Конкурс Херцеговачка Грачаница – Извјештај са жирирања и образложење комисије

Саопштавамо Извјештај са жирирања и Образложење комисије за резултате међународног конкурса за идејно архитектонско-урбанистичко рјешење уређења комплекса Херцеговачка Грачаница. 

Изложба приспјелих конкурсних радова ће бити отворена 26. маја 2015. године у 10 часова у галерији Херцеговачке Грачанице.

Планирано је свечано затварање изложбе 4. јула 2015. године у салону Херцеговачке Грачанице са Округлим столом и разговорима уз церемонију додјеле награда.

Извјештај са жирирања и Образложење комисије:

КОМИСИЈA ЗА СЕЛЕКЦИЈУ И ОДАБИР КОНКУРСНИХ РЈЕШЕЊА
ЗА ИДЕЈНО АРХИТЕКТОНСКО-УРБАНИСТИЧКО РЈЕШЕЊЕ УРЕЂЕЊА КОМПЛЕКСА
МЕТОХА МАНАСТИРА ТВРДОШ, МАНАСТИРА ХЕРЦЕГОВАЧКА ГРАЧАНИЦА

————————————————————–¬¬¬¬¬—————————————————————–

Епархија Захумско-Херцеговачка и Приморска – Метох Манастира Тврдош, Манастир Херцеговачка Грачаница, 89 101 Требиње, Teл. +386 59 261 362

Бр. 24/15

22. 5. 2015. г. Требиње

На основу Записника Бр. 1, 2, 3, 4/15, са сједница одржаних 16, 17 и 18. априла 2015. године, у конаку Манастира Херцеговачка Грачаница у Требињу, Комисија за селекцију и одабир конкурсних рјешења за идејно архитектонско-урбанистичко рјешење уређења комплекса Херцеговачка Грачаница, донијела је следећу

О Д Л У К У

Сходно правилима конкурса именујемо добитнике награда следећим редом:

– Прво мјесто: награда 9.000,ооКМ

Рад под шифром 81934 – аутори: Владимир Парежанин, Пеђа Паровић, Ведран Спаић, Ђорђе Мандрапа и Филип Микић.

Образложење жирија:

Пројекат нуди конкретне, јасне и концизне одговоре на велику већину питања која су постављена у конкурсном задатку. Успостављајући динамичан дијалог са ужим и ширим просторним и градитељским контекстом аутори се опредjељују за савремену архитектонску интерпретацију која је вишезначна, храбра и инспиративна.

Објекти који су пројектовани груписани су у микроурбану цијелину која се налази на источној страни локалитета. На тај начин се постојећа визура из града и ка граду чува и минимално надграђује. Објекти који се налазе на локацији (црква, звоник и парохијски дом) остају доминантни чиниоци пејзажа и силуете брда Црквина.

Пројектом се предвиђа формирање пjешачког трга на размеђу постојећих и новопројектованих објеката, чиме се локација дијели на „сакрални“ и „профани“ дио. Овакав пројектантски приступ омогућава да се, у будућности, објекат Цркве у микропростору истакне и да постана саставни дио новог, мултифункционалног, градског амбијента. Урбанистичка композиција је једноставна, габарити објеката добро димензионисани и примjерени морфологији и топологији локалитета. Јавни и полујавни простори су градацијски логично постављени тако да истичу положај и значај трга и видиковца на коме се налази Црква. Најснажнији утисак код овог пројекта одаје смjела и јасно дефинисана материјализација која се ослања на камен као доминантан грађевински материјал. Обзиром на поднебље у коме се гради и на логику и традицију грађења у Требињу и Херцеговини, овакав приступ и ауторски став су посебно цијењени. Камени зид, као доминантни архитектонски елемент, пројекту даје аутентичан локални карактер, при том успостављајући корелацију са савременим, актуелним, интернационалним архитектонским језиком. Амбијенти који се сукцесивно смjењују, добро су димензионисани, самjерени и усклађени са волуметријом постојећих објеката и природног контекста. Утисак који пројекат оставља говори о тежњи аутора да помире и афирмишу корелацију између слојевитог, традиционалног и метафизичког контекста, и модерног програмско-функционалног рjешења које је окренуто ка будућности. Такав резултат постигнут је уздржаношћу и промишљеним избором елемената, материјала, текстура и боја, чиме се афирмишу вриједности савремене урбане културе која се ослања на хришћанску, православну традицију. Мjера и динамика пројектованих волумена дају јасну визију грађења које је доступно, економично и реално, Пројекат се може развијати, прилагођавати и унапређивати у оквирима постављених принципа, без бојазни да ће се срж идеје која је промовисана нарушити, што је квалитет који се посебно истиче.

Због свега наведеног, жири се једногласно опредjелио да се пројекту додијели прва награда и да се исти предложи инвеститору за даљу разраду и реализацију.

– Друго мјесто: награда 5.000,ооКМ

Рад под шифром 23613 – ауторски тим фирме „Арко пројект“ из Београда, на челу са професором Петром Арсићем.

Образложење жирија:

Пројекат је базиран на исцрпној, архитектонско-естетској анализи контекста, која има научни карактер. Аутори, у предлошку свог пројекта, нуде преглед и анализу који се одвијају у два парелелна тока. Са једне стране извршено је исцрпно типолошко тумачење локалног, традиционалног, градитељског наслеђа Херцеговине, са посебним освртома на сакралну архитектуру, манастире и цркве (Тврдош). Други дио рада посвећен је традицији грађења православних манастира у ширем просторном и временском контексту (Света Гора, Хиландар…).

Ове исцрпне и врло инспиративне анализе послужиле су као база за формирање ауторског става и приступа пројекту. Примjена научног „апарата“ довела је до прецизне, јасне и препознатљиве концепције у којој је доминантан атрибут: реминисценција. Интерпретирајући традиционалне архитектонске елементе који су присутни и развијани у православним манастирским комплексима кроз историју, аутори граде свој пројектантски рукопис. Око постојеће Цркве (Херцеговачка Грачаница) гради се суптилно и смjерно конципиран слијед архитектонских објеката који, са источне и југоисточне стране омеђују микролокацију. На овај начин афирмисан је просторно функционални концепт „крст у кругу“, при чему је западно подграђе „манастира“ остављено нетакнуто, чиме је сачувана аутентична, просторна и метафизичка димензија „мјеста“ (поглед из Требиња, силуета брда Црквина…). У погледу материјализације и архитектонске интерпретације, пројекат је базиран на примјерима који припадају ширем географском простору, са комбинацијама више традиционалних градитељских елемената, материјала и текстура : камени подзиди, малтерисани-бијели зидови, сводови, дрвени доксати, стрехе, аркаде, колонаде, коси кровови….). Такође, посебна пажња је посвећена примјени и увођењу зеленила и његовој употреби као саставног дијела урбанистичке композиције. Пројекат се истиче, прије свега, својом промишљеношћу у контексту сагледавања актуелног историјског тренутка као тачке сусрета између архитектонског наслеђа и завештања. Принцип континуитета као доминантан архитектонски и естетски кредо афирмисан је код овог пројекта до саме суштине свог значења.

Због свега наведеног, жири једногласно издваја овај пројекат и предлаже инвеститору да му се додели друга награда.

-Три равноправна трећа мјеста: награде по 3000,ооКМ

Рад под шифром 29188 – Сандра Самарџић и Бојан Пејичић

Образложење жирија:

Пројектом је обрађен веома широк појас на врху брда Црквина. Може се рећи да су аутори тежили формирању мале, издвојене и независне градске структуре која је функционално и архитектонски аутономна у односу на околину и шири контекст. Формирајући градски бедем који омеђује локацију, постигнута је интровертност просторног и функционалног концепта. На тај начин је микролокација добила карактер утврђења-утврђеног града. Ова врста реминисценције је препозната као логична и смјела али, за нијансу пренаглашена у односу на концепт конкурса и задатак који је постављен. Архитектонска интерпретација је базирана на естетици медитеранске градске палате са богатом орнаментиком у камену; луковима, аркадама, стубовима, пиластрима и крововима који обједињују динамичну композицију и успостављају просторну кохезију. Поред тога, у пројекту је видљива и тежња да се појаве и примјене архитектонски елементи карактеристични за архитектуру православних манастира, са материјализацијом и орнаментиком која се преузима из различитих епоха и стилова. Оваквим приступом се у амбијент уграђују историјски слојеви са идејом да се хипотетички покаже како је овај простор могао да изгледа у случају да је грађен кроз вијекове.

Због свега наведеног, жири једногласно предлаже инвеститору да се овај пројекат награди једном од три једнаковриједне треће награде.

 

Рад под шифром 71321 – „Ауторски тим Меритум“

Образложење жирија:

Пројекат даје конкретне одговоре на конкурсни задатак. Материјализација објеката је досљедно спроведена у духу поднебља у коме се гради. Урбанистичка композиција је динамична, функционална и практично примјенљива. Посебан резултат је постигнут у разради функционалних и обликовних елемената пројекта која превазилази, у појединим елементима, ниво идејног рјешења. Графичка презентација је сугестивна, суптилна и рационално прилагођена теми, што се посебно чита у панорамским приказима силуете брда Црквина. Пројекат одише духом медитерана и афирмише амбијенталне карактеристике локалне архитектуре. Саобраћајно рјешење је , без јасног разлога, компликовано и обавезујуће преко пожељне мјере. Изградња два објекта лучног волумена у непосредној близини цркве умањују просторну аутентичност мјеста. Њихово присуство уноси дилему о досљедности ауторског става који је исказан у генералној концепцији и досљедно спроведен у пројекту.

Због свега наведеног, жири једногласно предлаже инвеститору да се овај пројекат награди једном од три једнаковриједне треће награде.

Рад под шифром 59059 – „Ауторски тим 59“

Образложење жирија:

Предложено рjешење на јасан и смио начин третира програмске и просторне захтjеве конкурса. Пројектом се, донекле, апстрахују природне, тополошке особине локалитета. То се постиже формирањем заравњеног платоa на врху брда Црквина на коме се развија просторни концепт. Овакав приступ омогућава формирање камених подзида на улазима и ободима „града“ који асоцијативно подсjећају на градске зидине, градитељски мотив толико присутан у традиционалној архитектури медитеранског појаса.

Нови објекти налазе се у источном дијелу локације и постављени су у радијалну просторну формацију чије је исходиште у новопројектованом централном тргу. Положај тог новопројектованог трга је такав да конкурише палтоу на коме се налази Црква и непотребно дуплира функције. Саобраћајно рjешење је рационално и добро уклопљено у укупну урбанистичку композицију. Третман и просторна дистрибуција зелених површина су веома јасно спроведени и дају велики допринос укупном амбијенту.

Због свега наведеног, жири једногласно предлаже инвеститору да се овај пројекат награди једном од три једнаковриједне треће награде.

Ова Одлука ступа на снагу дана 22. 5. 2015. године.

Г. Владан Ђокић, редовни професор Архитектонског факултета у Београду

Епископ Захумско-херцеговачки и Приморски Г. Григорије

Г. Емир Кустурица, режисер, Београд

Г. Владимир Мако, редовни професор Архитектонског факултета у Београду

Г. Милан Вујовић, ванредни професор Архитектонског факултета у Београд

Г. Владимир Гудељ, архитетка градске управе, Требиње

Г. Момо Ђого, архитекта, Требиње

Игуман Сава Мирић, Манастир Тврдош