Monthly Archives: август 2020

Светa Литургијa у селу Добригошће

У суботу 08.08.2020. године у селу Добригошће изнад  Јабланице тринаести  пут послије рата одржан је скуп братстсва Манигода. Скуп је почео служењем Свете Литургије . Свету литургију   служио је парох коњички протојереј-ставрофор  Милан Бужанин.  По завршетку Свете Литургије и ломљења славског колача сви присутни су позвани за трпезу љубави.   Овом скупу присуствовало је десет људи из овог села расељених по свијету као и неколицина данашњих становника Јабланице родом из овог села. Треба напоменути да је у овом селу прије рата живјело педесетак породица а сад не живи ниједна , а само у Јабланици живи неколико углавном старијих породица Манигода.

[Not a valid template]

 

Владика Григорије: ”Пребиловци мјесто голготе и васкрсења”

У Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима, код Чапљине служена је Света архијерејска литургија поводом обиљежавања Светих новомученика пребиловачких и доњохерцеговачких.

Литургију је служио епископ дизелдорфски и цијеле Њемачке Григорије, уз саслужење владике захумско-херцеговачког Димитрија и умировљеног владике Атанасија и свештенства Епархије захумско-херцеговачке.

Српска православна црква 2015. године канонизовала је жртве Пребиловаца и доње Херцеговине у Другом свјетском рату, а овај празник установљен је у календару на датум када су усташе 1941. године звјерски убиле 850 мјештана овог села, углавном жена и дјеце.

Храм Васкрсења Христовог саграђен је у знак сјећања на 4.000 Срба из доње Херцеговине страдалих од усташа у Другом свјетском рату и бачених у јаме, а чије су кости миниране 1992. године у Спомен-костурници која се налазила на мјесту данашњег Храма. Патријарх српски Иринеј освјештао је Храм 8. августа 2015. године.

У Пребиловцима је, у првим данима августа 1941. године, од укупно хиљаду становника убијено 850, од којих 600 жена и дјеце. Они су живи гурнути у јаму Голубинка код села Шурманци, надомак Међугорја.

Ово мјесто је спаљено и у јуну 1992. године, када су током офанзиве „Чагаљ“ припадници Хрватских одбрамбених снага и Хрватског вијећа одбране упали у село и минирали спомен-костурницу.

На данашњој Светох архијерејској Литургији окупљеном верном народу обратио се Епископ диселдорфско-немачки Григорије чију бесједу преносимо у цјелости:

Драга браћо и сестре, драги свештеници, драге сестре монахиње, најмилији у Господу Христу саслужитељи, оци и епископи Димитрије и Атанасије, ево Цркве, ево Храма, ево Јеванђеља, испуњеног и објављеног! Ево истине да се кроз крст долази до Васкрсења. Ево истине да је за нас Хришћане смрт врата кроз која морамо проћи да бисмо ушли у живот. Ево истине да умрли и њихиве кости грију наше душе животом. Ево истине да Бог правде и љепоте може из смрти да направи живот и да начини љепоту. Ево истине, драга браћо и сестре, у свему ономе што смо малопре чули од Светог Апостола Павла. Истине да људи пролазе кроз суд, кроз осуду, кроз понижења и кроз саму смрт, али да на крају постоји само један судија који може живот да даје – Животодавац Господ.

Ево истине браћо и сестре, да је истинито ово Јеванђеље које каже: ”Шаљем вас као овце међу вукове” и још нам каже: ”Будите мудри као змије а безазлени као голубови”. Да нама свештеницима који овде служисмо и служимо свима заједно Господ није дао овакву поруку и поуку ми данас не бисмо стајали у овом Храму. Ми бисмо били као они који немају мудрост, нити бисмо били као они који имају безазленост. Али по његовој заповијести, дошли смо на ово мјесто, на једно од најстрашнијих мјеста на свијету, а као што добро знате има много тако страшних мјеста на свијету. На ово мјесто које не само да је било гроб и гробница наших отаца, мајки и сестара и дјечице, него је тај гроб и та гробница била минирана. И не само то браћо и сестре, пошто смо ми људи заборавни – ово мјесто је постало сметлиште. Али у правом и у пуном смислу те ријечи сметлиште. И кад смо дошли овде и као свештеници, и као Епископ, први задатак нам је био да склонимо смеће са овог мјеста. Данас, као што видите, великом и неизрецивом милошћу Божијом, ово је једно од најљепших мјеста у овом граду, ово је једно од најљепших мјеста у овој земљи, ово је једно од најљепших мјеста на свијету.

Ово мјесто постало је цвијет живота. Ове кости постале су не само голгота и мјесто голготе него и мјесто васкрсења, мјесто живота, никада више не мјесто пораза и понижења и мјесто убиства, него мјесто победе. А све се то догодило браћо и сестре захваљујући Јеванђељу. Јеванђељу које нас је учило и научило да идемо као овце међу вукове у овај свијет. Јеванђељу које нас је учило и учи да будемо мудри као змије а безазлени као голубови.

Не желећи никога да критикујем, не дај Боже, али врло често у давним временима и не тако давним, ми смо били обрнуто. Били смо безазлени као змије а мудри као голубови. Таквим животом не може се направити ништа. Морамо да будемо мудри као змије а безазлени као голубови. Ето шта нас учи данашње Јеванђеље. И зато кад чинимо неко дело, кад говоримо неку ријеч, запитајмо се: ”Да нисам ја можда више по мудрости налик на голуба и по безазлености налик на змију, или сам онакав како Јеванђеље од мене тражи: ”Мудар као змија и безазлен као голуб”?! То од нас браћо и сестре, захтијевају ови мученици, то од нас захтијевају не само ови мученици овде у Пребиловцима, где је захваљујући овој Јеванђељској речи, подигнута најљепша спомен-црква свих наших мученика. Нигде још на другом мјесту осим споменика или обиљежја нисмо успјели да направимо побједу живота у виду какав овде можемо да видимо. У другим нашим селима такође постоје споменици, на нашим јамама су подигнуте Цркве у Херцеговини, али је ова круна свих и најљепша од свих. Зато је важно да се у овој Цркви научимо како треба, а треба онако како нас је учио данас Апостол Павле: у трпљењу, у смирењу, у мудрости, у благоразумности, у доброти, у честитости, у правди у милости и никада и нипошто ни са каквом мржњом чак ни према џелатима, јер то нас Господ учи. Господ који са крста говори ”Опрости им Оче јер не знају шта раде”. Једино тада побјеђујемо. Једино тада смо мудри и једино тада смо безазлени. Наравно, мудрост увек значи да не смијемо бити наивни. Мудрост подразумијева све оно што је важно за живот и спасење, што је важно за наш живот овде на земљи: отворене очи, свијест о свему што се око нас збива, али оно што је хришћанска мудрост, она не смије да буде праћена било каквом злобом, она мора да буде праћена безазленошћу, кротошћу, смирењем, трпљењем, јер како каже Апостол Павле: ”Та мудрост и та љубав коју нам доноси Бог је милокрвна: све трпи, све сноси и свему се нада”. Том љубави браћо и сестре дошле су ове свете кости. На најљепше мјесто на које могу доћи кости људске. Дошле су у центар храма Васкрсења и постале животворне кости. Постале праве свете кости захваљујући живоме Богу. Јер он ће од наших костију кад ми сви умремо подићи нас и васкрснути нас и учинити да будемо живи. Без њега је то немогуће. А на њега се морамо угледати. Он није био убица. Иако је могао да скупи хиљаде ангела и архангела. Он је био онај који је дао живот за друге. То је наш Бог браћо и сестре. У тог Бога ми вјерујемо. Ми не вјерујемо у Бога који има мач, који има силу, који има моћ. Ми вјерујемо у Бога који је имао снаге да да свој живот за наше спасење. За њихово спасење Он је дао живот, и даће живот и даје живот за наше спасење. Зато браћо и сестре морамо да се угледамо на њега пре свега по његовој кротости и његовој љубави. По његовој љубави према онима који га не воле. По његовој љубави према онима који га хапсе, који га туку, који га разапињу. По његовој љубави према онима који га се одричу, као што је био Петар. Према његовој љубави према онима који га издају као што је био Јуда, коме каже: ”Зар целивом издајеш учитеља?” Колико пута ми браћо и сестре тако један другога цјеливамо а у срцу нешто Јудинско носимо?! Колико пута смо слаби као Петар?! Колико пута смо немоћни као људи?! Али оно што је чудесно, оно што је неизрециво, оно што је неописиво, оно што нас је довело у Цркву је такав Бог који све увек и изнова прима. Свакога прима, никога не одбацује, грешника милује, праведника љуби.

И зато браћо и сестре немојте да узимате његов суд у своје руке. Његов суд је милостив и праведан, а наш суд је увек неправедан и самим тим и немилосрдан. И сваки који суди тако узима на себе велику и опасну невољу да може да буде осуђен. Нека би Господ благи, нека би Христос Васкрсли, нека би Христос који је распет за нас, нека би Христос који је учинио чудо у овом Храму и на овом месту и из пепела подигао ове кости и направио од њих тијело овога Храма, нека би и нас васкрсао, и наше посрнуле душе, и наше посрнуле умове, и нашу посрнулу вољу, и наше оскрнављено тело, и наше, о како наше јадне и неспособне умове у којима често једно зрно зависти, зато што је неко мало виши, мало богатији, мало љепши, мало бржи, мало здравији – створе у нама несрећу и учине од нашег живота већ овде и сада пакао. Зато се браћо и сестре морамо радовати свакоме, свачијем успеху, свачијој срећи, свачијем здрављу, свачијој доброти. И исто тако морамо туговати за свачију несрећу, за свачију болест, за свачију немоћ. А не да буде обрнуто, како често бива, да се ми радујемо несрећи другога а да се не радујемо његовох срећи. Дај Боже да данас на овом чудесном и светом мјесту огрејани благодаћу Божијом, која је као што рекох, ове кости спасла и претворила у најљепши Храм, тако и нас спасе и наша тијела претвори у најљепши Храм, Храм живота и Храм Васкрсења, амин, Боже дај.

Тонски запис бесједе Еп. Григорија

 

[Not a valid template]

Владика Димитрије служио парастос жртвама ”Олује”: ”Да из наше ране никад не истаче мржња”

У Саборном храму Светог Преображења Господњег у Требињу вечерас је непосредно прије вечерње службе служен парастос невино пострадалима жртвама у егзодусу српског народа из некадашње Републике Српске Крајине и Републике Српске.

Парастос је служио владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије са свештенством храма.

Владика је истакао да се црква „увијек сјећа својих жртава и својих рана“.

”Све оно што се десило и што је почело да се дешава на данашњи дан, велика је рана на срцу свих нас. Нека би дао Бог да из те ране потече утјеха свима нама и благодат Божија, да ту рану претворимо у извор вјере, у извор повјерења и обраћања Богу. Да та рана никад не истаче мржњу, зато што је мржња увијек погубна и за онога кога мрзимо али и за нас саме. Мржња нас разграђује” поручио је Владика Димитрије истакавши да се мржња никада не смије угњијездити у наша срца.

Владика је поручио да се моли Господу да дарује савјест свим људима који доносе одлуке у државама на простору бивше Југославије, да схвате то и да омогуће дијалог, разговор и све што ће допринијети да се та мржња искоријени, да се истина пројави и да се злурадост одагна.

”Свједоци смо егзодуса који се десио на данашњи дан под ратним дејствима али свједоци смо да се свакодневно са ових наших простора дешава један нови егзодус. Да млади људи који одлазе од нас у иностранство за новим животом прије свега желе простор у ком могу слободно, нормално без страха од новог рата и нове мржње да живе” истакао је Владика Димитрије упутивши молитве Господу да се ови простори коначно смире, да у нашем болу не останемо слијепи ни за бол и рану другога, молећи се за све страдале, за читав свијет, чак и за наше злочинце.

Парастос невино пострадалим жртвама у оружаној акцији „Олуја“

Епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије данас ће у Саборном храму у Требињу служити парастос невино пострадалим жртвама у прогону српског народа током војне операције „Олуја“ на подручју Републике Српске Крајине и Републике Хрватске.

Парастос ће, уз саслужење свештенства и ђакона Саборног храма Светог Преображења Господњег, бити служен непосредно пред почетак вечерње службе у 19.00 часова.

Парастос невино пострадалим жртвама у оружаној акцији „Олуја“ служиће се и у свим Саборним храмовима Епархије захумско-херцеговачке непосредно пред почетак вечерњег богослужења.

Хрватска војно-полицијска акција кодног имена „Олуја“, у којој су учествовале и јединице Петог корпуса такозване Армије БиХ, те ХВО-а, почела је 4. августа 1995. године и током неколико дана убијено је око 2.000 Срба, махом цивила.

Са подручја Лике, Баније, Кордуна, сјеверне Далмације, које су биле зоне под заштитом УН, протјерано је око 200.000 Срба са својих вијековних огњишта.

Сунце нам је заједничко – посјета Мостару

У сриједу, 29. јула у посјету граду на Неретви стигло је удружење дјеце и омладине са посебним потребама из Требиња, предивног назива – Сунце нам је заједничко. Дочекали смо их раширених руку и срца најприје у Саборној цркви мостарској. Ту смо се упознали, испричали нешто о цркви, запјевали и продужили даље до фрањевачког самостана, гдје нас је угостио наш домаћин фра Ико Скоко. Потом смо отишли и до Карађозбегове џамије. Ту нас је дочекао ефендија Кенан Овчина који је радо одговарао на сва радознала питања. Мостар управо јесте град који симболично може да потврди и сам назив удружења наших пријатеља из Требиња, а то је оно што смо и хтјели да им покажемо – како је лијепо и красно кад браћа живе заједно.

Дружење смо наставили уз трпезу љубави. За крај дана и путешествија оставили смо посјету манастиру Житомислићу и цркви у Пребиловцима.

Хвала нашим другарима на труду и љубави коју несебично шире, и чекамо их опет! Хвала оцу Александру Шмањи који је био вођа пута, те Јовану Видаковићу на лијепим фотографијама!

Тијана Башић

[Not a valid template]

 

Награда за најуређеније двориште на подручју града Чапљине

Српска православна црквена општина Чапљина на такмичењу које је спровела Туристичка организација Чапљинка из Чапљине, освојила је прву награду за најуређеније двориште на подручју града Чапљине. Наша црквена општина је на конкурсу учествовала са фотографијама порте храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима.

[Not a valid template]

Света архијересјка литургија о Спомену Светог пророка Илије у селу Изгори

Анђео у тијелу, темељ пророка, други претеча Доласка Христовог, пророк и провидац великих дјела Бога нашега, Илија славни и великог имена, прослављен је Светом архијерејском литургијом у Црквеној општини гатачкој.Сабрањем вјерних у селу Изгори предстојао је Епископ захумско-херцеговачки и приорски Димитрије, уз саслужење мјесног пароха, протопрезвитера ставрофора Велимира Ковача, гатачког ђакона, Александра Црногорца, појаца, чтечева и вјерног народа, а у част Господа нашег и пророка Његовог.

Планинска увала Изгори, која спаја масиве планина Волујак и Лебршник, и истоимено село, спојиле су и сабрале вјерне, који су дошли из разних крајева прослављајући Славу сеоског храма.
По читању педесет осмог Зачала из Еванђеља по Матеју, Епископ Димитрије, честитајући Празник и Славу, вјернима је говорио о Христовом чудесном умножењу хљебова и о чудесним умноженим даровима Светог Илије, као обрасцу за умножење добара и самим наши животима.

 

[Not a valid template]

 

Представник Епархије ЗХиП за културу и медије,
Бранислав Рајковић, ђакон 

Света литургија у Требијовима

У недељу 2. августа парохијани саборног храма Светог пророка Илије у селу Требијови прославили су славу храма. Свету литургију служили су отац Драгиша Томић и отац Никола Јанковић. У бесједи отац Драгиша је говорећи о житију светог Илије, истакао да је он најнеобичнији човјек у роду људском, који је свој цијели живот још од младости ране посветио Богомислију и молитви, чинећи многа чудеса живећи огњеном вјером у Бога живога. Свети Илија је светионик и путоказ како треба да живимо, на начин да будемо изнад гријеха,  а не да у грехопаду  правимо лажне идоле, удаљавајући се од лица Божијег, од светитеља својих и од ближњих својих.

 

Отац Никола,  честитајући славу храма  парохијанима, захвалио се свима који у славу Божију помажу изградњу парохијског дома у Требијовима, чија је изградња у току.

[Not a valid template]

Илиндан у Чичеву код Коњица

У недељу  02. августа  2020.г. , на празник Светог Пророка Илије, у селу Чичево   код Коњица на старом сеоском гробљу, служена је Света Литургија . Свету Литургију служио је  парох  коњички  протојереј-ставрофор Милан  Бужанин.  Светој Литургији присуствовало је око четрдесет  људи пријератних становника овог и околних села. У Чичеву су до протеклог  рата живјели само  Срби и село је бројило четрдесетпет домаћинстава и двјестошездесет становника. Ово село је напуштено након завршетка рата и  сад тамо живе само   двије  породице ,  до  села је веома лош приступни пут, а нема ни  струје. Послије Свете Литургије домаћини из Чичева   су за све присутне припремили трпезу љубави.

[Not a valid template]

Илиндан у селу Гола Главица код Требиња

У недељу, 2. августа 2020. године, прослављена је слава храма Светог пророка Илије у селу Гола Главица. Свету Литургију служио је надлежни парох протојереј-ставрофор Борис Бандука уз саслужење вјерног народа овог краја.  У току Литургије освештано је славско жито и преломљен крсни хљеб. 

Храм је саграђен 1436. године, налази се на брду Илијина главица, која доминира тим дијелом, са кога се види цијела Требињска површ и дијелови Требињске шуме.

[Not a valid template]