Без уношењa Светих Пребиловачких и других доње херцеговаких мученика у Диптих Светих Српске Православне Цркве – датумом у календару 6. август/ 24.јул на овогодишњем засједању Светог Сабора СПЦ, свечаност преноса мученичких моштију у новосаграђени храм била би умањена.

Пребиловци су старо српско село у Херцговини, које се налази се на ободу долине Неретве, 5 км од Чапљине. Претке данашњих Пребиловчана затекли су су Турци у селу, приликом освајања Херцеговине у XV вијеку. До 1941. године, Пребиловци су били, за хецеговачке прилике, велико и економски јако село у коме је живјело око хиљаду становника. Према извјештају жандармерије НДХ из септембра 1941. године усташе су тога љета убиле 820 Срба из Пребиловаца. Само у једном дану 6. августа те године, убијено је 550- 600 жена и дјеце тако што су живи бачени у Шурманчку јаму код Међугорја. Угашен је живот у 57 породица. „Илиндански покољ“ преживјело је само 170 Пребиловчана, претежно мушкараца, који су се поново женили и у позним годинама добијали нову дјецу. Тако је обновље живот у селу. Због ове трагедије познати јапански дневник Асхаи Шимбум је писао да је ово мјесто четврто на листи најстрадалнијих села на свијету у Другом свјетском рату.

Послијератна комунистичка власт је настојала да усташки злочин заташка, сахрана жртава је забрањена, а отвори јама су забетонирани. У јесен и зиму 1990/91. године, родбина жртава је отворила 12 јама на подручју некадашњег столачког среза (Шурманци, Бивоље брдо, Хутово Градина, Хутово-Хаџибегов бунар, Кукауша доња и горња, Јасоч, Поплат, Прењ Рудине, Прењ Голубинка и Дубрава-Звекалица). Поред Пребиловаца ту су, дакле, пренијете кости српских жртава из Клепаца, Лознице, Гњилишта, Тасовчића, Опличића, Стоца, околне Требиња, неке чак из Сарајева и других знаних и незнаних мјеста. На 50-ту годишњицу страдања 4. августа 1990. године мошти ових мученика заједно са моштима страдалих на стратиштима Морин оток, Орахов до и са двије локације у Чапљини, њих око 4000 су послије Свете Литургије са опијелом којом је началствовао блаженопочивши патријарх Павле, свечано су положене у крипту Спомен цркве Сабора Српских Светитеља и Пребиловачких мученика у Пребиловцима. Храм је грађен је са великим еланом и одушевљењем српског народа, претежно добровољним радом. До рушења био је урађен подезмни дио са криптом и мермерним ћивотом- саркофагом, као и зидови у висини 6- 8 метара изнад земље.

У јуну 1992. снаге Репубилке Хрватске и ХЗ Херцег Босна су заузеле Пребиловце и уништили село минирањем и спаљивањем. Храм је уништен у темељима пластичним експлозивом и постављеним авионским бомбама. На исти начин уништено је и 95% костију жртава сахрањених у крипти. Тако су Пребиловчки и други доњехерцеговачки мученици други пут убијани, други пут овјенчани мученичким вјенцем Светога нам Саве, а Пребиловци удостојени да се назову Херцеговачким Врачаром.

Обнова храма се ради по новом пројекту чији су аутори су арх Предраг Ристић, професор Акедемије за уметности и консервацију СПЦ и његов син Сава Ристић. Пројекат је рађен по узору на Храм Гроба Господњег у Јерусалиму. Сачувани дијелови мученичких костију биће положени у гробницу на средини храма, а њен изглед подсијећаће на гроб Витлејемских мученика, дјеце, које је побио цар Ирод када је чуо да је рођен Спаситељ. На зидовима храма, попут Јад Вашема, биће уклесана позната имена Срба из Доње Херцеговине, страдалих од усташа у Другом свјетском рату и оних из других крајева убијеним на овом подручју. Зато би овај храм, саграђен на костима и пепелу невиних мученика требао да буде један од значајнијих споменика српског народа.

У суботу 3. августа 2013. године Његово преосвештенство умировљени епископ Захумско Херцеговачки и Приморски Атанасије, освештао је камен темељац Спомен храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима и до 06. септембра 2013. године урађена је костурница те су завршени радови на темељима храма. Ових дана радови на обнови пребиловачког храма су настављени. Наставак радова је велика радост и охрабрење за сав досадашњи труд, али још већа одговорност и обавеза да се истраје на изградњи Дома Господњег на овом светом, и на далеко по страдању чувеном мјесту. Упоредо с радовима настављају се акције прикупљања средстава за обнову храма у Пребиловцима и позивамо да са истим и још већим еланом и одушевљењем радосно искористимо могућност да се сви заједно сврстамо у ред оних наших предака који су вијековима градили и обнављали храмове на овим просторима.

СВЕТИМ Новомученицима ПРЕБИЛОВАЧКИМ

 ТРОПАР, глас 8:

 Свети Новомученици Пребиловаца
за Христа бачени у јаму Шурманаца,
вером нађосте вечно Пребивалиште
у Царству Крста и Васкрсења;
љубављу таму и мржњу победисте,
и светлост раја наследисте.
од Господа молите нам вечно спасење
и свему свету јеванђелско покајање.

КОНДАК, глас 3:

 Новомученици Свети за веру пострадасте:
у јаму за Христа невини бачени бисте,
од верних с љубављу из јаме извађени,
у Спомен Храму с љубављу положени.
Но Храм ваш безбожни разорише,
и мошти ваше ко Савине попалише.
Данас нову Голготу и Врачар обнављамо
и Вас са Светим Савом смирено молимо:
У Царству Небеског мира почивајте
и Христово и наше Васкрсење сведочите.

 +Епископ Атанасије
(1992-2013, Манастир Тврдош-Требиње)

Facebook

Google+

Twitter

Linkedin