Monthly Archives: октобар 2017

Екипа РТРС-а у Дубровнику – шта је истина о парастосу на острву Дакса?

РТРС, 29.10.2017. – Након што је савјетник Младена Босића, Небојша Вукановић у свом тексту изнио низ неистина тврдећи како је православни свештеник у Дубровнику наводно учестваво у миси побијеним усташама, Епархија захумско-херцеговачка и приморска саопштењем је демантовала све његове наводе. Екипа РТРС данас је била у Дубровнику. Доносимо причу о томе зашто се већ 27 година поред католичког служи и православни помен на острву Дакса, и ко су жртве које су 1944. године без суђења стријељали партизани на том мјесту.

Више од педесет људи је крајем октобра 1944. стријељано на овом острву. Махом угледни љекари, трговци, свештеници, а све према одлуци народноослободилачке власти. Угледници побијени, а њихова имовина конфискована. Међу убијенима су и петорица православаца, такође угледних Дубровчана, те Божидар Пиндовић, православни свештеник. 

„Православних пет је убијено по ДНК анализи, међу њима и један православни свештеник“, каже дубровачки парох Стеван Ковачевић. 

О жртвама са Даксе није се смјело говорити у социјалистичкој земљи, а поготову им служити вјерски помен. 

“ Ако мало се знало, онако шутке се говорило за Даксу, Срби су причали о Србима“, рекао је Слободан Симоновић, бивши секретар Српске православне црквене општине Дубровник.
Први пут и жртвама римокатоличке вјере , и православцима, и то по благослову митропилита Владислава парастос је служен 1990. године. Од тада сваког октобра, изузев током четири године рата, на Дакси се служи и католички и православни обред за упокојене. 

 „Апсолутно то треба да се настави“, додаје Симоновић.

Зато су потпуно лажне и злонамјерне тврдње изнесене у медије са циљем да се цркви нанесе штета и ништа друго – кажу у дубровачкој парохији. 

 “ Свака лаж има свој почетак и свој крај, а ми служимо истини , а истина је једно од божијих имена“, наводи парох Ковачевић.

А истина је само једна , док количина лажи и глупости није ограничена , па ни онда када је ријеч о жртвама једног безбожног злочина.

Извор: РТРС

 

Владика Григорије освештао споменик Александру Маслеши

/СРНА/ – У Требињу је данас откривен споменик Александру Маслеши, најмлађем погинулом борцу Требињске бригаде Војске Републике Српске. Александар Маслеша је са 16 година ступио у Бобанску чету уз војводу Неђу Видаковића, рањен је 27. септембра 1994. године на Борачком језеру код Коњица, а преминуо је на Војно-медицинској академији у Београду 16. јануара 1995. године. 

Споменик у насељу Брегови испред стадиона малих спортова, који носи име овог хероја, освештао је Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије уз саслужење свештенства епархије. 
Владика Григорије је истакао да је Александар, као и многи њему слични кроз нашу историју, успио да се за кратко вријеме свог живљења на земљи избори за вјечност. 

Епископ захумско-херцеговачки и приморски је рекао да је Александар понесен слободом и вољом за животом приступио славној Бобанској чети војводе Неђе Видаковића и то без страха и узмицања с непоколебљивом истрајношћу и жељом да се жртвује за слободу, свој народ и ближње. 

„А онда је једног бурног ратног дана, са својим саборцима и пријатељима био погођен гранатом, која тада није одјекнула само на Борачком језеру него је, погодивши срце и груди овог младића, одјекнула у цијелој Херцеговини, у свим грудима у којима је било срце“, рекао је Григорије. 

Он је истакао да би данас, 22 године након Александрове погибије, тај страшни одјек требало да се чује још даље и да се кроз будућност која је пред нама преобрази у музику која буди, која поучава, храбри и оживљава наша потонула бића. 

 

Бесједа Владике Григорија

Поштована породицо  Александра Маслеше,
драга браћо и сестре,
драги пријатељи,

Када наше постојање не би били борба за слободу, за љубав, за живот, онда би већа трагедија било рађање него умирање; била би већа трагедија рођење него смрт. Отуда овдје ваља напоменути оне познате ријечи владике Рада: „Благо томе ко довијека живи, имао се рашта и родити.“ Вјерујем да се ово проницљиво и мудро промишљање односи на младог патриоту Александра Маслешу као на ријетко кога другог. Такође сам увјерен да Бог и Црква нису ту да осмисле и смислом продубе само крајње тачке – смрт и рођење, него сваки тренутак и дан, сваки догађај нашег живота. Јер сваким тренутком свог живота ми завређујемо вјечност, или је пак неповратно губимо. Овај младић, као и многи њему слични кроз нашу историју, успио је да се за кратко вријеме свог живљења на земљи избори за вјечност. Он је то успио својим опредјељењем за слободу, за жртву, за одбрану свог ближњег. Пролазећи кроз смрт као кроз каква врата која воде вјечности, зарадио је бесмртност и дивљење. Данас не могу а да се не присјетим дана његове сахране. Свима који су били присутни на опијелу кроз ум је тада прошла помисао како је страшна његова смрт, како је хладна и немилосрдна, те како је убиствена и застрашујућа појава рат, која је проузроковала крај једног тако младог а изузетног живота. У очима присутних могло се тада прочитати оно неизбјежно питање – зашто и коме је згријешио млади Александар!? Заправо, он је, понесен слободом и вољом за животом, приступио славној Бобанској чети војводе Неђа Видаковића, и то без страха и узмицања, с непоколебљивом истрајношћу и жељом да се жртвује за слободу, за свој народ и за своје ближње. А онда је, једног бурног ратног дана, са својим саборцима и пријатељима био погођен  гранатом, која тада није одјекнула само на Борачком језеру него је, погодивши срце и груди овог младића, одјекнула у цијелој Херцеговини, у свим грудима у којима је било срца. 

Данас, 22  године након Александрове погибије, тај страшни одјек требало би да се још даље чује и да се кроз будућност која је пред нама преобрази у музику која буди, која поучава, која храбри и оживљава наша потонула бића. А све то да бисмо своје живљење усмјеравали ка вјечности и животу, подсјећајући се и заувијек памтећи какви су се дивни млади људи жртвовали за нас и нашу слободу. 

„Видослов“ на Међународном сајму књига у Београду

Од 22.до 29.октобра 2017. године одржан је 62. Међународни београдски сајам књига на коме се представило преко 450 излагача међу којима и издавачка дјелатност наше епархије – Видослов. Од нових издања представили смо овогодишње бројеве часописа Видослов (бројеви 70, 71 и 72), књигу епископа Григорија „Преко прага“ (матична издавачка кућа Лагуна из Београда), и књигу „Ако постоји живот, желим да живим“ митрополита Николаја Хаџиниколауа. Овом приликом захваљујемо се свима који помажу рад наше издавачке дјелатности.

Света Литургија у селу Љекови

У недељу 29. октобра служена је Света Литургија у храму Преподобномученице Параскеве у селу Љекови. Свету Литургију служио је протојереј-ставрофор Борис Бандука уз саслужење вјерног народа овога краја.  Послије Литургије за све присутне уприличено је послужење.
Мјештани су се упознали са новим парохом и договорили почетак обнове храма. Приједлог чланова црквенога одбора и благослов за почетак радова свештеник ће упутити надлежном Епископу и ЕУО-ру на одобрење. Храм је у протеклом рату погођен гранатом, те су мјештани са ранијим парохом извршили санацију храма. Потребно је наставити са даљим радовима како би се храм обновио до мјесеца августа сљедеће године, када ће се прославити храмовна слава. 

Празник Свете Петке у Наданићима

Празник Свете Петке свечано је прослављен у Наданићима. Свету Литургији служио је парох гатачки јереј Милан Стањевић уз саслужење ђакона Јакше Окиљевића и вјерника Наданића.