Први сабор Срба из Коњица у Новом Саду

СТАН НЕРЕВО, СТАНИ ВОДО…

У организацији Удружења Срба из Коњица у дијаспори, са сједиштем у Новом Саду, 30. новембра 2013,године у граду на обалама Дунава одржано је Вече Коњичана или „ Коњичко сијело“ са пригодним културно-забавним програмом. На овај начин снажно је потврђен идентитет завичајни-херецеговачки, српски и хришћански и на најљепши начин показано да су традиција и обичаји-саставни дио нашег националног бића, а завичај-нешто најтоплије што у срцу носимо.Коњиц није само географска одредница,него стање свијести и радости у души-то је порука ове светковине. Хотел „Нови Сад“ је те вечери био нагласније мјесто у Србији, које су,ако не чули,а оно осјетили,и наши расељени, све до Мелбурна,Торонта и Чикага..

Вече Коњичана окупило је близу 200 Коњичана од Требиња до Брчког и Вишеграда, од Београда до Смедерава,Сомбора, Новог Сада и других мјеста. Дочекани сољу,хљебом и чашицом ракије, житељи ове „сјеверне капије земље Херцегове“ су друговали, играли и пјевали до дубоко у ноћ, потврђујући тако још једном да је традиција љепота коју чувамо,а не ланац којим се окивамо..

Скуп је започео одавањем почасти погинулим и страдалим Србима коњичког краја у протеклом отаџбинском рату,и благословом свештеника наше Цркве-протојереја Лазара Манигоде и јереја Милана Бужанина.

У пригодној бесједи отац Милан је подсјетио да стиже из Коњица,гдје су Срби 1991.године чинили 15 % становништва општине,а данас их овдје обитава мање од два процента.-Али,ипак, ноћас морам назад у Коњиц,јер већ сутра треба да служим лутургију у овом прелијепом и страдалничком мјесту-нагласио је он. Коњички парох је подсјетио да је недавно стигао из Аустралије, гдје су прикупљана средства за обнову Храма у Коњицу.

Поздрављајући приосутне, предсједник Удружења Милорад -Мишо Лазаревић је нагласио неописиву радост и усхићење што се,након свечане скупштине Удружења 29.јуна ове године, Коњичани поново окупљају. Он је посебно захвалио спонзорима и доброчинитељима,као што су Томо Куреш, привредник из Брчког, Драган Јанковић, сувласник хотела „Нови Сад“, Буки Буднић, власник Института за безбједност и хуманизацију рада, Драган Тодоровић и други. Њима и осталима,које није посебвно истицао, нека Бог и срећи плати, у здрављу врати и потомством позлати.!.

У име Удружења Срба из Херцеговине Нови Сад, учеснике светковине поздравио је Ђорђо -Ђока Радојичић,предсједник удружења. Топло је поздрављен и Страхиња Живак, ратни страдалник који је 1992 године изгубио оба сина, и хроничар,које је стигао из Требиња. Живак је до сада објавио 10 документарних књига о страдању Срба у Коњицу,али и општем страдању српског народа 90-их година 20-ог вијека.Јер, живи да се не заборави, „живи да свједочи“,како се и зове једна од његових првих књига.

У шареници народног стваралаштва смјењивали су се изворне српске пјесаме Етно групе „Сестре Сандић“ из Београда, дипле и двојнице Војина Радојичића из Новог Сада, уз струне и гудало појао је народни гуслар Ђорђе Тановић из друштва „Стара Херцеговина“ из Београда,пјесму о Коњицу казивао је вриједни члан Удружења и све више пјесник-Ново Кртолоца.. .Здравицу је подигао знани здравичар и гуслар Вукојица Сандић.Оркестар Драгана Тодоровића и „Лили бенд“ пјесмом и свирком додатно су расположили све учеснике ове „велике народне скупштине коњичке“, (јер веће одавно није било),како лијепо рече новинар и водитељ Миливије Бештић. Виртуоз на хармоници и познати музичар Драган Стојковић- Босанац,чији су коријени дубоко испод Прења и из долине Неретве, изазвао је буру одушевљења свирајући кола и народне мелодије.

Изабрани су у поздрављени најмлађи најстарији учесник вечери. Овога пута 7-огодињој Марији Манигода из Београда, (а три генерације ове породице дошле су на Коњичко сијело!), уручена је књига –дар удружења, а за најстарије учеснике вечери, проглашени су Страхиња Живак и Душан Михаљевић, 80-огодишњак из Лос Анђелоса,пословни партнер Гавриловића и пријатељ многих Коњичана,који су потом заједнички наздравили за мир и слогу и свако добро.

Домаћии су најавили да ће „Коњичко сијело“ постати традиционално и позвали све земљаке и госте на дружење и наредне године, највјероватније у Београду.

Миливоје Бештић

Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn