У издању београдске издавачке куће „Лагуна“, изашла је књига Његовог преосвештенства епископа захумско-херцеговачког и приморског Григорија „Преко прага“. Ријеч је о збирци прича које говоре о судбини малих људи у херцеговачком поднебљу с краја бурног 20. вијека.

„Којим год путем да кренете кроз овај крај, једва ћете срести човјека, било које вјере или нације. Ипак ту и тамо сретнете понекога. Осим препланулог лица и кошчате грађе, која краси све једнако, било које вјере да су, на вас ће утисак оставити очи ових људи. Након дужег посматрања чини се да су то очи пуне бола“, један је од одломака из књиге.

У најави издавачке куће „Лагуна“ наводи се да меланхоличном збирком прича „Преко прага“ владика Григорије несумњиво улази у ред даровитих писаца из БиХ, који својом прозом наставља најбољу традицију приповједача на српском језику, од Петра Кочића до Зуке Џумхура, Иве Андрића или Меше Селимовића.

Из „Лагуне“ истичу да, када пише о појединачним судбинама савременика, њиховим несрећама, неспоразумима и заблудама, болестима, биједи и странпутици, владика Григорије издваја најсвјетлије тренутке њиховог живота и налази најдрагоценије црте њиховог карактера, а када пише о лопти, смијеху, возовима, о бригама, мору или манастирима, оживљава заборављене или испражњене просторе, предјеле и расположења свог ратом опустошеног поднебља.

„Изванредан психолошки портретиста, ауторски глас у овој књизи уздиже се изнад злосрећних подјела у народу, прелазећи преко уског и себичног прага своје куће, вјере и нације, и даје нам сваким ретком своје прозе на знање да ће се угледати на Андрићеву мисао `Највећа планина коју човјек мора прећи је праг његове сопствене куће`“, наводе из „Лагуне“.

Владика Григорија, осим архипастирског рада, бави се и писањем, а до сада је објавио „Долази час и већ је настао“ /бесједе и разговори, 2004/, „Лазар“ /новела, 2008/, „Прича о старом краљу“ /новела, 2009/ и „Радост живота“ /колумне, 2010/.