Daily Archives: 22. децембра 2019.

Благословени починак – Света литургија у Требињу

„Није, дакле, субота обавезивала Христа, него је она стара субота, у Књизи Постања, указивала на Велику Суботу. “ Началствујући Сабрањем вјерних, у требињском Саборном храму, отац Дражен Тупањанин тумачио је Зачало 71. Еванђеља по Луки.

О Спомену на Зачеће Свете Ане, у ову Недјељу, двадесетседму по Педесетници, у коју се по обичају обиљежавају и Дјетињци, мноштво хришћана, а међу њима и много дјеце, окупило се око Христа, који је испуњење и починак све творевине.
 
Особа за културу и медије Епархије ЗХиП, 
Бранислав Рајковић, ђакон
 

Празничне свечаности у Дражин Долу и Гомиљанима

У недјељу 27. по Духовима, 22. децембра, служењем Свете Литургије у храму Светог великомученика Георгија у селу Гомиљани код Требиња, прослављен је празник Дјетињци. Послије евхаристијског заједничарења дружење је настављено у породичном дому Предрага и Јелене Милошевић.
Претходно, у петак 20. децембра а поводом празника Светог Николе и предстојећих божићних свечаности, подручну школу на Дражин Долу посјетио је протојереј ставрофор Борис Бандука. Као и претходних година и ове године је компанија,, Swisslion“, а посредством братства манастира Тврдош, даривала дјеци слатке пакетиће. На овај знак пажње и љубави дјеца су одговорила пригодним пјесмама и занимљивим питањима и одговорима везаним за живот и дјела Светог Николе која су припремили са својим учитељицама Радмилом и Меланијом и вјероучитељицом Наташом.

вјероучитељица Наташа Ђурић

Слава храма у Кочелама

У недељу 22. децембра 2019. године житељи села Кочела прославили су храмовну славу Свету Великомученицу Варвару. Свету Литургију је служио надележни парох јереј Милош Ловрић. Након Свете Литургије, Дејан Тарана је у свом дому у Кочелама приредио Трпезу љубави за све присутне. За трпезом љубави између осталог јела послужена је ”Варица”, традиционално кувано јело од више врста житарица које се кува и служи на Свету Варвару.

јереј Милош Ловрић

 

Служен помен монасима манастира Дужи, који су убијени 1941. године

Евгеније, Лукијан и Максим – тројица су руских монаха из манастира Дужи, који су убијени на свиреп начин прије 78 година, што је био повод да се на њиховом гробу данас служи помен и подсјети се на њихово страдање из децембра 1941. године. Монаси су у манастир Дужи дошли 1928. године, гдје су живјели до смрти и гдје су сахрањени. Убили су их припадници комунистичког покрета.

Страдалим монасима, у гробљу код манастира Дужи, подигнут је заједнички крст, на коме су уписана њихова имена. Помен монасима организовали су чланови Удружења Југословенске војске у отаџбини и Епархија захумско-херцеговачка и приморска.

Световасилијевски црквено-народни сабор

У Никшићу 21. децембра одржан је велики  Световасилијевски црквено-народни сабор којем су присуствовали на хиљаде сабраних вјерника око моштију Светог Василија Тврдошког и Острошког. Сабрани су затражили од Владе Црне Горе повлачење приједлога закона о слободи вјероисповијести и правном положају цркава и вјерских заједница.

Свету Архијерејску Литургију у саборном храму Светог Василија Острошког, покрај моштију Светог Митрополита Херцеговачког, служили су Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и преосвећена господа Епископи: будимљанско-никшићки Јоаникије рашко-призренски Теодосије, милешевски Атанасије, пакрачко-славонски Јован, захумско-херцеговачки Димитрије,  бихаћко-петровачки Сергије, диоклијски Методије, умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије, са многобројним свештенством и свештеномонаштвом.

Након читања Светога Јеванђеља, сабранима бесједио је Владика Јоаникије:

У име Оца и Сина и Светога Духа,

Сабрали смо се, свете Владике, часни оци свештеници, монаси, монахиње, браћо и сестре и драга дјецо, око имена Божјега и око моштију Светога Василија Острошкога. Ево, ово Јеванђеље које смо управо чули је темељ овога сабора. Господ је сабрао своје апостоле и дао им силу и власт, и благодат да исцјељују људске немоћи, да ослобађају од демонских напасти, да просвећују силом Божје истине и правде све народе. Обукао их је у силу са висине да се не боје у овоме свијету него да воде брод Цркве своје кроз сва времена сигурним царски путем.

Ми се такође сабирамо у овој години поводом осамсто година од оснивања Жичке архиепископије, аутокефалне Српске православне цркве, Пећке патријаршије. И прослављамо Бога за све оне милости које је изливао на наш народ и дао му силу и благодат да никада не посустане. Благодаримо Богу који нам је дао Божје угоднике и светитеље, чудотворце, мученике, исповједнике свете вјере православне. Осам стотина година живота и дјелања наше свете Цркве видимо као осам вјекова стварања, напредовања и уздизања, јер је наша света Црква родила велике личности и обдарила цио наш народ духовношћу, честитошћу, добротама Божанским и људским.

А ево, имамо изузетну прилику данас овдје, обиљежавајући јубилеј велики да дочекамо небеског заштитника и покровитеља овога града и цијеле Старе Херцеговине и Црне Горе, и свих српских земаља Светога оца нашега Василија, митрополита херцеговачкога, епископа града Никшића, острошког испосника и чудотворца, исцјелитеља и утјешитеља. Његов сабор око његових светих моштију укључује се у овај велики сабор светих апостола око Христа и у тај велики сабор светосавски, који ево траје непрекидно осам вјекова. А око моштију Светога Василија наш род и многи други који припадају његовим светим моштима из других народа траје преко 350 година. И зато смо радосни и зато славимо и дочекујемо са радошћу Светога Василија Острошкога и овај ћемо дан убудуће прослављати као посјету Светога Василија граду Никшићу и пренос његови светих моштију. Да благослови и овај храм и овај град, као што је благословио и оне године када смо с његовим моштима прошли кроз град Никшић. И он је својим входом свштенијем кроз град Никшић утврдио ову Литију коју имамо на празник Светог Василија Острошкога у нашем граду.

Ми смо се сабрали да се објединимо, да се духовно оснажимо, духовно укријепимо уочи Рођења Христовога, да се исто овако саберемо око Богомладенца Христа на Божић и да се наситимо Божије љубави и милости и међусобне љубави и разумијевања, доброте и радости. Радосни смо и када имамо невоља и тешкоћа. А имамо их и данас, јер трпимио неправду. Али се тјешимо Светим Василијем Острошким, који је све неправде, и тешкоће и муке, које су лично њему наношене и његовоме народу, носио смирено и кротко, али и храбро, носећи и бреме свога народа. Али зато му је Бог дао силу и благодат те је обједињавао свој народ и заштитио брод Цркве од разарања и утврдио свој народ у вјери, и ојачао. Даће Бог да и ми ојачамо кроз ова искушења, која данас трпимо због неправде, због удара на православље, на нашу свету вјеру, на храмове и на гробове, и на огњишта и на домове, и на част и на образ… Ако неко удара на храм, ударио је онда на све.

Даће Бог да ова искушења ми, овако обједињени и сједињени око ћивота Светога Василија пребродимо. И молимо се Господу да уразуми све оне који су у срце своје ставили злу намјеру да отимају оно што је Божје, што је црквено. Упозоравамо их да то зло не чине, да не навлаче проклетство на своје домове, и на своје породице и на своје потомство – не дао Бог! Али, ако неко срља на проклетство, ми смо дужни да га упозоримо да то не чини. Нека Бог миолитвама Светога оца нашега Василија све нас руководи правим истинским путем. И нема чега да се бојимо: Црква Божја је онај брод сигурни, који плови морском пучином, а крманош тога брода је Господ Исус Христос, распети и васкрсли. И Он је рекао: Ево, Ја сам са вама у све дане до скончанија свијета и вијека. И још је рекао да ни врата ада Цркви Божјој неће одољети. А то „врата ада“ заправо је збир све злобе, и демонске и људске.

Наравно, ми увијек гледамо на људе, без обзира какви су, као на нашу браћу. Иако гријеше, опет, руководећи се Јеванђељем које каже „љубите и неприојатеље своје“, ми смо дужни да се и за њих Богу молимо. И да Бог истине, правде, љубави и човјекољубља све уразуми и спаси.

Нека буде срећан и благословен овај сабор око имена Божјег и око моштију Светога Василија. Ја само да вас поздравим и да вам зажелим да посредством Светога Василија његовим молитвама на вас сиђе Божја милост и Божја благодат, Божја истина и правда и да понесете благослов својим домовима, да се наситите Божје љубави кроз свете тајне.
Бог вас благословио и свако вам добро даровао!

Након Свете Архијерејске Литургије, сабранима у храму обратио се Високопреосвећени Митрополит Амфилохије истакнувши:

„То управо говоре они чији су духовни преци разорили Тврдош. Ови савремени безумници хоће да отму храмове за себе. Ни Турци нијесу радили што ови безбожници желе – да отму цркве и дају их сектама. Ова група богаташа, бивших титоиста су опљачкали сва предузећа а сада хоће и храмове. Неће моћи“, поручио је Митрополит црногорско-приморски.

Потом су прочитана писма: Патријарха цариградског Вартоломеја предсједнику Црне Горе Милу Ђукановићу у којем га упозорава да не дискриминише Цркву у Црној Гори, одлука Синода Руске православне цркве о овом питању, недавно објављено писмо Папе римског Франциска Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју, писмо предстојатеља Украјинске православне цркве Митрополита кијевског Онуфрија, подршка манастира Хиландара данашњем сабору и на крају проглас и завјет сабора о одбрани Цркве у Црној Гори.

Чтец Милош Бјелица