О ЧАСОПИСУ

Bидослов је саборник Епархије Захумско-херцеговачке и приморске који излази четрнаест година, од 1993.г., када је његово излажење у манастиру Тврдош покренуо епископ Атанасије (Јевтић) и благословио га ријечима:

Дај, Боже, да ВИДОСЛОВ буде право виђење и сагледавање и право словљење и казивање – правовид и правослов нама и људима и нашем простору и у овом трагичном времену усред којег живимо. Да Бог да и Свети Василије – слава му и милост! да ово буде наше крсно православно сведочење. Свако право сведочење увек је и мартиријум (mairtus – сведок), мучеништво да се правовиђено на прави начин и посведочи, те да се опстане као човек и непоткупљив сведок свога времена и народа, пред Богом и људском историјом. О слову, словесности и словљењу доста су већ рекли мудри словесници, писци и богослови. О виду и видику и видогледу Светога Саве и Светога Василија пуна је вида, видика и видилаца. Пуна је Видоња и Видуша, Видових Поља и Видових Јама, Видака и Видоштака. Пуна је Видовдана. Није то само од Светог Мученика Вида и Косовског великомученичког, Лазаревог и нашег Видовдана. Још мање је од заноса паганских Видом или Световидом. Пре свега је и после свега од рајске носталгије и сунчане небеске чежње за Великим СВЕВИДЕЛОМ света, Које светли у тами и тама Га не обузе – од Христа, “ВИДЕЛА Истинитог које обасјава сваког човека који долази на свет” (Јн. 1,5-9; 8,12; 12,35, 46), како је Херцеговац Вук погодио у српском преводу Новог Завјета (а Ђура Даничић на то рекао: “Нови Завјет се спрема својијем истинитим видјелом и Србина да обасја”). Уосталом, на свим језицима старих библијских и хришћанских народа вид-видети је заједничко, па онда и све речи изведене из виденија преточене у вједјеније, у увид, знање, словесност. Од грчке идеје до индијске веде, и од латинске визије до словенске истокорене речи виђења и знања, открива се општечовечанско искуство да је све правознано дошло од правовиђења. Видослов би да буде тај спој виђења и познања о ВИДЕЛУ и СЛОВУ живота. Исус Христос јесте, беше и биће – Божије и наше ВИДЕЛО и Божије и наше СЛОВО. Њега су библијски и наши пророци и видиоци гледали и Њиме видели и словили, очишћенога срца и с(а)вести, и отуд чистога душевнога и телеснога вида и језика. Нека исти саборни благослов дође и на све сараднике и читаоце ВИДОСЛОВА, да би се и овом сарадњом и сапросвећивањем сабрали себи и Оцу светлости у општем Дому Божијем који је Црква.

”Пред Божић, 1993. Епископ Захумско-Херцеговачки Атанасије

Видослов излази три пута годишње, о Божићу, Васкрсу и Преображењу, и од почетка излажења до данас није изостало објављивање ниједног броја. У првим бројевима су прегалаштвом еп. Атанасија објављивани драгоцјени преводи светоотачких текстова и савременог богословља, а била су праћена и актуелна збивања у тада страдалној Херцеговачкој епархији. Данас је то часопис са сарадницима у Епархији ЗХиП, Богословском факултетима у Београду и Србињу и студентима постдипломцима и докторантима у неколико европских земаља, који се труде да Видослову понуде најбоље текстове из области теологије, философије и умјетности, а и даље се у часопису прате збивања у Епархији. Сваки број је тематски илустрован дјелима црквене и лијепе свјетовне умјетности.