У оквиру програма првог дана Трећег годишњег скупа „Теологија у јавној сфери“, у изложбеном простору Музеја Херцеговине у Требињу, отворена је изложба икона професора и студената Високе школе Академије Српске Православне Цркве за умјетност и консервацију, под називом „Икона у контексту XXI вијека“. Аутори изложбе су Јелена Јефтић и Биљана Јовановић, доцент на Високој школи СПЦ за уметност и консервацију.

Приликом отварања изложбе присутнима се испред Министарства просвјете и културе Републике Српске обратила помоћница ресорног министра, госпођа Милица Котур. О самој изложби потом је говорила, један од њених аутора, доцент Биљана Јовановић. А, указујући на значај иконе, изложбу је прогласио отвореном доцент др Дарко Ђого, декан Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи.

Дијалог погледа

Чин иконописања од првог до последњег трена, од намере до изведбе, базира се на жељи за односом са другим. Тај други је онај који се потребује и воли. Стога општење које се догађа са жељеном личношћу не може бити другачије до лично и аутентично. Естетска снага иконе кроз историју црквене уметности откривено сведочи љубав према Творцу и његовим светима. Слободно би се могло рећи: што је љубав већа, речи су личније, а цитата је мање. Иконописачка пракса 20. века заслужна је за прикупљање дивних цитата из домена црквене естетике, који сежу од ранохришћанског периода све до барока. Након дугог прекида иконописачке традиције, био је потребан и дуг период њеног реанимирања. Васпитаван на примерима великих домета живописаца епохе Комнина и Палеолога, кападокијских фресака и синајских икона; посматран достојанственим погледом Сведржитаља из базилике Светог Климента у Тулу, данашњи иконописац одговорно је свестан да стоји пред ни мало лаким задатком. Оно што представља његову велику предност и савезнике, јесте стваралачки етос средњевековног уметника и тековине целокупног наслеђа црквене, али и савремене уметности. Након вишевековног прекида, византијска уметност бива поново откривена и не напуштајући своје чврсте темеље минулих епоха, има могућност да настави да црпи свој даљи живот на богатом и драгоценом искуству импресионизма, фовизма, футуризма, интимизма, чак кубизма и апстракције, па и неспутану слободу брут арта… На оваквом плодном тлу превирања тековина прошлости и садашњости ничу нови плодови са којих допиру мириси есхатолошке слутње, боље рећи, жеље за оним будућим.

Изложба Икона у контексту 21. века отвара нам нове видике аутора: студената, дипломаца и професора Високе школе Академије СПЦ за уметности и консервацију. Њихов рад сведочи аутентичан приступ уметности иконописања. Сви они говоре и осећају потребу за изражавањем и општењем ликовним језиком који има корене у целокупном наслеђу црквене уметности, али и језиком својственим садашњем тренутку и епохи у којој живе. Споне ових иконописаца су бројне. Поред одвајања од мајчинског скута предложака и одбацивања јаловог опонашања, једна од њихових заједничких црта је и потреба за свесним и аутентичним одабиром материјала. Дрво, платно, малтер, папир, јајчана и акрилна емулзија, акварел боја и восак, стоје равноправно у атељеу савременог иконописца. Ова детиња смелост и радозналност при узимању најразличитијих материјала у руке гаси мит о неопходности употребе појединих ексклузивних материјала како би се задобила естетска вредност иконе. Прсти очишћени од маниризма и уклоњена глазура професионализма карактеристике су које се такође назиру у раду ових иконописаца. Радозналост према творевини и смелост према Творцу граде исто тако радознао поглед ликова Творца и светих. Тај поглед нас недвосмислено позива на живи однос. А овај дијалог погледа у самој је суштини иконе као места сусрета. Потребно је отворити очи. Једнако као при сусрету човека са човеком. Једино лично створено дело, без цитата, без страха, сведочиће искрену љубав. Заједничка порука ових иконописаца била би: имајмо смелости за нова дела, за нове иконе. Иконе истинске љубави. И иконе нашег времена.

Јелена Јефтић

12►

Друга панел-дискусија Трећег годишњег скупа „Теологија у јавној сфери“ из области у оквиру које се обрађује однос теологије и науке, под називом „Теорије еволуције и теологија стварања: између конфликта и хармоније“, одржана је у послијеподневним часовима првог дана скупа.

Модератор ове панел-дискусије Андреј Јефтић, заједно са својим саговорницима: професором др Алексејем Тарасјевим и ђаконом доцентом др Здравком Јовановићем проблематизовао је однос вјере у Божије стварање свијета и теорије еволуције, обрађујући притом нека питања од значаја за ову тему.

У, за многе ипак, неочекиваном сагласју утврђено је да је језик једне науке веома тешко, а понекад и немогуће, превести на језик друге науке, па и када је могуће, то треба чинити са великим опрезом. Појашњена су, између осталог, основна начела Дарвинове теорије еволуције и (не)могућност њеног евентуалног превазилажења, уз тврдњу да прихватање те теорије само по себи не значи и одбацивање вјере, па и хришћанства конкретно, а њен доживљај у широј јавности често је био под извјесним идеолошким утицајима. Креационизам и интелигентни дизајн означени су као псеудонаучне хипотезе, стране православном хришћанском богословљу, док за биолошку еволуцију постоје и одређена библијска утемељења.

Прва панел-дискусија Трећег годишњег скупа „Теологија у јавној сфери“, из области теологије и живота Цркве, под називом „Академска теологија: проблем одређења и њеног мјеста у Цркви“, одржана је првог дана скупа од 11.00 до 13.00 часова.

Уз модерирање доцента др Марка Вилотића, своја гледишта на наведену тему размјенили су епископ захумско-херцеговачки и приморски др Григорије Дурић, протопрезвитер ставрофор професор др Владан Перишић и академик професор др Владимир Премец.

Одређујући значање синтагме „академска теологија“, дискутанти су се сложили да она ни у ком случају не може да представља неку другу – различиту, односно посебну врсту теологије. Сматрајући, између осталог, да академска теологија може али не мора нужно да буде одвојена од духовности, професор др Владан Перишић указао је на прегршт примјера личности академских теолога, које су уз то његовале и сачувале свој молитвени живот. Академик Владимир Премец проблем мјеста академске теологије сагледао је са становишта римокатоличке традиције, којој припада, док је епископ Григорије расправу обогатио износећи, прије свега, своја лична епископска искуства и запажања из савременог живота Цркве.

У четвртак, 4. фебруара 2016. године, у сали Културног центра у Требињу свечано је отворен Трећи годишњи скуп „Теологија у јавној сфери“. Том приликом, испред организатора скупа, Епархије захумско-херцеговачке и приморске, бројној публици поздравним ријечима најприје се обратио Андреј Јефтић, између осталог рекавши: „Ове године, имамо прилику да угостимо више од 20 угледних епископа, професора, стручњака и јавних дјелатника различитих академских биографија и различитих професија. Овај скуп је од самог почетка замишљен као мјесто сусрета различитих професија, нација, религија и конфесија, али и још важније као мјесто дијалога. Дијалог не доприноси само бољем разумијевању других и изградњи толеранције, како се то уобичајено говори, већ нам омогућава да нешто научимо. Једни о другима, сами о себи, и заједно нешто о свијету и времену у коме заједно живимо. Усуђујем се рећи да је прошло вријеме када је првобитни задатак теологије у односу на друге науке био да их руководи и подучава. Данас је, сматрам, ствар обрнута: теологија је у обавези да ослушкује друге науке и да се од њих учи. То не значи да теологија више нема шта да каже свијету у коме живимо. Напротив. Ријеч Божија је непролазна и њена мудрост остаје довијека. Међутим, ова Ријеч може да одјекне једино у ушима слушалаца који осјећају да и сами бивају саслушани.“

Потом су се присутнима, међу којима су били и мутија мостарски Салем ефендија Дедовић, представник Римокатоличке цркве дон Анте Лубурић, као и Високи представник за Босну и Херцеговину, господин Валентин Инцко, обратили Министар науке и технологије Републике Српске господин Јасмин Комић и директор Републичког секретаријата за вјере господин Драган Давидовић. Министар Комић изразио је задовољство што организујући овакав скуп, Епархија захумско-херцеговачка и приморска и теолози позивају разноврсне саговорнике на дијалог о важним и актуелним темама, постављајући смјернице за будућност. Док је господин Давидовић у свом обраћању скуп означио као нови покушај Цркве, теолога, клирика, али и лаика у њој, да изађу из старих оквира и да новим квалитетом покажу колико и шта могу у овоме свијету.

Свечаним отварањем Трећи годишњи скуп „Теологија у јавној сфери“ отворио је могућност за одржавање најављених шест-панел дискусија и других пратећих програмских садржаја.