Протеклог викенда на велико задовољство Хуманитарне организације Срби за Србе, успешно је обављена велика акција посете вишечланим породицама на подручју Херцеговине. Ако изузмемо реализовани велики пројекат набавке трактора и пратећих машина породици Екмечић који смо спровели почетком 2011. године на подручју Херцеговине, даљих активности од тада није било. Уз свесрдну помоћ Хуманитарног друштва „Добротвор “ из Мостара и свештенства Епархије Захумско-Херцеговачке, којима се овом приликом од срца захваљујемо на гостопримству, посетили смо три српске породице које ће бити помогнуте у наредном периоду. Висина планиране помоћи је око 3.000 €.

Након срдачног дочека од стране наших домаћина по пристизању у Мостару и краћег предаха крећемо у посету првој од планираних породица за обилазак.

У селу Раштани посећујемо породицу Стевановић коју чине родитељи Милани Јелена и њихово двоје деце Небојша (19 год) и Николина (16 год). Оно што је нажалост прво упало у очи, а то је да су оба детета ометена у развоју и да похађају школу за децу са посебним потребама. Кроз разговор са мајком сазнајемо и то да им је кућа била порушена у прошлом рату.

Отац Милан је од недавно запослен, а до тада су се издржавали углавном од нередовне инвалиднине на име Николининог здравственог стања. Крајњи договор је да ову скромну и намучену породицу помогнемо за почетаккуповином електричног шпорета , а да се у будућности направи план за набавку неколико крмачи.

Након Раштана долазимо до села Буна и седмочлане породице Пудар. Породица Пудар није била на списку за помоћ у овој акцији, из простог разлога јер је за породицу Пудар пре неколико месеци од стране наше организацијепокренут засебан пројекат проширења куће у којој живе. Стога смо искористили прилику да се и лично овог пута упознамо са поменутом породицом и да се уверимо у услове у којима живе. Стекао се утисак да је ово једна вредна и радна породица и да ће спровођење у дело овог започетог пројекта бити од великог значаја за даљи живот ове породице на тим просторима.

Свакако вредно помена је и то да породица има лепу фарму коза, коју својим мукотрпним радом из године у годину увећавају.

Следећа породица до које долазимо је петочлана породица Бабић из села Локве. Породицу чине родитељи Далибор и Љубица као и троје малолетне дечице: Анђела (6 год), Лука (3 год) и Огњен (2 год). Овај млађи брачни пар се међу првима вратио у поменуто село и сопственим радом покушава да својој деци обезбеди светлију будућност. Главни извор прихода долази од бављења пољопривредом. Са родитељима је договорено да се набави једна веш машина као почетна скромна помоћ, а да би значајна ставка била свакако набавка једног мањег трактора који би у многоме поспешио развој њихове пољопривредне делатности. Имаћемо у виду њихове потребе за трактором и покушати да у некој даљој будућности обезбедимо и једну такву конкретнију врсту помоћи.

Последња породица коју обилазимо, а која је предвиђена за одређену врсту помоћи јесте породица Срђана Крунића из познатог села Клепци. Овом приликом морамо подсетити на ово мученичко село Клепци које је као и велика већина српских херцеговачких села неколико пута страшно страдало током крвавог 20. века. Част нам је била што смо имали прилику да крочимо у село Св. Новомученика Вукашина Клепачког/Јасеновачког, познатог по реченици коју је упутио непосредно пре убиства свом џелату: „Само ти дјете ради свој посао“.

Своју муку мучи и шесточлана породица Крунић коју поред родитеља чини још три девојчице: Александра (11), Јелена (8) и Слађана (2), док је на путу и четврто дете. Отац Срђан већ дуже време покушава да кућу на својој дедовини постави под кров, али му то годинама уназад не полази за руком. Првенствени договор је био да наша организација учествује у набавци неопходног материјала за изградњу крова, међутим кроз детаљан разговор утврђено је да би набавка једног мањег половног тракторазначајно допринела стабилности ове породице и да би по речима Срђана он својим радом успео да врло брзо заради потребни новац за грађевински материјал, као и за даљи развој свог газдинства. Договор је да по проналску одговарајућег трактора добијемо информацију о цени истог и да се у најкраћем року реализује ова врста помоћи.

У мору многих ствари које су оставиле позитиван утисак на све нас, једну морамо посебно да истакнемо. То је несебично ангажовање младог Бојана Екмечића, иначе најстаријег од петоро деце породице Екмечић коју смо као што је већ познато знатно помогли набавком трактора и помоћних прикључака пре неколико година. Бојан је као и остатак његове породице знао да цени и више него што треба пружену помоћ од стране наше организације и решио је да учествује заједно са нама у обиласку свих угрожених породица и да се када дође до реализације помоћи несебично ангажује за све што буде потребно да се одради на лицу места. Једна од наших најранијих замисли коју смо зацртали док је организација била још на самом почетку , а то је да се из нашег милосрђа изроди још много милосрдних дела и за коју искрено нисмо веровали да ће се остварити, управо се дешавала пред нама у виду Бојанове пожртвованости. На крају дана, искористили смо прилику и да посетимо домаћинску породицу Екмечић у Пребиловцима која нас је предивно угостила као да смо им поново уручили трактор. На лицу места смо се уверили да су сви чланови породице од најмлађе Божане до домаћина Миладина још вреднији него када смо их први пут упознали и да их трактор одлично служи. Срдачно се растајемо са породицом Екмечић уз наду да ћемо се убудуће приликом наших наредних посета тим крајевима и чешће виђати.

Хуманитарне активности успешно смо завршили тог дана и након указаног гостопримства у манастиру Житомислић, могли смо сутрадан да присуствујемо прослави Духова славе Саборне цркве Свете Тројице у Мостару. Поред осталих почасних гостију истичемо да смо и ми имали ту част да будемо међу почасним званицама, а ту част нам је превасхдно указаоЊегово Преосвештенство Епископ Захумско Херцеговачки и Приморски господин Григорије. Оно што нам је такође запало за око и што нас је посебно обрадовало, јесте да смо на самој прослави током службе приметили барем по једног члана од свих посећених породица претходног дана.

Пуни позитивних утисака завршавамо наше путешествије по Херцеговини, превасходно задовољни због успостављеног квалитетног контакта са локалним свештенством и хуманитарним друштвом „Добротвор“, као и због добијања новог поузданог члана организације.

Иако скромна по свом обиму, надамо се да ће ова прва планирана помоћ отворити врата неким већим и конкретнијим пројектима у будућности, као и да ћемо успети да велике акције помоћи породицама у Херцеговини уврстимо у наш редован годишњи план и програм активности.

 Предраг Маринковић, Србија

Facebook

Google+

Twitter

Linkedin