Daily Archives: 28. септембра 2013.

Интервју ђакона Браниславa Рајковића поводом 94. Шантићевих вечери поезије

У Мостару сутра почињу 94. Шантићеве вечери поезије у организацији СПКД Просвјета и СПУКД Гусле. У најави ове манифестације стоји да иако Шантићеве оне су у ствари вечери свих људи добре воље, иако поезије уствари умјетности и живота уопште. Предсједник друштва Просвјета ђакон Бранислав Рајковић нам је представио овогодишњи програм, али се осврнуо и на сам рад друштва.

извор : frontal.ba

Ово је 94. издање Шантићевих вечери поезије у Мостару. Колико се кроз године и два вијека промијенила идеја саме манифестације и уопштено у чему видите њен највећи значај?

Синтагма „Шантићево вече“, према писаним траговима, помиње се први пут давне 1920. године, када Српско пјевачко друштво „Гусле“ у Мостару организује вече Шантићу у част, одликујући га дипломом првог почасног предсједника Друштва. Овакве вечери, у неком виду, организују се, затим, и даље, посљедњих година песниковог живота, а нарочито након његовог упокојења. Како у миру, тако и у ратовима, све до данас. О пјесниковој величини и ширини свједочи и то да су разни људи, кроз разна времена, налазили разлог да га поштују, слиједећи ту првобитну замисао. Ове године, након толико времена, та замисао се обједињује и заокружује, од њеног настанка, до данас, и упркос разним искушењима, остала је сачувана, а њен највећи значај јесте у том што указујући на једну личност, указује на све оно што је она била и што јесте, како је била и зашто је била таква каква јесте.

Укратко представите нам програм овогишњих вечери? Колико је сама организација захтјевна, организационо и финансијски?

Овогодишње „Шантићеве вечери поезије“ труде се да програмски и садржајно одрже један достигнути и већ препознатљиви ниво. Поред поетског садржаја и пјесника, попут Даре Секулић, Ђорђа Сладоја и Стевана Тонтића, као и младих пјесника, програм сачињавају и изложба слика, прва самостална ретроспективна, запостављеног мостарског сликара Бранка Радуловића у вези са којом је и херцеговачка премијера филма „Праг и српски сликари“. Велико интересовање влада и за двије представе, нарочито за комедију у којој једну од улога тумачи и наша позната глумица Љиљана Благојевић. Поред тога ту су промоције књига Шемсудина Златка Сердаревића и Мире Лолић Мочевић… Много труда и жеље уз веома ограничена финансијска средстава.

У априлу сте изабрани за позицију предсједника градског одбора СП Просвјета, коорганизатора Шантићевих вечери. Који су кораци од тада предузети и које су активности у фокусу за наредни период?

Сви до сада предузети кораци, па и они који се тек планирају усмјерени су ка даљем институцинализовању мостарског градског одбора „Просвјете“, његовом повезивању са другим одборима нашег Друштва, као и успостављању веза са другим сличним друшвима. Жеља на је да се што више посветимо првобитним начелима „Просвјете“, међу којима посебно просвећивању и култивисању људи, младих и старих.

Колико вријеме и мјесто условљавају рад вашег просвјетног друштва. Да ли Мостарци показују интересовање за његов рад?

Дјелујемо у врло инспиративном простору Мостара и Херцеговине и на жалост у веома занимљиво вријеме. У том простору и времену постоји интересовање за наш рад, али жеља нам је да оно буде знатно веће.

Ваш лични доживљај лика и дјела Алексе Шантића у прошлости и садашњости?

Алекса Шантић, велики и у прошлости и у садашњости, узорит у сваком времену.