У Саборишту при храму Светога Саве у Билећи, 8.7.2018. године у 20 часова одржано је предавање проф. др Радмила Пекића на тему „Билећа у средњем вијеку“.

Присутне је поздравила проф.Тања Бубрешко ријечима: „Предавање организује Црквена општина Билећа, па се  најприје  и захваљујемо протојеру ставрофору о.Небојши  Коловићу који је заслужан да се ово предавање и оствари у пријатном амбијенту нашег Саборишта при храму Светога Саве“, а потом подсјетила на научну каријеру проф. Радмила Пекића и најавила предавање.

У научном звању проф. др Радмило Пекић је ванредни професор на катедри за историју Филозофског факултета у Косовској Митровици, а хонорарно изводи наставу и на катедри за историју Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву. Професор Пекић је објавио 60 радова у различитим научним часописима. Аутор је двије монографије „Жупа Дабар у средњем вијеку“ и „Фирентинци на Балкану 1300-1600“, а ускоро се очекује објављивање и његове треће књиге под називом „Билећке Рудине у средњем вијеку. Сфере научног  интересовања проф. др Пекића су, између осталих, Херцеговина (Хумска земља и Травунија) и њене различите области, Косово и Метохија, Италија… везе са Дубровником у средњем вијеку.

Проф. Тања Бубрешко истакла је : „Познато је и признато Пекићево истинско прегалаштво и љубав према научно-истраживачком раду, и његова спремност да упорно трага за изворима и подацима који су неопходни да би се дошло до нових сазнања о одређеним историјским питањима, али, који прије свега морају бити строго научно утемељени и образложени. У име тога, професор Пекић има смјелости да и оспорава, полемише или побија, у најблажем добро преиспитује одређене већ увријежене историјске „истине“, па не сумњамо да ће и вечерашње предавање бити у том духу и у најави нечег новог и до сада непознатог“.

 А да је заиста и било тако, потврђује велики број Билећана, који су ово предавање пратили са изузетним интересовањем  и са својим питањима учествовали у дискусији. Проф. др Радмило Пекић се у свом излагању, које је и својеврсни увод за предстојећу књигу, бавио именима насеља  Билећких Рудина у средњем вијеку, њиховим постанком, становништвом ове области, везама са средњовјековним Дубровником, а такође и питањима политичко-економских, културолошких и вјерских прилика тога доба.