2020 новембар 22 | Епархија ЗХиП

Daily Archives: 22. новембра 2020.

Молитвени испраћај патријарха Иринеја

Извор: СПЦ – У Спомен-храму Светог Саве на Врачару, заветном храму српског народа, у коме јe било изложенo тeло блаженоупокојеног Патријарха српског Иринеја, служена је света заупокојена Литургија са опелом.

Началствовао је Његово Преосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом, председавајући Светим Архијерејским Синодом Српске Православне Цркве, уз саслужење Високопреосвећених Митрополита волоколамског г. Илариона из Московске Патријаршије и бориспољског и броварског г. Антонија из Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије, Његовог Блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована, Високопреосвећеног Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија, Преосвећене господе Епископа шумадијског Јована, бачког Иринеја, врањског Пахомија, рашко-призренског Теодосија, крушевачког Давида, тимочког Илариона, нишког Арсенија, захумско-херцеговачког Димитрија, моравичког Антонија, мохачког Исихија, диоклијског Методија, полошко-кумановског Јоакима, брегалничког Марка, свештенства и монаштва Српске Православне Цркве и гостију из других помесних Православних Цркава, у молитвеном присуству Преосвећене господе Епископа диселдорфског и немачког Григорија, ремезијанског Стефана и умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, као и многобројног верног народа који се у дугој поворци уливао у Светосавски храм да се опрости од свог Патријарха и Оца.

више на:
http://www.spc.rs/sr/tv_hram_molitveni_ispratshaj_patrijarha_oca_nasheg_irineja

Историјски спомен за вјечни помен – Сјећање из Херцеговине на Патријарха Иринеја

Земља којом данас ходите, земља је Христа коме служите, Светих апостола, Светог Саве и Светог Василија.., дородошлица је којом су Епископ Григорије и цијела Херцеговина, својевремено, први пут дочекали Патријарха Иринеја. Данас, на дан Свете заупокојене Литургије, опела и сахране овог првојерарха, чему, у лику својих Епископа Димитрија и Атанасија, присуствује и дио наше Помјесне Цркве у Епархији захумско-херцеговачкој и приморској, широм Херцеговине и Приморја, као и претходних дана, служени су помени за покој душе блаженопочившег архијереја. А, служећи помен, вршимо и спомен на дане, које је, као четрдесет пети Патријарх Пећке патријаршије, провео у Херцеговини, боравећи у њој у три наврата:

Господ нам је дао велике свете личности и светиње, којима се поносимо. Господ нам заповиједа не само да се међусобно поштујемо, већ смо позвани да волимо и поштујемо и друге народе и да љубимо непријатеље своје, ријечи су, које је, поред осталог, изрекао Патријарх Иринеј предстојећи на Светој литургији 2012. године у Мркоњићима, више од четири вијека по рођењу Светог Василија Тврдошког и Острошког. Послије Мркоњића, Патријарх се упутио у Манастир Тврдош, а након посјете Требињу, наредног дана посјетио је и Мостар, Невесиње и Гацко.

Господ није хтео мученике своје и сведоке своје оставити далеко од наших очију, далеко од нашега срца, далеко од свега онога што је наше и Божије.., и ево данас, овога светога дана, осветисмо овај дивни храм.., казао је Патријарх Иринеј, освећујући изнова и изнова, са васколиком Црквом, васколики простор и вријеме, а у њима овога пута и довршени Храм Васкрсења Господњег у Пребиловцима, 2015. године, у чијој крипти су похрањене мошти новоканонизованих Мученика Пребиловачких. Овом приликом, Патријарх Иринеј боравио је и у Манастиру Житомислићу.

Данашњи дан је дан Свете Педесетнице, када је Дух Свети, који је некада изабрао Апостоле, сада изабрао нашег новог Епископа, владику Димитрија, да послужи Богу и своме народу.., да послужи својој вери, својој верној пастви.., да послужи свему доброме у овоме свету, који нас окружује … на хиротонији и устоличењу тада новог Епископа захумско-херцеговачког и приморског, Димитрија, казао је Патријарх Иринеј, у требињском Преображењском храму, 2018. године, трећи и посљедњи пут боравећи у Херцеговини, за коју је том приликом, такође, рекао.., а њу, нас и читаву Цркву подсјетио на оно што смо као Хришћани дужни: На жалост, овај крај је преживео тешке тренутке у својој историји, где су се десили тако велики злочини међу житељима ових простора, какве историја није забалежила.., ми смо као Црква, као Хришћани, дужни да унесемо љубав у место где живимо, не гледајући ко је ко, коме народу припада, којој култури припада, него да покажемо оно што је нама Господ дао, а то је Љубав Божију према нама.., да ту исту Љубав покажемо према свакоме човеку, не гледајући његово национално порекло. То је Божија воља и за нас заповест Божија…