Daily Archives: 27. јануара 2013.

Савиндан у Требињу

Као и претходних година, тако и ове уочи Савиндана у Требињу почело је обиљежавање овог великог празника и српске славе вечерњом службом у Саборном храму Преображења Господњег, након тога у требињском Дому културе одржана је Светосавска академија у организацији Црквене Општине Требиње и СО Требиње. Сутрадан на сам празник Свету  литургију је служио протојереј Стеван Ковачевић са свештенством, уз присуство великог броја дјеце свих узраста, од предшколаца до средњошколаца, да би неки од њих и наступали у пригодном програму рецитација и дјечијих пјесмица, посвећених најдражем српском сину Светом Сави.

Савиндан у Мостару

Овогодишњи програм мостарске Светосавске бесједе почео је концертом уочи празника у владичанском двору. Традиционалну светосавску бесједу говорио је о. Дражен Тупањанин, парох требињски, а наступили су СПКУД Гусле, ОМШ „ Свети Роман Мелод“ из Невесиња и ученици Православне вјеронауке из Мостара. Празничној Литургији у старој Цркви на Бјелушинама присуствовао је велики број вјерника, а служили су о. Радивоје Круљ и о. Марко Гојачић. Литургију у Бијелом Пољу служио је парох Небојша Радић. Резање славског колача уприличено је у обје цркве, након чега су првом српском архиепископу и учитељу наздравили најмлађи светосавци припремљеним рецитацијама. За свој труд, мали свечари били су награђени пакетићима.

Бесједа јереја Дражена Тупањанина

Audio clip: Adobe Flash Player (version 9 or above) is required to play this audio clip. Download the latest version here. You also need to have JavaScript enabled in your browser.

Прослава Светога Саве у Невесињу

Поводом празника Светога Саве у Невесињу је уприличена свечана академија која је одржана у сали Скупштине општине Невесиње уочи светитељевог празника. Академију су организовали СПКД „Просвјета“, СШЦ „Алекса Шантић“, Основна школа „Ристо Пророковић“, Основна музичка школа „Свети Роман Мелод“ и СПЦО Невесињска. На свечаној академији, изузетно надахнуто, о Светитељу је бесједио парох чапљински јереј Данило Боро.

На сам дан празника, послије литургијске прославе, ломљењем славских колача, пригодним програмом, додјелом награда и похвала најбољим ученицима Свети Сава прослављен је у невесињским школама.

Бесједа свештеника Данила Бора на Светосавској академији у Невесињу

Шта рећи о Светом Сави, а да већ речено није? Шта да кажемо ми, који нисмо достојни говорити о њему, о том наљепшем српском чеду икада рођеном? Најљепшем српском чеду, јер нам је својим животом најљепши Пут у Живот показало. Растков, као сина Великог жупана, сусрет са Господом, неодољиво подсијећа на онај чувени јеванђељски сусрет кнеза и Христа, у коме кнез, који држи све заповијести од младости своје, пита Христа шта да ради па да наслиједи живот вјечни, на шта му Исус рече: „Још ти једно недостаје; продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном. А кад он то чу постаде жалостан, јер бијеше веома богат.“ (Лк. 18. 22,23) Можда се кнезу у том тренитку – у овом времену и простору у коме и ми живимо, баш као што би се и свима нама данас, ако смо довољно искрени, најчешће овај захтјев учинио сулудим, а његов избор – наш избор, јединим разумним, али при сусрету са овим јевађелским казивањем човијек не може да не види како је бесмислен био избор овога кнеза да између пролазнога богатсва и живота вјечног, између праха земаљског и Бога живога, изабере прах земаљски, поготово из перспективе будућности, која већ сада и овдје јесте садашњост, јер послије толико вијекова и кнез и његово богаство, шта су друго до блато из којег су били узети, као што је од почетка записано. А кад Растко чу овај позив божији, он не постаде жалостан, већ радостан. Њему једино што имађаше смисла бијеше да сабира благо на небу. Не на земљи. Савини биографи Доментијан и Теодосије истичу како се Светом Сави јавила у сну Богородица и рекла му: „Иди на дјело!“ и он је оставио све и пошао.

И све што је Светитељ на земљи радио, било да је упраљао Хумом, било да се на Гори Светој добрим подвигом подвизавао, било да је са оцем зидао Хиландар, тај кроз многе вијекове српски универзитет и расадник монаштва, било да је због власти завађену браћу мирио, било да је попут Светог Јована Крститеља после испосничког и молитвеног тиховања кренуо из своје Јорданске пустиње – Свете Горе Атонске да свом српском народу проноси Благовијест Светог Јеванђеља, било да се трудио аутокефално уредити црквени живот код Срба, било да је у Студеници игумановао, било да је у Српској цркви архиепископовао, било да је Ријечју, Словом – Духом Светим просвећивао и освећивао свој народ, било да је закон божији хтио правилом цркве и државе учинити, било да је Свету Земљу походио, све што је на земљи ткао, конце је небу везивао. И том лествицом, коју је чврсто великим трудом исткао, свој народ је Цару Небеском привео.

Није да Срби нису знали за Христа, за хришћанство и прије Светог Саве, али као што се у Христу Бог оваплотио, постао „тело”, човек, Богочовјек, тако се благодарећи Савиној пастирској ревности, богочовечанско Тело Христово, Црква, „оваплотила“ у српском народу у конкретан живи организам, трудећи се уједно да народ уздигне до новог, црквеног начина постојања, до „нове твари у Христу” и створи аутентичну српску културу.

Свети Сава је био онај, који је на раскршћу вијекова препознао љепоту православног Христа у његовој божанској ненаметљивости и поштовању човјека, те чврсто утврдио да се овај наш брод спасења одреди на правом путу, путу правог прослављања истинског Живота, Путу у Живот Вјечни, у Царство Небеско, што светитељ посебно у својој чувеној бесједи о правој вјери у манастиру Жичи наглашава: „Стога вас, браћо и чеда, ово прво молим да, положивши сву наду своју на Бога, држимо се прије свега праве вјере његове.“ Тако да косовски завјет и косовско опредјељење српског народа за Царство Небеско из времена Светога кнеза Лазара и даље кроз историју, нису било ништа ново, ништа друго до потврда завјета и опредељења које нам је завјештао Свети Сава.

Научио нас је Свети Сава, да се управо кроз Свету Литургију као светајну Цркве, Царство Небеско увијек и изнова пројављује. Одредио је он премудро, на овом животном простору на коме јесмо имеђу Истока и Запада, дa треба да будемо Исток Западу и Запад Истоку, свиједочећи свима истину о спасењу, и да историја уствари и нема смисла уколико није историја спасења. Црква је одувијек била Црква у љубави служења Богу и ближњима. И научио нас је Свети Сава у светоотачком духу да управо на Литургији препознајемо сваког човијека као свог брата у Христу и да је Литургија то сабрање на једно мјесто богоспасаване заједнице сабране око Источника Спасења, која задовољава ту најдубљу глад за истинским заједничарењем у заједници једног Хлеба живота и у једној Чаши спасења.

Светосавска бесједа не би требало да буде само пуко подсјећање на личност и дјело Светог Саве; дозволићете да се још једном живо преиспитамо шта то Свети Сава очекује од нас. Да ли ми везујемо своје нити с небом? Гдје је то свако од нас у односу на завјештање Светога Саве? Да ли ми данас имамо ухо да чујемо Светог Саву? Да ли смо спреми да чујемо шта нам то Христос преко Светитеља поручује? Да ли чујемо Његове савремене „посленике“ шта нам је чинити у нашем времену? А налазимо се пред истим изазовима и истим оним искушењима пред којима су се и они налазили, и изборе који вршимо јесу увијек пресудни, прије свега за наше спасење, али не само за нас, јер смо бића заједнице, него и за најближе наше с којима живимо, и за оне што ће доћи после нас. Нека би Спаситељ наш Господ Исус Христос, молитвама Светога Саве дао, да и ово вечерашње духовно радовање наше у светосавском Невесињу и свеколикој светосавиној Херцеговини, буде свима нама на спасење. Амин, Боже дај!

Савиндан у чапљинској парохији

Први архиепископ и просветитељ српски, Свети Сава, свечано је прослављен и ове године служењем Свете Литургије у храму Светог Преображења Господњег у Клепцима, коју је служио парох чапљински, јереј Данило Боро. Дјеца су рецитацијама пјесама о Светом Сави након Свете Литургије дала свој допринос обиљежавању школске славе, за шта су, као што је обичај, била награђена скромним даровима.

Савиндан у Гацку

Празник Светог Саве, првог српског архиепископа, свечано је прослављен у Гацку. Божанственом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Велимир Ковач. Отац Велимир је благословио крсне хљебове које су на Свету Литургију принијели директори гатачких школа, Средњошколског центра Перо Слијепчевић и Основне Школе Свети Савв.

Светосавска Академија је окупила велики број заинтересованих.

јереј Данило Дангубић
БЕСЈЕДА
СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА (Гацко,2013.г.Г.)

Часни оци, браћо и сестре…и драга дјецо, сабрали смо се на овој скромној духовној гозби, гостимо се пресвјетлим ликом домаћина и заштитника свих крајева Српских.

Гостимо се господином и оцем Саввом јер нас је он увео у Литургију у ону најзначајнију гозбу на којој се хранимо самим Богом. Зато: „Ускликнимо с љубављу Светитељу Савви“… Све су нам малочас дјеца објаснила…а оно што дјеца кажу то Анђели зборе јер дјеци Анђели говоре…вели народна мудрост. Онај који не послуша дјецу и анђеле, тај остаје кратке памети и кратког разума…

Колико год да има диплома и знања и науке…све је то мало и ситно у односу на оно што знају дјеца и анђели, а свети Савва је најљепше српско дијете од којег уче сва наша дјеца.

Свети Пророк Давид је рекао за Христа: “Најљепши си између синова људских“. Уистину и ми можемо Савви Немањићу рећи да је најљепши од свих синова нашег Православног Српског рода. То најљепше српско дијете, своју љепоту и сјај је примило са лица оног Витлејемског Дјетета…и као што је оно дијете својим доласком подијелило историју свијета тако је и ово дијете подијелило историју нашег народа и увело Српски народ у Нови Завјет…И као што је оно дијете васкрсло послије распећа тако и овим дјететом сва наша, не мала распећа, окончавају историјским васкрсењима од којих смо свједоци послједњег у низу.

Но, прикивани на крсту, у вишевјековној нашој историји, не ријетко смо губили оријентацију и сами себе прикивали што је Савву највише бољело. Није залуд Свети отац Јустин Поповић, шездесетих година прошлог вијека, говорио да је широм наших земаља пободен: „Крст и на њему распет свети Савва“. У оно вријеме у које је, у нашим школама, Светога Савву замијено квази проекат и личност недостојна помена ове вечери, у оно вријеме у којем је Свети Савва прогнат из школа, у то вријеме је био на снази проекат да из школа и из српских душа буде прогнат сами Бог тј. оно Витлејемско Дијете чије смо рођење ових дана прославили.

+++

Али, ево као што можемо видјети, то дијете се опет рађа, том дјетету опет бадњацима гријемо пећину, том дјетету у славу, а у част Светитеља Савве, вечерас смо се сабрали драга браћо и сестре.

Савва Немањић је, математички речено, најмањи заједнички садржилац читаве наше нације. У својој личности сабира све особености нашег малог народа и приноси их Богу како би били велики и кроз сва времена, ми Срби, горостаси балкански, чудом Божијим опстајали на овој вјетрометини. И све то захваљујући Саввином програму: „Не да Бог буде на нашој страни, већ да ми будемо на Божијој страни“… Савва Немањић нам је као такав био неопходан, јер да нам није било Савве Немањића не би нам се знало гроба ни мрамора.

Њега је као мост између Бога и нас Сами Бог проектовао по узору на Сина свога. Требао нам је неко ко је могао толико да носи и толики јаз да премости.

+++

Савва Немањић није велики само по свом државотворству, нити по некој епској заљубљености у своју нацију, нити је велики по томе што је био нарочито писмен, јер било је у нашој историји једнако, па и више писменијих од њега… Истина је да је у свему био велики, међутим, превасходно: он је тај који је коначно, у тренуцима српских духовних колебања учинио одлучујући корак да уђемо у породицу православних народа. Када је наш народ будући многобожачки примао хришћанство од разних проповједника, са приморја од римских и византијских изасланика у неколико таласа…(и све је то било на пола и јесмо и нисмо крштена нација), у лику Светог Савве Српство је тада изњедрио родоначелника духовне историје, бића и судбине Србинове, стога за њега с’ поносом можемо рећи да је наше име и презиме, отац и наставник, учитељ и темељ нашег’ идентитета.

+++

Од Светога Савве, нити је нити може бити ишта исто као прије. Научио нас је да своју судбину везујемо за цркву и да свој успјех мјеримо по томе колико смо близу Бога. Од тада иоле свјестан Србин зна и то: да смо близу себе онолико колико смо близу Светога Савве. Свети Савва, тај добри домаћин доброга дома, први је духовни пастир и отац, архиепископ и просветитељ у правом смислу те ријечи. Поред народних предања и епитета, душом простог човјека приписаних Светоме Савви, засигурно можемо навести и његове историјске особине које свједоче да је Савва и велики књижевник, даровит умјетник, архитекта, културолог, економиста, пољопривредник, и дипломата високог нивоа.

Све што је у свом релативно кратком земаљском животу радио било је засновано на распећу, на распећу његове љубави према Богу и према роду. Не зна се на том Крсту која је од тих љубави била већа, али се поуздано зна да су обје васкрсле и велики плод донијеле. Свети Савва се распео за нас, по узору на свог Учитеља Христа…јер као што једно зрно пшенично мора умријети да би бројна зрна на класу изнијело, тако је и Савва био наше зрно идентитета.

Поносни смо што вечерас можемо рећи и то: да је одавде из Захумља, из Херцеговине, млади принц Растко отишао на Свету Гору и да се управо у том времену десио тај пресудни тренутак у нашој историји. Растко се са Богом срео очи у очи. Можда је за ту Његову силну жеђ духовну и овај камен био заслужан?!

 

Тако освећен светогорском светошћу, просвећивао је по повратку сваки кутак земље у којем је дисала душа српска. Знао је Свети, а знамо и ми да је једино светитељ истински просветитељ и да је тек Божанска свјетлост истинска просвјета. Философија живота Светога Савве ће трајати до краја свијета и вијека. Савва је трајни просветитељ кога је немогуће смјестити у једну епизоду, зато што смо сви ми удови Саввиног просвјетитељског дјела, а сама Црква Српска до краја историје зваће се Светосавском.

Служећи Богу и роду: обишао је Свети Савва Свету Земљу и Свету Гору, Малу Азију и Месопотамију, упознао се са исламом, разговарао са римским свештенством, слао ученике у Рим мира ради, градио мир са околним народима, унутар православне цркве и у својој кући, молитвено и стрпљиво чекао очево монашење, измирио завађену браћу и одвише је јасно да све то не може учинити мали човјек, већ неко ко је надишао земаљку пучину и таштину.

Можда је најадекватнији опис Светога Савве, поред свих наших историјских, црквених, књижевних…поетских…покушаја онај који је изговорио човјек који уопште није Хришћанин, Калиф из Дамаска. Након сусрета са Светитељем он је рекао: Ово је прави и истински човјек Божији.

+++

Браћо и сестре, ако покушамо да се пронађемо у најдубљим дубинама Хришћанског и цивилизацијског идентитета, ако заронимо на дно океана који даје такве одговоре, на самом крају тог путовања угледаћемо ону чудесну икону на којој Савва Свети и Свети Симеон чврсто држе Студеницу, а у Студеници нас и све оно што у нама вриједи…

Захвални смо великом, Апостолу и Просветитељу који нас својим молитвама држи у овој вјери, у вјери да постоји вјечни живот, који се заслужује љубављу према Богу и према људима. Захвални смо му за то што нам непрестано из Небеске Србије поручује да: „јесу вјетри, јесу вихорови, али ми нисмо сламнке“…тј. захвални смо му за охрабројућу истину да јесмо мали и слаби, али смо створени за велика дјела.

Хвала вам!

Савиндан у Метковићу

Први Српски Архиепископ Свети Сава, радосно и свечано прослављен је у парохији Метковској. Служењем Свете Литургије којом је началствовао јереј Никица Ајдер, а саслуживали су свештеници Данило Дангубић парох Гатачки и Борис Чоловић парох Метковски почела је прослава овог великог светитеља. Лијепом и поучном бесједом вјерницима се обратио о. Данило, истакнувши значај светог Саве за наш народ и нашу цркву. Послије службе Божије преломљен је славски колач, а славље је настављено традиционалним рецитовањем пјесама у част Светог Саве. Дјеци су као награда подјељени пакетићи, које је спремила овогодишња кума славе госпођа Кристина Кадијевић – Девић. Изворним играма и пјесмама које су изводили чланови Метковског фолклора увеличан је овај велики празник. Након програма, трпезом љубави у парохијском дому су се послужили сви присутни.

Савиндан у Самобору

У новоосвештаном храму Светог Саве у селу Самобор служена је Света Литургија и прослављена храмовна слава. Светој Литургији присуствовао је велики број вјерника, које је послије прочитаног Јевањђеља поздравио отац Миодраг пастирском бесједом.Послије свечане литије око храма пререзани су и славски колачи,а након тога г. Благота Пјешчић прочитао је и честитку од Удружења Гачана из Београда, поводом Храмовне славе.Као и протеклих година у О.Ш. Свети Сава у Автовцу преломљен је славски колач и настављен је свечани програм поводом славе школе.