Daily Archives: 20. маја 2013.

Цјеловити текст говора Владике Атанасија на Тргу Републике у Београду 10. маја 2013. /O Косову/

Христос Васкрсе!

Долазим са Косова, од пре неколико дана, преносим догађај који сведочи о томе да ћемо преживети. На Лазареву суботу (27.aприла) убијен је у Бијелом пољу код Пећи Србин Стефан Церовић, 72 године, нађен је од сина свога, свештеника и од двојице Владика, Теодосија и Јована, као у каналу, тобож пао са моста. А човек седи, као да је заспао, крај њега капа и наочари. Очигледно да је намештен, јер му је пробијен мали мозак два пута, сва су му ребра поломљена а они то проглашавају за несрећни случај пада са моста. Одвезли су леш у Приштину на обдукцију и јављају да ће тек за месец дана дати саопштење. А на лицу места се види да је човек убијен од Шиптара, који му је заузео земљу. То је, нажалост, још увек судбина Срба на Косову и Метохији, уз сву фамозну гаранцију НАТО-а у коју верују ова тројица овде, који нису склонили њихове слике, тројица који су, нажалост, издајници. И добро је рекао (неко) да је посреди издаја (Косова). Говори господин Председник Владе, говори да је он за реал-политику и само за земаљску Србију, не интересује њега небеска. Нажалост, тако је рекао и Ђинђић, а како је завршио да оставимо Богу на суд. Нема земаљске Србије без небеске, нема човека земаљског без усправног, небеског човека.

Лаж је безбожне цивилизације, која није права европска, него нажалост лажна и терористичка англосаксонска цивилизација. Не кривим Европу као целину, нити Америку, али нажалост не влада она права Европа него влада башибозлук који је само променуо методе старе римске, или турске, или хитлеровске и не знам још које. Да се разумемо, браћо и сестре, ја нисам присталица ниједне странке и мислим да је странчарење на штету овога народа. Ја сам Србин, рођени, београдчић од педесет и четврте године, на Aди Циганлији сам становао. Али, мене све ране мога рода боле! Служио сам војску на Косову и Метохији, педесет девете и шездесете. (Оставите Артемија, он је своје издајство обавио! Оставите то! Човек који се жртвовао док није дошао његов злодух /Виловски/, и онда га је одвео у раскол!)[1]

Ја сам, дакле,овде човек који је на Косову пролио крв од туберкулозе, што смо радили пут. Од тада сам, од педесет девете и шездесете наставио борбу за Косово. Eво овде су и две књиге, сведочанство о томе: Задужбине Косова које показују шта је Косово. Како је рекао свјатјејши Патријарх Павле.  И Меморандум (Српске Цркве о Косову и Метохији). „Српски народ је градио ове Светиње (Грачаницу, Пећ, Дечане), те Светиње су представници српског народа. А господа која ни у шта не верују, него само говоре о реал-политици,  – а зар није реал-политика да смо на северу Косова имали реално српско Косово и реалну Србију на Косову? – издали су је! А тај део од Руденице, односно Јариња, па до Звечана, шездесет пет километара, никада није био Косово! То је поклонио Стамболић, педесет девете године (1959), није га било у АВНОЈ-у Косова уопште! Није га било ни у оном почетку четрдесет пете када су Шиптари били устали против Титове Југославије па су сломљени, а онда су им на поклон дали област Косово. Ни тада није било од Звечана до Јариња. Косово је само од Урошевца до Звечана. И Бањска није (Косово)! И Зубин поток није, Ибарски Колашин, Соколица, Лепосавић, тих шездесет и пет километара које су (комунисти) поклонили без икакве одлуке, без икаквог папира је поклоњено Шиптарима! Њима то није било довољно.

Шездесет и осме (1968) су устали на побуну, и против Тита и против Србије, па су их примирили. Те године је Мати Игуманија Параскева разбијене главе изашла пред Патријарха (Германа). Он је писао тиранину Титу, а овај се само осмехнуо. Осамдесет пете (1985) запалили су Пећку Патријаршију, стигао сам одмах сутрадан (у Пећ), и прогласили су да је као пожар од струје, а струја није ни била угашена. Долазиле су цистерне из Пећи да гасе – празне, без воде! То је лицемерје какво само Европа уме да ствара и шири.

Бомбардовао нас је НАТО и говори господин Расмунсен јуче: „нисмо окупирали Косово“. А шта је Бондстил заправо? То је окупација српског села Сојева, kод Витине, коју су испразнили пре тога комунисти! Комунисти су највећи злочинци Косова и Метохије, највише је Косово под њима испражњено, зато што су угађали коме све не! Каже несрећни председник Србије да цени Титову спољну политику! А та спољна политика је била по цену жртвовања Србије! Само са муслиманима је тактирао! И нема краја томе докле бих говорио о злочинима комуниста. Написао сам неколико књига докумената о томе.

 (Рекао сам већ о Владици (Артемију), и доста. Рекао сам све! Човек који је поцепао Србију и Српску Цркву довољно је сведок о себи!)

Дакле, сведок сам на Косову, ових дана сам био. Oбнављају се Архангели код Призрена, обнавља се богословија, обнављају се цркве и манастири, обнавља се јадни народ.  И тачно је да нема на северу и на југу разлике. Лажу, кад доведу своје људе, јер ти начелници округа су државни људи, нису народни! Народни људи су ови који су дошли, народни људи су цркве и манастири, парохије. Хвала Богу, Епархија Рашко-призренска, Косовско-метохијска, живи са својим свештенством, са својим народом, манастирима (и црквама). Али овде је реч сада о томе, како рече мудри српски песник: овде се обавља продаја срца српског! Они нам продају срце, а срце је Косово и Метохија.

Да пожелимо (овим) властодршцима оно што је један мудри Грк рекао, из Мале Азије избеглица: Био, каже, један цар тиранин на истоку, шпијунирао свој народ, ноћу их хватао по ћошковима, по раскршћима, камуфлиран. И препозна га једна баба и каже :

– „Срећан нам био царе и дуго живео! –  „Како ме познајеш?“ вели цар.
– „Знам те, и деду твога, и оца твог. – „Какви су били?“ – „Тиранин гори од горег!“ – „А ја?“ – „Ти си најгори!“ – „Па што ме онда хвалиш?“ – „Да се заустави ово зло“, вели, „да престане ово зло и тиранија над народом!“

Нажалост, имамо власти којима је важнија митологија, а зову да је косовска, српска заветна мисао i опредељење, да је то митологија, зато што ни у шта не верују! У Бога не верују, него верују у највећу модерну митологију, која се зове евро-комуна, која нас је бомбардовала! И сад идемо пузећи, као робље, да им се удварамо, да добијемо онај чанак леће, да добијемо ту фамозну, митолошку Европску заједницу! А ми смо Европа и пре Европе, и без Европе! Господа се прогласила за Европу, а посреди је само северо-западни полумесец! Да Балкан није Европа – то је митологија! А истина је да смо Европа пре Европе и са Европом! И нисмо против Европе, али које Европе, господо!? Праве, европске, хришћанске, истински човечне а не оне која нас бомбардује и трује!

И још долази онда да нам се улагује и да нас заварава кроз наивне, неодговорне и – опростите на изразу али – плиткоумне људе који мисле да смо ми заморчићи и причају нам бајке! Има један паметан Србин, имам овде текст, написао је десет бајки које они нама пласирају, као да смо заморчићи.

Неће Косово пропасти, али нажалост падају нове жртве! Али, треба да издржимо и да будемо oнога става, познатога српскога, трострукога: Kадар бити стићи, понекад повући се, али најважније је на страшноме месту постојати!

Идите, посећујте Косово! Проведите мало времена са тим људима! Дакле, да будемо уз Косово, да носимо Косово у срцу, и да говоримо оно што су Јевреји говорили хиљаду осамсто седамдесет осам (1878) година: „Догодине, у слободном Јерусалиму!“

Догодине, на слободном Косову и Метохији!

Христос Васкрсе!

 (Епископ Атанасије, умировљени Херцеговачки)



[1] Неко је од „Артемијеве секте“ из публике нешто добацивао о бившем Еп. Артемију, па су речи у заградама реакција говорника на то.

О КОСОВУ (пдф)