Monthly Archives: децембар 2017

Света Архијерејска Литургија у Пули

Светом архијерејском Литургијом, дана 10. децембра текуће године, на празник Светог мученика Јакова Персијанца и Светог Јакова Ростовског, у храму Светог оца Николаја Мирликијског у Пули, прослављена је двадесет седма Недеља по силаску Светог Духа на апостоле – Педесетници.

Свету Архијерејску Литургију служили су Преосвећени Епископ захумско-херцеговачки г. Григорије, Преосвећени Епископ далматински г. Никодим, и домаћин Епископ горњокарловачки г. Герасим уз салужење: јеромонаха Севастијана (епархија далматинска), архимандрита Наума, јереја Јована Галамића, јереја Дарка Дугоњића, ђакона Миленка Лошића (епархија далматинска) и ђакона Будимира Кокотовића.

По окончању Свете Литургије Епископ Григорије обратио се присутним верницима честитавши им данашњи празник и поучивши присутне о прочитаном одломку из данашњег Јеванђеља. Након тога Епископ Герасим захвалио се бираним речима Преосвећеним Епископима Григорију и Никодиму на посети храму Светог оца Николаја у Пули и Епархији горњокарловачкој пожелевши им свако добро од Господа.

Извор: Епархија Горњокарловачка

Трибина „Шта је мени Херцеговина и гдје?“ – Сајам књиге у Истри

8. децембра 2017. у оквиру 23. по реду угледног Сајма књига у Истри, Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије учествовао је на последњој по реду трибини у оквиру програма Херцеговина чита, под насловом „Шта је мени Херцеговина и гдје?“. Саговорници владике Григорија били су лексикограф Влахо Богишић и глумац Горан Богдан, док је разговор модерирао новинар и писац Емир Имамовић. Сва тројица говорника на самом почетку сагласили су се по питању извјесне неодредивости и тајновитости Херцеговине и њених граница. Влахо Богишић назвао ју је „дубинском, рељефно-невидљивом, понорницом“, док је владика Григорије, одређујући Херцеговину као земљу слободе, у којој, андрићевски речено, људе буди свјетлост, ипак признао да јој границе не би знао одредити. Горан Богдан Херцеговину је назвао „најнепознатијим дијелом Европе“. Мистичност њених граница додатно је наглашена Богишићевим за многе неочекиваним и неуобичајеним одређењем Херцег-Новог као главног града и централне тачке Херцеговине. Граница Херцеговине, по његовом увјерењу, често се жељела представити као прелаз из млетачког света и културе на неки нижи ступањ, али се култура ове регије показала и те како урбаном и достојном поређења са оним на први поглед знаменитијим.

Иако је љубав према Херцеговини и фасцинираност њоме недвосмислено исијавале из сваке ријечи све тројице панелиста, они се нимало нису либили да се, управо подстакнути том љубављу и бригом, у врло критичком тону осврну на Херцеговину и њене становнике. У центру њихових интересовања били су пре свега међуљудски, тј. сусједски односи и проблеми, тј. чињеница да, по Богдановим речима, у њој „још од XIII вијека никада није било мира“. Владика Григорије истакао је да је ова природно гледано предивна регија, управо због људског фактора често била не само рајска долина, већ и долина плача. Необично је важно, сматра владика, да Херцеговци разумију да су различитости добре, али поделе лоше, те да науче да другачије од себе не доживљавају као опасност и страно тело, већ као конститутивни елемент свог сопственог бића. Штавише, познавање различитости, по његовом увјерењу, неопходно је и ради самоспознаје, јер онај ко познаје само себе, заправо не познаје ни самог себе. Ова суштинска важност другога, видљива је, закључује владика, и у нашим сукобима, чије неријетко страшне размере заправо управо показују да нам је до тог другог стало, те да макар подсвјесно осјећамо да су они дио нас. Горан Богдан критички се осврнуо на спремност Херцеговаца да покажу необичну срдачност према онима који долазе из далека, док истовремено имају проблем да остваре нормалан однос са најближим комшијом, припадником друге вјере или народа, запостављајући тако једну од круцијалних Христових заповјести о љубави према ближњем. У сличном духу и Влахо Богишић говорио је да све оно што човек јесте (па и Херцеговац) он не добија рођењем, већ то временом стиче и постаје, пре свега тако што следи изборе које сам свјесно доноси. Саговорници су се сложили и око тога да Херцеговина и Херцеговци умеју наоко изгледати грубо, док се испод површине заправо крије и те како много суптилности и изобиље других квалитета. У том контексту Горан Богдан објаснио је и мотивацију за организацију културне манифестације West Herzegowina Fest у Широком бријегу. Ова манифестација, у сарадњи са којом је и организован програм Херцеговина чита, требало би да послужи као уточиште људима са (првенствено умјетничким) интересовањима и даровима, за које у на први поглед грубој и традиционалној Херцеговини као да нема мјеста.

Све изречене критичке опаске имале су за циљ управо то да помогну да обиље квалитета, неоспорно присутних у Херцеговини и Херцеговцима, што лакше изађу на видјело и донесу бројне плодове. У том смислу, чини се сасвим адекватно одређење Херцеговине које је, у себи својственом поетском маниру, закључујући своје излагање изнео Влахо Богишић назвавши је опоменом и „груменом свјетлости који се не може друкчије назвати“.

Стиче се утисак да је, на задовољство многобројне присутне публике, управо оваква Херцеговина у пуном сјају засијала вечерас на пулском сајму у лику и ријечима тројице говорника, али и модератора, који се истакао заиста виспреним питањима. А када је тако, онда нема мјеста питању које се ових дана могло чути међу понеким збуњеним посјетиоцима: „какве везе има Херцеговина са сајмом у Истри?“ Јер, једна таква Херцеговина и Херцеговци дефинитивно имају шта да понуде не само Истри, већ и цијеломе свијету.

Слава храма Светог Климента Римског у Дражиндолу

У требињском насељу Дражиндолу 8. децембра прослављен је Свети Климент, свештеномученик и епископ Римски, који је слава храма и крсна слава најстаријих породица овог требињског краја. Свету Литургију служио је надлежни парох требињски протојереј-ставрофор Борис Бандука уз саслужење вјерног народа овога краја. У току Литургије преломљен је крсни хлеб и освештано славско жито.

Храм Светога Климента у Дражиндолу потиче из XVI вијека и у току су припреме за његову обнову.

Владика Григорије добитник „Кочићевог пера“ и „Кочићеве књиге“

Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије добитник је књижевне награде „Кочићево перо“ за зиму 2017. године за књигу „Преко прага“, као и овогодишње књижевне награде „Кочићева књига“.

Жири је донио једногласну одлуку о додјели „Кочићевог пера“ за висока достигнућа у савременој књижевности и оданост љепоти Кочићеве мисли и ријечи, те „Кочићеве књиге“ за цјелокупно књижевно стваралаштво, саопштено је из Задужбине „Петар Кочић“ Бањалука-Београд.

Предсједник жирија, књижевник Никола Вуколић рекао је да књига „Преко прага“ носи „дубоку хуманистичку поруку, с обзиром да владика Григорије у њој људе не дијели према националности, вјерама или другим одређењима“.

„Најважнија подјела у овој књизи је она због чега је књига постала и најчитанија, а то је постојање људи и нељуди“, рекао је Вуколић и додао да је књига написана, како каже, лијепим кочићевим језиком о судбинама малих људи из Херцеговине с краја 20. вијека, о њиховим несрећама, неспоразумима, заблудама, тузи, смијеху.

У саставу жирија били су књижевници Миљенко Јерговић и Младен Весковић.

Награде „Кочићево перо“ и „Кочићева књига“ биће уручене 22. децембра у Коларчевој задужбини у Београду.

Извор: СРНА

Саопштење жирија за Кочићево перо зима 2017 и Кочићеву књигу 2017.(пдф)

Обавјештење лауреату, Кочићево перо и Кочићева књига 2017.(пдф)

Позивница-плакат(пдф)

„Просвјета“ захвалила покровитељима „Шантићевих вечери поезије“

Српско просвјетно и културно друштво /СПКД/ “Просвјета” Градски одбор Мостар и Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво /СПКУД/ “Гусле” додијелили су захвалнице покровитељима 98. манифестације “Шантићеве вечери поезије”, која је одржана у октобру у Мостару.
Повеље захвалности добили су премијер Републике Српске Жељка Цвијановић, премијер Србије Ана Брнабић, министар просвјете и културе Српске Дане Малешевић, министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић.

Ово признање добили су и директор Секретаријата за вјере Републике Српске Драган Давидовић, потпредсједник Федерације БиХ Мелика Махмутбеговић, премијер Херцеговачко-неретванског кантона Невенко Херцег, градоначелник Мостара Љубо Бешлић, те Милутин Перић и Денис Петрић.

Захвалнице су добили и сви покровитељи манифестације, међу којима и Новинска агенција Републике Српске “СРНА” за медијско покровитељство манифестације.

Потпредсједник мостарске “Просвјете” Сања Бјелица Шаговновић захвалила је синоћ свима који су помогли да се Шантићеве вечери поезије ове године одрже на изузетно високом нивоу, те подсјетила да је ријеч о најзначајнијој културној манифестацији за Србе у Мостару, али и манифестацији значајној за град.

“Овом манифестацијом не само да се сјећамо нашег великог пјесника који је кроз своје пјесме прославио Мостар, већ његујемо нашу културу, историју, чувамо идентитет. Славећи Шантића, славимо и промовишемо и вриједности за које се он залагао – мир, љубав, толеранцију”, навела је Шаговновићева.

Она је подсјетила да је кроз седам дана манифестације одржано десет програма, међу којима представа, промоције књига, поетско вече, те додијељена награда “Алекса Шантић” пјеснику Пери Зупцу.

Директор Секретаријата за вјере Драган Давидовић рекао је да су овогодишње Шантићеве вечери поезије биле на завидном нивоу, те да такве манифестације не успијевају организовати ни пуно већи градови и организације са већим средствима и људским ресурсима.

Премијер Херцеговачко-неретванског кантона Невенко Херцег поручио је да ће кантонална Влада и даље бити уз “Просвјету” да би заједничким снагама допринијели да Мостар буде оно што заслужује, а то је европска престоница културе.

Програм вечери својим наступом увеличали су ученици Основне музичке школе “Свети Роман Мелод” из Невесиња и чланови невесињске “Просвјете”.

СРНА