Daily Archives: 27. маја 2017.

Промоција књиге „Преко прага“ владике Григорија у Храму Светог Саве у Београду

Промоција књиге „Преко прага“ владике Григорија биће одржана у понедељак, 29. маја у 18 сати у Храму Светог Саве, Крушедолска 2а. О судбинама малих људи у херцеговачком поднебљу с краја прошлог века, поред аутора говориће проф. Љубомир Симовић, књижевник, владика Јоаникије и Данијела Јелић, магистар књижевних наука.

Меланхоличном збирком прича „Преко прага“ владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије Дурић несумњиво улази у ред даровитих босанско-херцеговачких писаца, који својом прозом наставља најбољу традицију приповедача на српском језику, од Петра Кочића до Зуке Џумхура, Иве Андрића или Меше Селимовића. После две дуже новеле, „Лазар“ и „Прича о старом краљу“, објављене пре више година, писац се у овој збирци окреће судбинама малих људи у свом херцеговачком поднебљу с краја бурног XX века.

Владика Григорије је одличан приповедач. Његове приче нам помажу да схватимо да у животу нема неважних ствари, да је величина увек скривена у једноставности, да је истина главно мерило вредности…

Једном приликом је изјавио да „иако је закорачио преко много прагова, за њега су постали важни само они преко којих закорачимо у живот“.

Када пише о појединачним судбинама савременика, њиховим несрећама, неспоразумима и заблудама, болестима, беди и странпутици, владика Григорије издваја најсветлије тренутке њиховог живота и налази најдрагоценије црте њиховог карактера. А када пише о лопти, смеху, возовима, о бригама, мору или манастирима, он оживљава заборављене или испражњене просторе, пределе и расположења свога ратом опустошеног поднебља.

Ауторски глас у књизи „Преко прага“ уздиже се изнад злосрећних подела у народу, прелазећи преко уског и себичног прага своје куће, вере и нације, и даје нам сваким ретком своје прозе на знање да ће се угледати на Андрићеву мисао: „Највећа планина коју човек мора прећи је праг његове сопствене куће.“

Извор: www.laguna.rs 

Света Литургија у селу Загорице код Коњица

У суботу 27. маја 2017.г. у селу Загорице  код Коњица, у гробљанској капели, служена је Света Литургија  . Свету Литургију служио је парох  коњички  јереј Милан Бужанин.  Светој Литургији присуствовало је око тридесет  људи, пријератних становника овог и околних села. У Загорицама  су до протеклог  рата Срби били већинско становништво , а сад тамо живи једна   породица. Послије Свете Литургије домаћини из овог села припремили су  за све присутне трпезу љубави.

У славу светитеља и просвјетитеља Ћирила и Методија

У Саборишту парохијског дома у Билећи, 24.05.2017. године, у 19,30 часова ученици гимназије у припреми проф.Тање Бубрешко приредили су поетско слово у част словенских светитеља и просвјетитеља Ћирила и Методија и тако обиљежили Дан словенске писмености. У програму су истакнуте четири тековине рада солунске браће: словенска црква, словенско писмо, словенски језик и словенска књижевност. Ученици су говорили одломке из житија светитеља, истакли однос старословенске и српске ћирилице, говорили о старословенском језику за који архимандрит Рафаил Карелин истиче да је то језик: „ближи унутрашњем логосу, језику духа, језику религиозне интуиције и молитвених созерцанија“. Фрагменти из средњовјековне књижевности (Похвала кнезу Лазару – Јефимија, записи Глигорија дијака, Моје писмо – Светог Николаја Велимировића…), молитве и стихови, чули су се на старословенском, руском и српском језику. Програм је пратио Црквени хор при храму Светог Саве дивним пјесмама на грчком и српском језику. Отац Данило Боро захвалио се ученицима и присутнима а ми смо и свеукупно захвални светој солунској браћи што су нас сабрали и што нас учвршћују на путевима чувања језика и писма. Зато и закључисмо Јефимијиним ријечима. Овога пута  упућеним Ћирилу и Методију : „На наша мала приношења погледајте и у многа их урачунајте“.

МОЈЕ ПИСМО

О мили моји Ћирилови знаци,
Са вама прве познао сам бајке,
С вама је увек к’о сунчеви зраци,
Лик Оца мога и побожне Мајке.

У неком тамном и далеком веку,
У време хајки, сеоба и лова,
Преци су наши прегазили реку,
И твоја златна прихватили слова.

И увек тако до судњега дана,
Ти бићеш наше и остаћеш с нама,
Лепото вечна, издали те нисмо,
О мило, Свето Ћирилово писмо!

                               Свети Николај Велимировић

 

ЋИРИЛИЦА

Путеви су мога рода,
у духовној борби тешкој,
ко таласи послије брода,
урезани у витештво.

Ћирилицом се поносим,
писмом свога милог рода
и на друге га преносим,
традицијом мог народа.

Солунска су браћа света
и кренула путем Христа,
више од хиљаду љета,
јер вјера им бјеше чиста.

Створили су писмо
којим данас и пишемо,
због њих, ето роби нисмо,
па слободно и дишемо.

Урезани знаци мили,
и од Грка темељ грађен,
да остану небрисиви,
Вук потврду за њих нађе.

Шта је народ који нема
језик, писмо и слободу?
Ни имена покољења?
Налик он је само гробу.

И рекли су наши свеци:
чувај ријечи рода свог,
својом ријечју увијек реци,
да остане трага твог.

Писмо, језик, црква света,
и књижевност започета,
од њихових славних дана,
заувијек ће трајат` нама.

И нека је вјечна слава,
Методију и Ћирилу,
историјско њима ХВАЛА,
за културну сву нацију.

                     Димитрије Самарџић, I-2 Гимназије

Слава Цркве Вазнесења Господњег у Бијелом Пољу

Слава је прослављена уз велико присуство вјерника из долине Неретве и са гостима и комшијама других вјера. Свету Литургију служио је старјешина мостарски протојереј ставрофор Радивоје Круљ, јерођакон житомислићки Нектарије, ђакон мостарски Бранислав Рајковић и парох бијелопољски протојереј Небојша Радић.
После Свете Литургије и литије освештан је новообновљени парохијски дом уз присуство г. Едина Рамића Министра за расељене особе и избјеглице, који је финансирао обнову парохијског дома, овом приликом министру је уручено највише признање (захвалница) Епархије захумско-херцеговачке и приморске. Исто признање је уручено и великом ктитору парохије бијелопољске г. Миловану Мавраку.