Daily Archives: 6. августа 2019.
Прослава Пребиловачких и Доњохерцеговачких мученика
Прослава мученика Пребиловачких отпочела је служењем вечерњег богослужења уочи празника. Вечерње са петохлебницом служио је Архимандрит Лазар из манастира Житомислић уз саслужење пароха благајског Бранимира Боровчанина. Након вечерње службе, у амфитеатру храма своје књиге и пројекат „Душу нису убили“ представили су нам Мира Лолић Мочевић и професор Драга Мастиловић. Празнично вечерње као и сам дан празника употпунила је изложба „Свети мученици Јасеновачки у светлости Васкрсења“, дело монахиње из манастира Јасеновац. На дан празника Свету литургију служили су епископ Димитрије и умировљени епископ Атанасије, уз саслужење многобројног свештенства епархије ЗХиП као и других епархија и многобројног народа. У току службе у чин чтеца при храму Васкрсења Христовог у Пребиловцима рукопроизведен је студент ПБФ у Београду Милош Јањић. По завршетку литургије преломљен је славски колач и кумство је од овогодишњег кума Ђорђа Брстине за следећу годину преузело братство Надаждина. Славско дружење настављено је у порти храма.
Упокојио се архитекта Предраг Пеђа Ристић (1931-2019)
Познати српски архитекта и професор на Академији СПЦ за уметност и конзервацију Предраг Пеђа Ристић упокојио се у 88. години после дуже болести.
Предраг Ристић ће остати упамћен по пројектима црквених здања. У најлепша здања која је пројектовао спадају Херцеговачка Грачаница у Требињу, Храм Светих Архангела у Хрупјелама-Требиње, Храм у Пребиловцима, Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици, цркве у Острогу, Апатину, на Равној Гори, у Гацком, Убу, Бирмингену, Хановеру, Сиднеју…
Предраг Ристић је рођен у Београду 17. јануара 1931. године и крштен у Цркви Светог Петра и Павла у Топчидеру 1. фебруара исте године. Отац машински инжењер Петар је рођен у Јагодини, пореклом из Херцеговине, и Марија Табаковић рођена у Араду, пореклом из Билећа, по чијој лози је четврта генерација дипломираних архитеката). Деда по мајци му је архитекта Милан Табаковић, а ујак сликар и академик Иван Табаковић. Иза себе је оставио троје деце и двојицу унука. Син Сава је архитекта.
Основну немачко-српску школу завршио је 1941. године а гимназију краља Александра I 1949. године. Дипломирао 1956. године на Архитектонском факултету у Београду са оценом 10 са пројектом Саборне цркве и сопственом теоријом акустике, заснованој на математичкој теорији скупова. Докторирао са највећом могућом оценом на Универзитету у Грацу 1980. са тезом „Реконструкције преисторијске архитектуре Лепенског вира“. Докторат је нострификован на Београдском универзитету. Државни испит је положио 1979. године.
На Академији СПЦ за уметност и конзервацију био је професор од њеног оснивања. Члан Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије и предавач на бројним академијама у Европи.
Носилац је Ордена Светога Саве II реда. Добио је Прву награда принца Чарлса за пројект црквеног дома у Бирмингему у Енглеској, Сребрну награду на међународном филмском фестивалу у западном Берлину 1974. за научни филм. Такође, добио је прву награду за Југословенски научни ТВ филм 1970. године и награду за животно дело УЛУПУДС-а.
Био је дугодишњи или повремени сарадник-критичар часописа Књижевне новине, Књижевна реч, Дело, Поља, Галаксија, Човјек и простор, Градац, Православље, Светигора, Свети кнез Лазар, Политика и др. Аутор и водитељ/учесник научних ТВ серија „Свет око нас“, „Изгубљени Град“ „Сведоци Отаца“ и других бројних серија и појединачних прилога, интервјуа приказа и критика почев од 1966. године.
Један је од чланова групе коју данас зовемо Медиала, јединог српског аутентичног покрета који је основан око 1950. и траје до данас, а неки од припадника су: Леонид Шејка, Влада Величковић, Љуба Поповић, Дадо Ђурић, Вукота Вукотић, Оља Ивањицки….
Оснивач је друштва „Љубитеља Саве и Дунава 1961.“ Оснивач друштва за Обнову и оживљавање Светих Арханђела код Призрена 1989. Оснивач друштва „Немачко-српске сарадње“ 1994. Седам година био председник друштва жртава комунистичког терора „Свети Ђорђе“. Није никада био члан ниједне политичке партије а био је више пута хапшен од 1946. године из политичких разлога. Оснивач еснафа „Лазар Хиландарац“ за неговање црквених мобилијара 1999.
Херцеговачка Грачаница 2000.
