Парастос поводом годишњице упокојења Владике Атанасија Херцеговачког
У метоху манастира Симонопетре у Атини, благословом настојатеља метоха јеромонаха Нила, 4. марта је одржана годишњица поводом упокојења Епископа Атанасија.
Метох манастира Симонопетре, посвећен Вазнесењу Господњем, памти владику Атанасија као васељенског човека и теолога који је зрачио истином, али и наравно по владикином незаборавном игром са дечицом која су му прилазила у сверадосној атмосфери коју је само он на свој начин знао да усклади.
Свету Литургију и парастос су служили протопрезвитер Атанасије Цаусис, дугогодишњи пријатељ владике Атанасија али и свих Срба којима је слао помоћ у несретном времену рата, и јеромонах Василије из епархије Западно-Америчке. Након Литургије и парастоса уследио је скроман али значајан синаксис (сабор) сећања на владику Атанасија. Прво су пуштени видео записи грчких отаца: старца Јелисеја Симонопетритског, митрополита Николаја месогејског, оца Јефрема Ватопедског и професора Христе Јанараса, да би на крају уследио видео владикиних речи које је преводио на јелински јеромонах Василије.
Након презентације видео снимака, који су постављени заслугом Епархије захумско-херцеговачке, поводом годишњег помена владике Атанасија, уследила је беседа познатог грчког богослова и владикиног пријатеља г. Димитрија Мавропулоса. Господин Мавропулос је говорио о владикином значају на пољу богословља и истакао је, између осталог, следеће:
“Једна карактеристика Владике Атанасија јесте чињеница да је успео да ходи унутар простора Отаца Цркве. Хтео бих да вам то објасним, сви ми говоримо о Оцима, али мало ко од нас успева да живи са Оцима и да ходи са њима…Био сам присутан на једном месту где смо разговарали на догматске теме, и познавао је не само став Отаца него и јеретика са којим су Оци расправљали. Улазио је у суштину тематике…и препознао је једну епоху. Наше предање није статично него динамично. Углавном има везе са епохом, језиком епохе…Када је објашњавао тематику, као да је седио у кругу великих Отаца, попут Атанасија Великог и Кападокијаца и са њима разговарао…У 14. веку, Никола Кавасила користи израз охристовљење, тај податак сам научио (сазнао) од владике Атанасија, тј. смисао те речи, термин којем је дао велики значај свети Јустин (Поповић)…Много дугујем оцу Атанасију, нарочито по питању како читамо Свете Оце…ми не изучавамо Оце, него се са њима дружимо, разговарамо, и покушавамо да их схватимо (разумемо). Једном приликом је владика говорио о Атанасију и Арију, у једном тренутку заузео је улогу Арија, наравно да покаже његов став, да га разуме, и указао је том приликом како је Арије потпао под утицај древне јелинске философије, у коме је покушавао да сагледа вечност Божију кроз призму метафизичког света, једног света ван природе и тварности. Арије је био теолог метафизичар, а свети Атанасије са друге стране говори о релацији са нама, са својим тварним бићима… “
Након беседе професора Мавропулоса уследиле су многе друге приче и сећања присутних који су познавали Владику као истинског богослова, оца и учитеља.
Вјечнаја Памјат! Αἰωνία ἡ μνήμη!
Јеромонах Василије (Гавриловић)
