Епархија Западноамеричка ових дана има посебну част и радост да поново угости владику Григорија који свима нама доноси благослове Херцеговачких Светиња, Мученика и Светитеља. У 25. недељу по Духовима, са благословом Епископа Западноамеричког г. Максима, Епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Григорије служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Св. Стефана Првовенчаног у Лос Анђелесу. Преосвећеном Епископу херцеговачком су на Литургији саслуживали протојереј-ставрофор Лазар Васиљевић, јеромонах Сава, игуман манастира Тврдоша, протојереј-ставрофор Никола Чеко, старешина Саборног храма и ђакон Зоран Алексић. Након прочитаног јеванђелског одељка о милостивном Самарјанину, владика Григорије се вернима обратио беседом и између осталог рекао:

„Ко је наш ближњи? Одговор који смо добили у данашњем Светом Јеванђељу је један од најчудеснијих одговора за човека на Земљи. У овом јеванђелском одељку се налази одговор који је веома значајан за наше постојање и изграђивање нашег односа једних према другима, а то је да није битно какав је ко, односно да ли је наш ближњи белац или црнац, да ли је висок или не, да ли је храбар или не, да ли је богат или сиромашан, да ли је мушко или женско…и не говори нам о његовим својствима. Одговор, дакле, није у томе каква је природа нашега ближњега, него какав је начин постојања нашега ближњега, како он постоји? У томе је тајна одговора на питање ко је он? У данашњем Јеванђељу смо видели да је то онај који је чинио дела добра. Али, одговарајући на ово питање, Господ нам даје одговор и на још једно питање које није ништа мање важно од овога, а то је одговор на питање, ко је наш Бог, тј. како Он постоји? И ми, ако мало пажљивије слушамо данашње Јеванђеље, видећемо да је овај милостиви Самарјанин управо Он, Бог наш. Он сам је погледао на оног невољника који је одбачен од Левита и од сународника својих, кога су претукли разбојници. И видели смо шта му је учинио. Превио му је ране и однео у гостионицу. То вино и уље је Његова милост, а она гостионица је Црква Његова у којој нас Он држи све док се не исцелимо и не опоравимо од сваке ране наше, у којој Он плаћа све трошкове за наше лечење, у којој чак оставља и залог у случају да нешто више потрошимо. То је наш Бог, браћо и сестре. Ми не знамо каква су природна својства Његовог Бића, али знамо ко је Он по томе какав је Он. То сазнање нам открива и какви бисмо ми требали бити, како би требали бити милостиви према нашем ближњем. Открива нам то да и ми треба свога ближњега да донесемо на нашим леђима у Гостионицу, тј. Цркву и да га ту оставимо на поверење без обзира какве су ране његових грехова, а то је, браћо и сестре, потребно и нама ради нашег спасења, јер и ми потребујемо милост и имамо ране. И ми можемо једнога дана лежати беспомоћни поред пута и потребовати такву помоћ од ближњега и од Бога. Али, оно што је још чудесније и опасније јесте то да можда већ лежимо поред пута у ранама, а до тога нисмо ни свесни, можда још нисмо сагледали колико смо израњавани. За нас хришћане веома је важно да знамо да увек можемо да очекујемо и да се надамо да ће наићи милостиви Самарјанин. И ако прође поред нас неки наш сународник и не погледа нас, увек постоји Један који никада неће проћи поред нас, то је наш Господ Исус Христос. И увек постоји Гостионица Његова у коју ће нас сместити и где ћемо се исцелити. Амин.

Након Св. Литургије, Коло српских сестара при Саборном храму је припремило богату трпезу на којој су угостиле све присутне.

Извор: http://www.westsrbdio.org/

Facebook

Google+

Twitter

Linkedin