Прије свега, желимо да кажемо да смо поносни на своју дјецу, на наше вјернике и на наш Мостар. Жељели смо да (и) из Мостара оде слика подршке нашој браћи у Црној Гори.

У недјељу, 2.фебруара, након свете Литургије, кренусмо Шантићевом светосавском литијом, којој смо се много, као дјеца радовали. Осјећали смо да је међу нама присутан и светосавски и шантићевски дух и да нам срца горе уз пјесму и молитву на уснама. Пођосмо мирно од старе цркве, степеницама, све до Шантићевог споменика. Бијасмо предвођени нашим пастиром, владиком Атанасијем. Са њим на челу су ту били и отац Радивоје Круљ, отац Небојша Радић, отац Бранимир Боровчанин, и што је најважније од свега – наша дјеца. Шантићу смо, на годишњицу његовог упокојења одслужили помен, те сви углас одрецитовали његову чувену „Ми знамо судбу“. И силни као планинска ријека смо наставили наш молитвени ход кроз Мостар. Спустили смо се (и) до Шантићевог парка, па преко старог града, куда је и сам Шантић безброј пута ходио… Наши кораци су били подржани пјесмом. Не дамо светиње, Ускликнимо с љубављу, Оче наш, Вјера наша – низале су се пјесме,а дјечија радост и понос били су неизрециви.

Срца су нам пуна топлине, љубави, вјере и љубави, јер заједничким снагама бијасмо удружени.

Алекса, хвала ти, твој Мостар те није заборавио!
Свети Саво, управи наше кораке стопама твојим!
Не дамо светиње, браћо!

вјероучитељица Тијана Башић