Daily Archives: 16. марта 2020.

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода – 16. март 2020.

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве будно и брижно прати свакодневне вести и изјаве одговорних личности Цркве, државе и медицинске струке о све већем ширењу опасне короновирусне заразе која представља опасност по здравље – а у доста случајева и по сâм живот – милионâ људи.

Свима који се боре против ове пошасти, а у првом реду лекарима и осталом медицинском особљу, Свети Синод изражава најдубљу захвалност и поштовање за даноноћне напоре у предохрани и сузбијању епидемије и на њих призива благослов Божји. Истовремено Свети Синод упућује изразе саучешћа породицама, сродницима и пријатељима досадашњих жртава вируса које је задесио смртни исход.

Црква увек, служећи Богу, служи и спасењу и сваком добру како својих верника тако и свих осталих људи, наших ближњих, а особито у ове тешке дане.

Поштујући значај и достигнућа медицине, које сматра великим Божјим даром и великим људским подвигом, она својим верницима нуди и јединствени лек бесмртности, свето Причешће, као и благодат својих светих Тајни и свог целокупног благодатног дејства.

Свети Синод позива све вернике наше Цркве на одговорност и трезвеност у овој ситуацији и апелује на њих да не пренебрегавају упутства медицинских служби и државних органа и да не запостављају или игноришу прописане превентивне мере – једном речју, да не излажу опасности ни себе ни друге. Нема места, међутим, паници и непровереним гласинама.

Истовремено, Свети Синод наглашава да је Господ наша Нада и наш Избавитељ у свим невољама и да зато треба да умножимо усрдне молитве за оболеле, а нарочито за лекаре и остало медицинско особље, које несебично чини све што може, често излажући и себе опасности, што је такође облик богослужења и несебично служење људском роду. На нама као хришћанима и људским бићима јесте да чинимо све што до нас стоји, верујући и знајући из Светог Писма да је Богу све могуће, па и превазилажење природних закона и неприродних процеса.

Горе имајмо срца! Имајмо поверења у наше лекаре, а пре свега у Господа нашега, Лекара душâ и телâ наших!

Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода

Извор: http://www.spc.rs/

 

Архијерејска литургија у Манастиру Житомислићу

У Недјељу другу Поста, са нарочитим Споменом на Светог Григорија Паламу, хришћани настањени на обалама дуж ријеке Неретве сабрали су се на Светој архијерејскoј литургији у Благовештењском манастиру Житомислићу, заједно са игуманом и братством овог општежића. На сабрању вјерних предстојао је Епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, који је указујући и на значај и допринос Светог Григорија Паламе, још једном нагласио и важност бриге о ближњима, посебно у контексту владајуће свјетске пандемије, а нарочито бриге о ризичним категоријама становништва, препоручујући вјернима слијеђење упутстава из Саопштења наше Епархије, као и поштовање прописа надлежних државних и здравствених институција.

Братство манастира Житомислића, упркос бројним страдањима, будући и данас чувар и креатор живе мисије хришћанске љубави, истовремено је и кустос бројних вриједних хришћанских реликвија овог краја, од недавно изложених у склопу стручно осмишљене и реализоване музејске поставке.

Представник Епархије ЗхиП за културу и медије,
Бранислав Рајковић, ђакон

Причешће: медикамент за привремено излијечење или Залог за васкрсење и коначно потпуно исцјељење?

У Недјељу другу Поста, парох Парохије пете требињске, протопрезвитер – ставрофор Дражен Тупањанин, тумачио је Зачало седмо Еванђеља по Марку, позивајући хришћане да буду одговорни, угледајући се на четворицу младића, који носе свога ближњега пред Христа, указујући и на исправно разумијевање Свети Христових Тајни, а у вези и са владајућом пандемијом у свијету:

„ … Црква нас позива да се причешћујемо и у то нема никакве сумње, да то и треба да чинимо … Али да Причешће не доживљавамо.., не као неки лијек за наше тјелесне болести, јер Оно то, прије свега, није! Онај ко има каменац у бубрегу, кад се причести, и даље има каменац у бубрегу, онај ко има неку инфекцију и даље је има, онај ко пати од високог притиска, кад се причести и даље пати, и тако даље.., онај ко има рак и причести се, и даље има рак… Дакле, Причешће није то. И онда је добро да размислимо: ако то причешће није, шта Причешће јесте? Како ми, онда, говоримо да је Причешће на здравље душе и тијела? Оно здравље, о коме се ту говори, јесте ‘коначно потпуно исцјељење’, које се догађа у нашем сусрету са Богом у Царству, а Причешће нам то дарује, везу са том стварношћу, стварношћу Будућега вијека.., и ми стварно када примамо Причешће, ми стварно примамо стварност Тијела и Крви Христове али не као неки медикамент овога свијета, који ће учинити да немамо диоптрију или да нам коса не опада или да било коју другу слабост избјегнемо, не! Очигледно! Па, знамо, ваљда, када имамо неку болест, бубрежну, стомачну и било коју другу, кад се причестимо, то није однесено… Бог може да учини чудо, то сте видјели и чули из данашњег Еванђеља, и на толико других мјеста у Еванђељу се то говори. Чуди не подлијеже никаквим правилима, чудо је увијек ван правила, ван круга неког објашњавања и људске логике, јер да је другачије не би било чудо … Према томе, чуда нису искључена али исправно разумијевање Свети Христових Тајни, исправно разумијевање наше побожне праксе, као што је цјеливање икона, може да нам буде откривено и у оваквим ситуацијама, када смо позвани на опрез, када смо позвани на мало другачију праксу, да онда, уствари схватимо да ништа не смијемо да радимо механички, и да се према Светом причешћу не односимо као према некој амајлији, као да је то нека магија, па ћемо да вјерујемо да је оно оздрављење, а нећемо вјеровати у васкрсење мртвих, на примјер. Оно је Залог васкрсења мртвих. Нашега, дакле, васкрсења. То је попутнина за Вјечни Живот… И, на толико других начина Предање Цркве описује Свете Тајне.., али Оно није никакав мелем, у смислу да нужно исцјељује наше болести. Оно је Залог Будућег Живота, и Оно је почетак Будућег Живота у нама… „

Цјелокупну бесједу оца Дражена Тупањанина послушајте путем сљедећег линка:

https://www.youtube.com/watch?v=jOIuh576Ghk

Представник Епархије ЗХиП за културу и медије,
Бранислав Рајковић, ђакон