега свијета, гдје смо и једни и други и трећи увијек и само странци. Ми знамо, када се оголе наша осјећања и када останемо сами са собом, да смо ми Бошњаци, Хрвати, Срби ипак најсретнији када смо заједно и када имамо једни друге. То је наш генетски код и ми смо тако научени.

Молим сваког добра од Узвишеног и драгог нам Бога и да увијек будемо свједоци љубави јер “љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се, не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу, не радује се неправди, а радује се истини, све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи. Љубав никад не престаје, док ће пророштва нестати, језици ће замукнути, знање ће престати. “(1.Кор. 13,4-8)

Господару, удијели нам да будемо људи отвореног срца једних према другима, да се увјеримо  да је баш та разноликост основа богатства људи ове државе али изнад свега да је то Господару Твоја мудрост и воља.

Тако се искрено надам да ћемо након овог нашег  сусрета с Вама у Требињу, међу собом  подијелити и непоколебљиво увјерење да је мир најпретежнији у свим нашим хтењима и да је императив да сачувамо своје душе како би љубав и повјерење владали међу нама

Још једном у име свих младих из Зенице,  ВЕЛИКО хвала и с нестрпљењем Вас очекујемо у Зеници!

Изложба фотографија „Романови – царско служење” у Гацку

У организацији ЈУ ”Културно-спортски центар“ и Црквене Општине Гацко, у галерији Дома културе у Гацку отворена је изложба фотографија „Романови – царско служење“. Изложба која је посвећена последњем руском императору Николају II и његовој породици, привукла је велики број посјетилаца.

Испред организатора, присутнима су се обратили директор КСЦ, Aнђелка Бољановић и свештеник ЦО Гацко, Велемир Ковач.

Свештеник Александар Шмања из ЕЗХиП, рекао је да се идеја о изложби родила у сарадњи са Сретењским манастиром из Москве и са јеромонахом Игњатијем Шестаковим, а са жељом да се пробуди сјећање на породицу последњег Руског цара.

„Покушали смо да представимо живот, рад и дјело царске породице Романов у 50 фотографија. Ријеч је о великој царској породици. Николај је био човјек власти и човјек духа светог и духа божијег живећи свој живот. То је био владар који није излазио из закона господњег и био је потпуно предан служби божијој“, рекао је отац Шмања.

Поставка је подијељена на три цјелине: портрети чланова царске породице, спонтане фотографије гдје су забиљежени моменти у шетњи и разговору, док трећу цјелину чине фотографије из војне тематике. Чине је црно-бијеле фотографије, које се чувају у историјском архиву, као и оне које чине лични албум породице Романов.

Изложба ће у Гацку бити отворена до 1. априла.

Изложба фотографија „У сусрет Руском Цару. Романови – царско служење“ посвећена је последњем Руском императору Николају II и његовој породици. Пројекат је настао са жељом и циљем да се српској публици приближи лик и дело чланова последње династије. Поред тога, да се пробуди сећање на породицу Романов, ближе упозна са животом и жртвеним служењем породице последњег Руског цара. При томе су се организатори потрудили да фотоматеријал одаберу полазећи од жеље да пре свега прикажу лепоту породице Романов, њихов свакодневни живот и служење за добробит Отаџбине и свог народа.

Управо мученик цар Николај и његова породица уживају посебну љубав код српског народа. Буђење сећања на царске мученике носи посебан значај у долазећој 2017. години, када се навршава 100 година од почетка велике руске трагедије, а 2018.године 100-годишњица мученичке кончине последњег Руског императора и његове породице, који су у Руској и Српској Цркви прибројани лику светитеља.

Изложбу чине црно-беле фотографије из историjских архива и личних албума породице Романов.Изложба је тематски подељена на целине. Једну целину чине портрети чланова царске породице. Међу њима се посебно издвајају парадни портрети. Психолошки портрети доносе сву лепоту словенског лика, а гледаоци такође имају увид у моду и стил облачења са краја 19. и почетка 20. века.

Друга целина су жанр фотографије. У оквиру ове целине извајају се фотографије из личних албума породице Романов. То су спонтане фотографије, неформалне. Забележени су моменти у шетњи, разговору, одмору, дечијим играма. Ове фотографије су реткост јер су их радили лично чланови породице. Познато је да су Романови посебно волели фотографију.

Следеће су фотографије војне тематике. На њима цар благосиља војску пред одлазак у рат, испробава ново оружје, даје војсци наређења, укључује престолонаследника у тајне војевања.

Царица и велике кнегиње су се бавиле хуманитарним радом. Обилазиле рањенике, помагале болесним војницима и делима и речима. Из њихових дневника се зна да су асистирале и приликом најтежих операција. Забележене су док негују војнике.

Посебно је важан и цитат ̶ речи које је изговорио наш Владика Николај Велимировић, 1932.године, о Цару Николају.

Пројекат реализују Сретењски манастир из Москве, портал Православие.ру у сарадњи са студиом „Руски Цар“.

Затворена изложба „У сусрет руском цару“ – чланак на Gacko-rs.info

 

Gacko-rs.info / Православие.Ru

Ученици „Просвјетине школе” посјетили Пребиловце

Протекле суботе, предвиђене за наставне активности у оквиру „Просвјетине школе српског језика, историје и културе”, ученици и наставници, као учесници овог пројекта Српског просветног и културног друштва „Просвјета” – Градски одбор Мостар, посјетили су Пребиловце, а уз подршку Црквене општине мостарске и Црквене општине чапљинске. Током овог једнодневног излета, око седамдесеторо дјеце, на путу за Пребиловце посјетили су и Манастир Житомислић, Почитељ и Хутово Блато.

Посјетивши најприје Манастир Житомислић, дјеца из Мостара, Чапљине и Коњица упознали су се са богатом историјом једног од најзначајнијих манастира у Херцеговини, а својевремено и важним школским центром, о чему им је говорио монах Константин. На даљем путу за Пребиловце, полазници ове јединствене школе обишли су средњовјековни град Почитељ, на лијевој обали Неретве, који се везује за период Херцега Стефана Вукчића Косаче. Стигавши у Пребиловце најприје су посјетили некадашњу сеоску школу, у спомен на њене свете мученички страдале ученике и њихову свету учитељицу Стану Арнаут, да би им затим у Храму Васкрсења Христовог, о историји и вјечности овог мјеста говорила вјероучитељица Зорица Гојачић. Школски амбијент и радна атмосфера уприличени су у амфитеатру и екстеријеру пребиловачког храма, приликом чега су ученици основношколског и средњошколског узраста своје утиске претакали у ликовна, поетска и прозна дјела. Непосредно пред повратак у Мостар, једнодневни излет „Просвјетине школе” завршен је и посјетом парку природе у Хутовом Блату.