Monthly Archives: новембар 2018

Светa Архијерејскa Литургијa у Гацку

У недељу 24. по Духовима, у храму Свете Тројице у Гацку, свечано је прослављена слава хора Свете Јелене Анжујске који пјева при овом храму. Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ ЗХиП Димитрије уз саслужење бројног свештенства и присуство великог броја вјерника.
Свештенство наше епархије је добило новог члана, Стевана Дурића, кога је владика Димитрије рукоположио у чин ђакона. Владика је ђакону Стевану пожелио да залог Духа који је добио очува неупрљаним и да буде достојан слуга Цркве Христове.
У току Литургије владика Димитрије је крстио и миропомазао три дјевојчице: Наталију, Ксенију и Сару. На крају је преломљен славски колач и освештано славско жито, а након Литургије празнична атмосфера је настављена у парохијском дому, уз пјесму хора Свете Јелене Анжујске, гдје је уприличен свечани ручак.
 

 
 
 

Етно група Симонида и Црквени хор Краљ Милутин прославили крсну славу

Етно група Симонида и Црквени хор Краљ Милутин прославили су јуче крсну славу посвећену српским краљевима Милутину и Драгутину и краљици Јелени Анжујској. Након свете литургије коју су служили мјесени свештеници, пресјечен је славски колача, а потом је у порти храма Вазнесења Господњег приређено послужење за све госте.

Било је ово лијепо дружење уз трпезу љубави коју су припремиле ове вриједне дјевојка, а све то уз пјесму и разговоре са гостима који су својим присуством увеличали овај дан. Чланице Етно групе Симонида су Нађа Килибарда, Наташа Брењо, Адријана Ковачевић, Марина Тодоровић, Анђела Братић, Јелена Лиздек, Ирина Килибарда и Нина Голијанин, а групу води професорица Јелена Килибарда. Са радом су почели крајем 2015. године, а нешто касније је формиран Црквени хор Краљ Милутин.

Његују традиционалну српску музику коју, како кажу, желе да отргну од заборава, а на њиховом репертоару могу се наћи духовне, традиционалне и забавне пјесме.  

Професорица Јелена Килибарда истакла је да им је циљ очување традиционалног музичког блага у оригиналном облику, али да и кроз модерне аранжмане желе да оставе свој печат у музици.

– Ове године имали смо велики број наступа како у нашем граду, тако и у региону. Наступали смо на Цетињу, у Херцег Новом, Тивту, Будви, Требињу, Билећи, Мостару, Београду, Нишу а најдражи нам је био наступ у Дизелдорфу, када је устоличен владика Григорије – појаснила је Килибарда.

Од оснивања па све до данас група је имала велики број наступа на манифестацијама и културним догађајима.

Први самостални концерт приредили су у августу ове године, у оквиру манифестације Невесињска олимпијада, када је многобројна публика уживала у изворним српским пјесмама. Подршку током концерта пружили су им навијачи Црвене Звезде, који су непосрено прије концерта дошли са Вележовог стадиона, гдје је одиграна утакмица ветерана Црвене Звезде и Вележа. Било је то лијепо дружење које ће заувијек остати у сјећању свих оних који су ту вече били у порти Саборног храма.

Од почетка ове године дјелују као Удружење грађана Етно група Симонида Невесиње.

Извор: Радио Невесиње
ВЕРИЦА ЧУПКОВИЋ

Света Литургија у Гомиљанима

У недељу, 11. новембра, прослављена је слава храма Светих бесребреника Козме и Дамјана у Гомиљанима. Свету Литургију служио је надлежни парох протојереј-ставрофор Борис Бандука уз саслужење вјерног народа овога краја. У току Литургије извршено је ломљење крснога хљеба и помен за све упокојене који почивају на гробљу поред храма.

Претпоставља се да је храм Светих бесребреника Козме и Дамјана (Врачевица) саграђен у 15. вијеку. Вријеме изградње одређено је на основу аналогије за преостала два храма у Гомиљанима, храма Светог Константина и Јелене (Констандиновица) и храма Светог великомученика Георгија (Ђурђевица). Врачевица је датована и на основу два записа на јужном и сјеверном дијелу западног зида, која су уписана у малтеру, 1492. година. Пошто су гомиљанске цркве архитектонски сродне, на основу овог натписа се претпоставља да су све саграђене у 15. вијеку.

Храм Светога великомученика Георгија (Ђурђевица) обновљен је и освештан 7.септембра 2014. године. Храмови Светих бесребреника Козме и Дамјана (Врачевица) и Светих Константина и Јелене (Констандиновица)  у веома су лошем стању и у плану су њихове обнове.

Радио емисија „У СРЕТАЊЕ ПРАЗНИКУ“ – 2. епизода

Митровдан у Невесињу

На празник светог Димитрија у Невесињу је светом архијерејском литургијом началствовао умировљени епископ Захумско-херцеговачки Атанасије. Литургијско славље поводом празника светог Димитрија окупи велики број вјерног народа, који након литургије прославу празника настави сјећањем на оне који су своје животе положили за нашу слободу.

Након литургије празнични дан је настављен поменом свима који су у претходним ратовима своје животе положили за нас. Помен је одржан на централном спомен обиљежју које je подигнуто у спомен на све ратнике из Невесиња, који су своје животе положили за нас. Након помена на споменик су положени вијенци, а празник је добио врхунац у освећењу просторија Дома културе, који је понио име нашег недавно упокојеног и прослављеног глумца Небојше Глоговца, поријеклом Невесињца. У Митровданском празничном слављу учешће је узео и прота Милован Глоговац, отац нашег чувеног глумца.

Након освећења услиједила је свечана академија у сјећање на Митровданске битке ʼ92.  и ʼ94. Поред устаљених бесједника и културних стваралаца из Невесиња у академији је узео учешћа наш познати глумац и редитељ Радош Бајић.

фото: Младен Вујадиновић

ВасКрс(т)ење Мостара

Поновно постављање крстова на Саборни храм у Мостару

 Од тога, дакле, дана договорише се да га убију. … А, они из гласа повикаше говорећи: Да се разапне! … Или, Или, лима савахтани? … И гле, завјеса храма раздрије се на двоје, од горњега краја до доњега; и земља се потресе, и камење се распаде… А, пошто мину недјеља, када су освећени, првог дана седмице, постави се први од седам крстова на Саборном храму у Мостару…

Иако (само) један од јеванђелиста посвједочи да земља се затресе веома (Мт 28, 2), а несумњиво се затресла читава творевина, стиче се утисак да се сам догађај Христовог Васкрсења десио некако тихо, мирно, готово поступно и скоро непримјетно, од људи непланирано, најављено, а ипак неочекивано, обзнањено у присуству само неколико људи, а затим објављено свима.., за разлику од оне хистеричне вике: Распни га!, издајства, одрицања, пљувања и ругања, распињања и потреса приликом Христовог страдања…

Иако од Христове смрти и Васкрсења хришћане ни приближно ништа тако не може растужити и развеселити, православне хришћане Мостара нарочито је ражалостило рушење Саборног храма Епархије захумско-херцеговачке и приморске, па их је и његово обновљење и поновно постављање крстова нарочито орадостило. Само разарање, баш као и Христова смрт, било је договарано, планирано, чак започето на Духовски понедјељак 1992. године, дан послије првог дана празника Педесетнице, којем је овај Храм и посвећен, као у оно вријеме што говораху сабрани у двору Кајафином: Али не о празнику… (Мт 26, 5). Крстови запаљеног храма урушили су се, земља се потресла, а камење се распало и распршило по граду, завладао је страх и невјерица… И, баш као и Христово Васкрсење, поновно постављање крстова на Саборни храм Свете Тројице у Мостару, догодило се некако мирно и потресно, у исто вријеме. Најављено, а неочекивано, у невјерици, у први дан седмице, у понедјељак, исти, дакле, дан седмице када су и срушени, мостарски крстови уздигли су се у присуству само неколико крстоносаца, попут мироносица, усредсређенених на спровођење обичаја помазања покојника, можда и не у потпуности свјесних чина којем присуствују, обављајући један технички дио посла, а присуствовали су чуду, које је убрзо објављено свима!

Поновно постављање крстова на Катедрални храм Епархије захумско-херцеговачке и приморске у Мостару, па макар мало налик на Христово Васкрсење, повратило је вјеру, охрабрило устрашене, окупило разасуте и упутило ка довршењу спасоносног дјела, ка још једном Вазнесењу, ка још једном Спасовдану и ка још једном Силаску Светог Духа на Апостоле, ка још једној Педесетници, када ће ово дјело бити у потпуности завршено и у радости још једног Тројичиндана освећено, у име Оца и Сина и Светога Духа. Нека тако буде!

ђакон Бранислав Рајковић

Освећење крстова Саборног храма Епархије ЗХиП у Мостару

ЗЛАТНИ КРСТОВИ НА ЗЛАТНОЈ ЦРКВИ
„Дошли смо до онога момента, који смо сви, са зебњом и невјерицом ишчекивали, да подигнемо златне крстове на ову златну цркву … Овај храм је за све нас, који било гдје на свијету живимо, православне хришћане, Херцеговце, Саборни храм! Он је наше саборно мјесто, од кога полазимо и коме се враћамо. И, зато је толико важно да се изгради овај храм. Овај храм је наше сабориште, наше сабиралиште, наше исходиште и наше усходиште, наше Крштење, наше Богојављење, наше Васкрсење, наше Вазнесење и наша Педесетница…”
Овим ријечима Епископ франкфуртски и све Њемачке Григорије, након освећења крстова Саборног храма Епархије захумско-херцеговачке и приморске у Мостару обратио се Цркви Божијој сабраној на једном мјесту, мјесту обнове цркве и Цркве у Мостару.

Евхаристијским сабрањем, током којег се увијек изнова освећују васколики простор и вријеме, освећени су и, управо завршени, крстови Саборног храма Свете Тројице у Мостару, уз началствовање Епископа захумско-херцеговачког и приморског Димитрија и саслужење Епископа франкфуртског и све Њемачке Григорија, умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија,бројног свештенства и народа Божијег. Света архијерејска литургија започета је у Старој цркви Рођења Пресвете Богородице у Мостару, а завршена освећењем крстова у Саборном храму. Након Литургије, у Владичанском двору у Мостару, приређен је и свечани ручак, којем су присуствовали и бројни ктитори Саборног храма.
Седам освећених и позлаћених крстова наредних дана биће постављено на звоник и куполе Храма у Мостару, чиме се на својеврстан начин најављују вишеструки завршни радови, а са циљем да Саборни храм у потпуности буде завршен до прославе осамсто година од оснивања Епархије захумско-херцеговачке и приморске.

текст: ђакон Бранислав Рајковић
фото: Борис Антељ

Бесједа Еп. Григорија у Старој цркви


Бесједа Еп. Григорија у Саборном храму

Бесједа Еп. Григорија у Саборном храму – Mостар 4.11.2018.

Бесједа Еп. Григорија у Старој цркви – Mостар 4.11.2018.

Радио емисија „У СРЕТАЊЕ ПРАЗНИКУ“ – 1. епизода

Епископи Димитрије и Атанасије присуствовали прослави славе Цетињског манастира и Богословије

Светом архијерејском литургијом, благосиљањем славског колача и празничном духовном академијом на Цетињу данас, 31. октобра, прослављен је празник Светог апостола и јеванђелиста Луке и Светог Петра Цетињског, који је крсна слава Цетињског манастира и Богословије Светог Петра Цетињског.

Празнична и молитвена радост је почела свечаним бденијем у навечерје празника пред моштима Светог Петра Цетињског у Цетињском манастиру а настављена јутрос Светом службом Божијом, коју је служио Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са Преосвештеном господом архијерејима: будимљанско-никшићким Јоаникијем, рашко-призренским и косовско-метохијским Теодосијем, захумско-херцеговачким и приморским Димитријем, буеносајреским и јужно-централноамеричким Кирилом, диоклијским Методијем, умировљеним захумско-херцеговачким Атанасијем. Саслуживало је свештенство, монаштво, уз молитвено учешће монахиња, вјерног народаиз више епархија СПЦ, оца Димитрија из Русије, као и 30-ак вјерника из Скадра на челу са оцима Александром и Николом.

Празничној атмосфери допринио је једнодушним појањем хор ђака Цетињске богословије под диригентском палицом ђакона Михајла Лазаревића, професора ове школске установе.

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља, Преосвећени владика Теодосије је истакао да данас сабрани у љубави Христовој славимо Светог апостола и јеванђелисту Луку, Светог Петра Првог Цетињског Чудотворца и Светога Петра Другога Ловћенског Тајновидца. Казао је да су они апостоли Христови – истински пастири и да су времену у коме су живјели напасали стадо Христовом ријечју – Светим јеванђељем….

више на: http://mitropolija.com

 

Бесједа о. Дражена Тупањанина на Лучиндан 2018.