Света Архијерејска Литургија у Петропавловом манастиру
У Недељу Мироносица Свету Архијерејску Литургију у Петропавловом манастиру служио је Владика Григорије, уз саслужење протојереја Миленка Спрема, јереја Небојше Коловића и ђакона Владимира Вукановића.
Послије читања Светог Јеванђеља Владика је казао кратку беседу.
Беседа Владике Григорија у Недељу Мироносица
у Петропавловом Манастиру
Христос Воскресе! Ваистину Воскресе Господ! И у овај дан, браћо и сестре, славимо Васкрсење Христово. Али у овај дан и у ове дане славимо и оне који су били очевидци славног Васкрсења Христовог. То су Свети Апостоли. Прошле недеље смо славили оног који у почетку није могао да поверује у Васкрсење Христово, Св. Апостола Тому, али то су и они други Апостоли који су се уплашили и сакрили се у једну кућу, од страха од Јудеја који су били огорчени на све њих који су чували реч Христову. А данас, браћо и сестре, славимо Свете жене Мироносице које су остале верне Христу под Крстом, које су остале најверније Христу. Али, оне су имале и тај благослов да прве буду уверене у Васкрсење Христово, можда баш због тога што су му остале најверније. Зато би данас било добро, да слушајући ово Свето Јеванђеље запазимо како је добро и како је важно остати веран, пре свега Христу, а онда и своме брату, пријатељу, своме другу, своме учитељу, своме родитељу, било коме са киме смо делили реч, живот, хлеб. И то је нешто што је најтеже кроз целу историју човечанства. Људи се раздвајају, удаљују се једни од других, дистанцирају се (како кажемо савременим језиком), а онда бивају тужни и несрећни, бивају разочарани, бивају рањени болом и оно што је најтужније – бивају већ овде на земљи умрли. У чему је била тајна и снага Светих жена Мироносица? У томе што се нису одвајале од Христа ни у оном најстрашнијем часу, када је разапињан на Крсту. Зато су, ево, не само прослављене и биле славне тада, не само да је њихов живот био осмишљен, испуњен, радостан, честан, животворан, живоносан, него их славимо и до данас, и не да их славимо само зато да би оне биле прослављене, него да би се и наша срца испунила истом оном вером, истим поверењем, истим оним непоколебивим стајањем под Крстом Христовим, али и истим оним радосним гледањем у васкрслог Христа.
Нека би њиховим светим молитвама, њиховим светим животима, и наше молитве и наш живот били обасјани, и наша срца била испуњена, и наше душе биле укрепљене, и наша тела била очишћена. Амин, Боже дај.
