Крсну славу Благовијести данас је прославио манастир Житомислић, најзначајнији духовни и културни центар православних вјерника у Херцеговини.

Литургију су служили игуман манастира Данило Павловић, требињски свештеници Милан Бужанин и Дражен Tупањанин, коњички Дејан Грчић, мостарски Небојша Радић и Бранимир Боровчанин, те јеромонах манастира Завала Марко Прцовић.

Игуман Данило рекао је да су Благовијести један од најзначајнијих прољећних празника који најављује Рођење Христово, празник објаве велике тајне Божије када архангел Гаврило доноси радосну вијест Светој Дјеви Марији да ће родити Сина Божијег и празник зачећа Исусовог у њеној утроби.

„Увијек кажемо да је он иницијални празник за све догађаје који су се догодили касније. Божића, распећа, Васкрсења не би било да није било Благовијести, када је Богородица зачела Сина Божијег и када је арханђел Гаврило донио радосну и благу вијест. Tо је вијест која најављује рођење Сина Божијег и самим тим спасење читавог свијета“, навео је игуман Данило.

Он је додао да се Благовијести ове године прослављају онако како дозвољава епидемиолошка ситуација.

„Служимо литургију напољу, држимо дистанцу, немамо велике прославе и дружења након литургије како је то била традиција, али је боље него лани, када смо били потпуно затворени“, рекао је игуман Данило.

Он је истакао да је, нажалост, још много болесних и заражених у Херцеговачко-неретванском кантону и у граду Мостару, па и у малом селу Житомислићи, гдје је шест породица заражено.

„Молимо Бога да вирус прође, да се излијече људи који су обољели и да коначно људи схвате да је потребно да се вакцинишу и да се сачувамо од ове пошасти која нас је снашла“, поручио је игуман Данило.

Свештеник Дражен Tупањанин у бесједи је говорио о љепоти и важности празника Благовијести, наводећи да је радост овога празника неизрецива и да би о њему могли много говорити.

„Манастир Житомислић волимо сви јер је он велики благовјесник новога живота, љубави. Жртве и свега онога што нас уводи у нови живот да се и ми са Господом зацаримо и љепоту се обучемо, љепоту царства и вјечног живота“, рекао је Tупањанин.

Литургија је служена на отвореном због епидемиолошких мјера, а присуствовало је знатно мање вјерника него иначе. У току литургије крштен је и дјечак Јаков Бужанин.

За славу манастира вијековима се одржавао и надалеко чувени сабор за Благовијести у Житомислићу, о коме постоје писана свједочанства која кажу како су се на овај дан сабирали мостарски Срби, али и бројни поклоници из Невесиња и осталих дијелова Херцеговине.

Литургији су данас присуствовали конзул Србије у Мостару Марија Бакоч, шеф Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сњежана Новаковић Бурсаћ, начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић и замјеник предсједника Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић.

Бурсаћева је рекла да је први пут присуствовала слави манастира Житомислић, истичући да је празник Благовијести у хришћанском свијету наговјештење стварања новог односа према људима и животу.

„У ова тешка времена јако је значајно да се присјећамо духовних порука и порука из наше историје јер знамо да се овај манастир дигао из пепела и васкрсао два пута у 20. вијеку. Зато требамо вјеровати у нашу личну и колективну снагу и држати се добрих вриједности и сигурно ћемо из ових тешких времена пандемије изаћи на добар начин“, навела је Бурсаћева.

Миливојевић је рекао да је манастир Житомислић одувијек био духовни центар православне Херцеговине.

„Данашњи дан нас обавезује да будемо достојни овог мјеста и данашњег дана. Овај манастир је, захваљујући игуману Данилу и свештенству, васкрсао и то треба да нам буде путоказ којим путем да идемо и да својим дјелима покушамо да дамо допринос нашој заједници и граду у којем живимо“, истакао је Миливојевић.

Манастир Житомислић саграђен је 1566. године, исте године када и Стари мост у Мостару. Задужбина је породице Милорадовића, која је 1566. године од невесињског кадије добила дозволу за обнављање манастира, што указује да је на том мјесту и раније постојао храм.

Од тада до данас манастир Житомислић је најзначајнији духовни и културни центар православних вјерника у Херцеговини.

Порушен је до темеља 1992. године, а његова обнова почела је 2002. и завршена је 2005. године, када га је освештао блаженопочивши патријарх српски Павле као прву православну богомољу која је обновљена у долини Неретве.

Манастир Житомислић налази се на пола пута између Мостара и Чапљине у истоименом мјесту. Један је од најстаријих и најзначајнијих православних манастира у БиХ и проглашен је за национални споменик.