Десетогодишњица обнове Манастира Житомислића

Поводом десетогодишњице од обнове манастира Житомислића, у Недјељу раслабљеног, у благовјештенском храму овог манастира Свету литургију служили су епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије и умировљени Епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије, са бројним свештенством и вјерним народом. Након Свете литургије приређена је свечана академија и ручак за све присутне. Током овог Евхаристијског сабрања крштен је Вук Главаш, присајединивши се Тијелу Христовом. Након Свете литургије приређена је свечана академија и ручак за све присутне.

Манастир Житомислић у данашњем облику саграђен 1566. године, у исто вријеме када и Стари мост у Мостару, а постоје докази да је саграђен и раније. Порушен је до темеља 1992. године, а његова обнова почела је 2002. године и завршена је 2005. године, када га је освештао Његова светост патријарх српски Павле.

Поводом десетогодишњице обнове Епископ Григорије указао је на значај обнове манастира Житомислића за обнову живота у цијелој околини, истичући да се сада граде и Пребиловци и Саборни храм у Мостару, те да је сигуран да то не би било могуће без Житомислића.

Игуман манастира Житомислић, архимандрит Данило подсјетио је да је прије тринаест година први пут служена Литургија на рушевинама манастира, а да је прошло десет година од његовог освештања. Иако је све било разрушено, игуман истиче, да се увијек осјећало да је ово мјесто освјештано милошћу Пресвете Богородице и заступништвом Мученика Житомислићких. Присјећајући се ктитора Милорадовића, из Дубрава код Стоца, који су у XVI вијеку имали љубави, доброте и смјелости да обнове светињу манастира Житомислић, посебно се захвалио господину Вуку Хамовићу, који је такође из Стоца, наводећи да без његове помоћи прије дванаест година не би било могуће почети причу о обнови манастира Житомислића.

Поред великог броја вјерника, овом свештеном догађају присуствовали представници Римокатоличке цркве, градоначелник Мостара Љубо Бешлић и начелници источнохерцеговачких општина, те представници власти Херцеговачко-неретванског кантона и Народне скупштине Републике Српске.