Прослављен Илиндан у требињском селу Бобовишта
Требињско село Бобовишта (Требињска Површ) смјештено је уз магистрални пут који повезује Требиње и Дубровник. Још у Средњем вијеку Бобовишта се спомињу као значајно мјесто, у коме је живјела српска (требињска) властела највишег ранга. Бобовишта се тада наводе као мјесто гдје су живјели чланови властелинске породице Љубибратић – Богданчић, једне од најстаријих српских породица требињског краја. Уз село је пролазио стари каравански пут који је повезивао Дубровник са Србијом. О значају овог насеља, као и о његовој старини говори и чињеница да су у то вријеме у Бобовиштима постојале три цркве, од којих су данас сачувани само темељи. Оне су порушене у вријеме честих ратова са Дубровником или током Турске окупације овог дијела српских земаља. Двије цркве налазе се у сеоском гробљу и уз њих је некропола средњевјековних гробница – плоча и сандука. Ових гробница има око тридесет, и многе су украшене. Недалеко од гробља је и старо село. Трећа црква се налазила на самом врху планине Влаштица, у чијем је подножју смјештено село Бобовишта. У овом херцеговачком мјесту Илиндан се прославља од давнина као прислуга свих породица у селу. Осим Бобовишта, Илиндан је прислуга више околних села. Илиндан се у овом крају прославља још од Средњег вијека, а можда и раније. То потврђују и топоними који свакако нису новијег датума: Илијин врх (највиши врх планине Влаштица, изнад Бобовишта), и Илијина главица код оближњег села Гола главица. На Илијиној главици и данас постоји средњевјековна црква посвећена Св. пророку Илији, око које има више средњевјековних гробница. Ова црква датована у 1481. годину, и данас је активна црква. Црква на Илијином врху (Влаштица) налазила се на доминантном мјесту, на старој каменој градини, на висини 911. метара. Према сачуваном народном предању, у близини ове цркве налазио се велики крст који су срушили Турци, одмах по доласку на ове просторе. И црква је вјероватно тада порушена и није никада послије обнављана. Према Константину Јиречеку (Историја Срба II) планина Влаштица се у Дубровнику у Средњем вијеку називала Montanea Sclavorum или Српска планина, што говори о дубоким коријенима Српског народа на овим просторима.
До рата 1992. године Бобовишта су била активно мјесто, у коме је живјело 15 – так српских породица. У љето 1992. године Хрватска војска извршила је агресију на БиХ – општину Требиње. Током цијелог љета и јесени 1992. вођене су одсудне борбе на планини Влаштица између ХВ и ВРС која је бранила Требиње. ХВ је тада запалила и опљачкала село Бобовишта. Становници села склонили су се код родбине у Требиње. Послије Дејтонског мировног споразума, Бобовишта су по први пут одвојена од Требиња коме су од памтивјека припадала, и ушла у састав „општине Равно“, која је , великим дијелом формирана на српском етничком простору и на штету Српског народа. Равно је удаљено мјесто са којим Бобовишта никада и ни у чем нису имала додира. По завршетку рата, мјештани Бобовишта, за примјер другим попаљеним селима, први крећу у обнову својих попаљених огњишта. До данас, обновљена је велика већина кућа, уз помоћ донација и властитих средстава. У селу је прије више година обновљена и електро мрежа. Данас у селу стално живи десетак домаћинстава, док се викендом у ово десетак километара од Требиња удаљено село окупи већина мјештана. Сви мјештани се баве пољопривредом и сточарством. Своје производе продају у самом селу, гдје им купци долазе и купују.
2008. године мјештани Бобовишта започели су обнову једне од двије средњевјековне цркве у сеоском гробљу. До данас, урађено је скоро све. Црква је подигнута, сви радови су скоро завршени. Постављен је нови камени иконостас, рад требињског клесара, талентованог мајстора Далибора Росандића. Црква је посвећена Светом великомученику и побједоносцу Георгију, Крсној слави свих породица у Бобовиштима. Идуће године за Ђурђевдан, црква би требала бити освјештана. Овдје се сваке године прославља празник Светог Георгија и Св. пророка Илије. Тако је било и ове године за Илиндан. Свету литургију служио је надлежни парох Момчило Пејичић. Светој литургији присуствовали су мјештани Бобовишта и њихови гости. Послије богослужења мјештани су припремили трпезу љубави, у објекту који су сами саградили и који им служи за редовно окупљње и дружење. Бобовиштани тако, могу другима да послуже за примјер шта се и колико може урадити када су људи сложни и када заједно раде на остваривању заједничких циљева.
Милан Путица
