Храм у Габели враћен на листу споменика под заштитом државе
Храм Успенија Пресвете Богородице у Габели потиче из 1864. године и подигнут је добрим дјелом захваљујући милодарима из Русије, а који је 1858. године сакупио мостарски свештеник Прокопије Чокорило. Ово је једини православни храм на простору Јужне Херцеговине, који упркос многим ратним сукобима кроз своју историју није срушен и у онакав какав је изграђен свиједочи о том историјском раздобљу, али и о православној архитектури тога доба. Црква је подигнута, за то вријеме у најраспрострањенијем типу правоугаоне грађевине са полукружном апсидом и звоником на преслицу и до данас је готово непромјењена. Црква је зидана клесаним каменом и малтером, а покривена цријепом. Дужина цркве с олтаром износи 14 метара, ширина 7 метара, висина звоника са три звона износи 11 метара. Звоник је украшен, а испод крова се налази вијенац.
Дана 19.11.1954. године Темељним ријешењем Завода за заштиту споменика и природних ријеткости у Сарајеву под бројем 1003/54 забиљежео је да се ставља под заштиту државе као споменик културе што после последњег грађанског рата у БиХ није било узето у обзир, те због тога је Српска православна црквена општина чапљинска покренула петицију бр. 108/13 од 17. септембра 2013. године Комисији за очување националних споменика БиХ, да се храм у Габели врати на листу споменика који су под заштитом државе, на основу кога је Комисија на 60. сједници одржаној од 03. до 05. фебруара 2014. године у Сарајеву, донијела одлуку о проглашењу националним спомеником, између осталих, градитељске цијелине цркве Успења Пресвете Богородице са покретном имовином и надгробним споменицима у Габели, општина Чапљина.