Осврт на Трећи годишњи скуп „Теологија у јавној сфери“ – новине „Православље“

Свјетлост свијету
Осврт на Трећи годишњи скуп „Теологија у јавној сфери“

Као што Бог, створивши свијет, не оставља тај свијет, препуштајући га самом себи, затварајући се у неки свој свијет, тако ни наука о Богу, бивајући управо и наука о Божијем односу према свијету, па и наука о свијету као Божјој творевини, не остаје затворена у себе. Не остављајући ту створену природу Бог јој оставља слободу, а дајући јој слободу (пре)узима иницијативу ка сједињењу, суживоту и коначно спасењу. Иницијална Божија Ријеч не само да се обзнањује свијету, него и у њему самом бива дјелатна, па тако и ријеч о Ријечи у свијету не остаје само на својој изговорености. Не сматрајући се ипак, притом, искључивим ствараоцем осталих наука, инспиратором васколиких умјетничких израза и организатором свих сфера људског интересовања, теологија се, дакле, не дистанцира од њих, него преузимајући иницијативу, обзнањује и твори истину, а ко истину твори, иде ка свјетлости, да се виде дјела његова, јер су у Богу учињена (Јн 3,21). Излази на видјело, у јавност, управо у јавну сферу.

Попримајући већ препознатљиве и јасне обрисе времена и мјеста за нарочит тематски и дијалошки искорак на гору, да стоји, не мећући се под суд, него на већ сасвим визуелно и естетски уређен свијећњак, Трећи годишњи скуп, ријечју и дјелом: „Теологија у јавној сфери“, постао је традиционално годишње интерактивно окупљање (на иницијативу) теолога са другим научницима, умјетницима и јавним дјелатницима. Од 4. до 6, односно 7. фебруара 2016. године, у Требињу, Епархија захумско-херцеговачка и приморска, као организатор овог скупа, била је призма кроз коју се преламала свјетлост из мноштва тачака јавне сфере, разлажући се на широк спектар нијансираних мишљења разноврсних саговорника, а пред широким аудиторијумом. У оквиру, током протеклих година, прилично профилисаних општих тема, које се тичу односа интертеолошких промишљања и/или живота Цркве, као и односа теологије са науком, друштвом, политиком, културом и економијом, током три радна дана скупа, теоретисање у склопу шест панел-дискусија прожимало се са извјесним културним догађајима и дјелатним рефлексијама изреченог.

Свечано отварање приређено је у четвртак, 4. фебруара 2016. године, у дворани Културног центра у Требињу, гдје су одржане и све панел-дискусије. Присутне је, у име организатора, најприје поздравио господин Андреј Јефтић, а затим су се обратили и Министар науке и технологије Републике Српске, господин Јасмин Комић и директор Републичког секретаријата за вјере, господин Драган Давидовић. Услиједиле су панел-дискусије, а прва од њих бавила се темом из односа теологије и живота Цркве, под називом „Академска теологија: проблем одређења и њеног мјеста у Цркви“. Уз модерирање доц. др Марка Вилотића, мишљења на ову тему размјенили су Епископ захумско-херцеговачки и приморски др Григорије Дурић, протопрезвитер-ставрофор проф. др Владан Перишић и академик проф. др Владимир Премец. Одређујући значење синтагме „академска теологија“, дискутанти су се сложили да она ни у ком случају не може да представља неку другу – различиту, односно посебну врсту теологије. Уз мишљење да академска теологија може али не мора нужно да буде одвојена од духовности, указано је на прегршт примјера личности академских теолога, које су уз то његовале и сачувале свој молитвени живот. Проблем мјеста академске теологије, сагледан је и са становишта римокатоличке традиције. По овом питању изнесена су и лична искуства једног Епископа, са увјерењем да у мјери у којој у некој епархији има теологије, у тој мјери има и Цркве… Друга панел-дискусија, посвећена је дијалогу теологије и науке, а под називом „Теорија еволуције и теологија стварања: између конфликта и хармоније“. Модератор Андреј Јефтић, заједно са својим саговорницима: проф. др Алексејем Тарасјевим и ђаконом доц. др Здравком Јовановићем, проблематизовао је однос вјере у Божије стварање свијета и теорије еволуције. У (не)очекиваном сагласју утврђено је да је језик једне науке веома тешко, а понекад и немогуће, превести на језик друге науке. Појашњена су основна начела Дарвинове теорије еволуције и (не)могућност њеног евентуалног превазилажења, уз тврдњу да прихватање те теорије само по себи не значи и одбацивање вјере, па и хришћанства конкретно, а њен доживљај у широј јавности често је био под извјесним идеолошким утицајима. Креационизам и интелигентни дизајн означени су као псеудонаучне хипотезе, стране православном хришћанском богословљу, док за биолошку еволуцију постоје и одређена библијска утемељења. Уз то, указано је и на потребу за евентуалном реинтерпретацијом библијског описа стварања свијета… У оквиру програма истог, првог дана скупа, у Музеју Херцеговине, такође у Требињу, отворена је изложба икона професора и студената Високе школе Академије СПЦ за умјетност и консервацију, аутора Јелене Јефтић и доц. Биљане Јовановић, под називом „Икона у контексту XXI вијека“ (Више о томе на страни 15).

Други дан скупа отпочео је активностима, током којих су се поједини његови учесници посветили одређеним ужим групацијама локалног становништва. Један од тих догађаја било је предавање проф. др Данице Поповић, одржано ученицима Гимназије „Јован Дучић“ у Требињу. У наставку дана, одржана је трећа по реду панел-дискусија, чија тема: „Учешће Цркве у раду са затвореним лицима – могућност или обавеза?“, актуализује једно од важних питања односа теологије са друштвом. Модератор ове панел-дискусије био је проф. др Предраг Драгутиновић, а учесници: Његово Блаженство Архиепископ охридски др Јован Вранишковски, господин Милош Јанковић, замјеник заштитника грађана Републике Србије за заштиту права лица лишених слободе и презвитер Глигорије Марковић, духовник Централног затвора у Београду и главни координатор СПЦ за затворско старатељство у Србији. Непосредно прије саме дискусије, учесници у њој одржали су радионицу у Казнено-поправном заводу Требиње, представљајући лицима затвореним у овој установи своја искуства у раду са затвореницима у београдским затворима. Сама панел-дискусија исказала је доживљаје и прожимања различитих погледа на однос Цркве али и државе према затвореним лицима. Према томе, утврђено је да једина обавеза Цркве јесте да наговјештава Царство Божије, али и да са својим потенцијалом треба да буде присутна гдје год може, па и у затворима. Људска права, притом, нису антипод теолошком учењу… Недуго затим, одржана је и четврта панел-дискусија, теолошки и политички сагледавајући нарочито актуелну тему „Избјегличка криза: теолошке и политичке конотације“. Модерирана од стране доцента др Растка Јовића, проблематика је у теолошком смислу сагледана из гледишта једног православног хришћанина, римокатолика и муслимана, а у политичком смислу, са позиција једног Бошњака, Хрвата и Србина. Учесници у овој панел-дискусији били су, дакле, муфтија мостарски Салем ефендија Дедовић, доц. др Зоран Деврња и проф. др Миле Ласић. Исказано је да и муслимански и хришћански осврти на историју, односно свештену историју, људског рода, уочавају избјеглиштво као појаву свих епоха, док би се и статус саме Цркве, утемељене у Царству Божијем, могао означити као перманентно избјеглиштво, што јој омогућава да разумије избјеглице. Црква не управља миграцијским процесима, али може да допринесе њиховом повољнијем рјешавању. У вези са актуелним дешавањима у исламу или боље речено у име ислама, Исламска заједница у Босни и Херцеговини и званично се оградила од онога што се лажно представља као ислам и „Исламска држава“, а један је од узрока избјегличке кризе. У извјесној мјери, по овом питању преиспитана је и улога Европске уније, као и досљедност њеним вриједностима… Програм другог дана завршен је у Градској библиотеци у Требињу, гдје је приређено представљање књиге „Гностички мит и мит о гностицизму“, доц. др Дарка Ђога.

Почетком трећег, посљедњег, радног дана скупа одржана је радионица за православне и римокатоличке вјероучитеље, у којој су, поред координатора за вјеронауку Епархије ЗХиП, презвитера Александра Шмање, учествовали и проф. др. Александар Тарасјев и доц. др Ненад Тупеша. Потом је услиједила пета панел-дискусија, бавећи се односом теологије и културе, а под називом „Умјетност у храму“. Улогу умјетности у многим њеним видовима (просторном, визуелном, аудитивном, сценском, дигиталном…) и са њиховим прожимањима у храму, модератор, историчарка умјетности Тамара Рајковић, проблематизовала је у оквиру панел-дискусије, у којој су учешће узели: Епископ проф. др. Максим Васиљевић, архимандрит Иларион Лупуловић и проф. др Оливер Томић. Притом, под појмом (хришћанског) храма, подразумијеван је одређени простор али и вријеме. Посебним освртом на присуство драмске умјетности у тако доживљеном храму, установљена је извјесна антиципација Литургије у античкој драми. Појашњено је поимање литургијског простора и времена, а истинска оригиналност препозната је само у Божијем стварању… Шеста и посљедња панел-дискусија у оквиру овог скупа, обрађивала је тему из односа теологије и економије, а под називом „Морал и економија“. Модератор, доц. др Марко Ђого, у разговору са проф. др Даницом Поповић, проф. др Данијелом Цвјетићанином и доц. др Владиславом Топаловићем, настојао је да представи однос морала и економије са становишта различитих економија и са различитих религијских становишта, а нарочито православног хришћанског… По завршетку расправе у оквиру ове посљедње теме скупа, сам Трећи годишњи скуп „Теологија у јавној сфери“, затворио је Епископ захумско-херцеговачки и приморски Господин Григорије, између осталог рекавши да је циљ скупа „да све ово буде на корист и да наши умови, наша срца, наше биће буде богатије, а самим тим и пространије за добро и за другога, и за нас саме.“

Наредног, четвртог дана, који у програмском смислу није урачунат у дане сабрања „Теологија у јавној сфери“, као предукус оног осмога дана, који не припада историји него вјечности, Црква Божија, а у њој и богослови, са осталим учесницима симпосиона, сабрала се управо на „знаменити празник свештене успомене Светог Цариградског и Кападокијског Оца Григорија Богослова, дивног имењака Вашег Епископа и пастироначалника Григорија“, како каза Максим, епископ западно-амерички, произносећи литургијско слово са свештеног Амвона требињског Преображењског храма, настављајући: „Ето, дакле, шта данас прославља ова Црква и њен Епископ. Прослављају чудо свог опстанка и битовања упркос недавним разним несрећама које долазе кроз неизбежна таласања историје. Херцеговачка Епархија прославља своје непрекинуто трајање кроз тајну очинства Владикâ Атанасија и Григорија и њихових претходникâ, тајну даривања живота и оног пастирства које поштује сваког верника као личност са јединственим именом коју изводи на простор живота … Кроз ова сусретања Ви показујете да је теологија на првој линији сусрета Цркве са светом. У том смислу, Епархија Захумско-Херцеговачка постаје једно од средишта живота наше свеукупне помесне Цркве.“

ђакон Бранислав Рајковић

Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn