Посебно радостан дан био је јуче у породици Милићевић. Ова породица поријеклом из требињског села Неновићи у Требињској Шуми, данас живи углавном на Иваници, у Требињу као и у више мјеста Републике Српске. Црква Петровица, како се у народу још зове, од давнина је саборна црква за 15 – так околних села, међу којима су и Неновићи. На овом мјесту, како су показала најновија археолошка истраживања, црквени живот траје у континуитету од првих вијекова хришћанства до данас. У Запланику, као и у више околних мјеста, у Средњем вијеку наводе се чланови светородне лозе Немањића. На овом древном, страдалном мјесту, и данас многи људи осјете посебну благодат.

Ни у вријеме комунизма, Српски народ овог требињског краја није се одрицао Бога и цркве, већ је наставио, и у тим условима да одржи своју националну и духовну традицију. Црква Петровица, као и цијели овај крај, страдао је у рату 1992. године од ХВ. Обнова цркве трајала је више година, да би обновљена црква била освјештана 2014. године. У обнови цркве, учествовали су и чланови породице Милићевић. Данас се овдје води активан црквени живот, гдје се уз веће црквене празнике окупи вјерни народ, а посебно за Бадњи дан и Петровдан – славу храма у Запланику.

Већ дуго времена овдје није било крштења ни вјенчања. Разлог је свакако, расељење локалног становништва, које траје још од средине 20. вијека, као и протекли рат, када је овај крај скоро у потпуности остао без становништва. Овај догађај, који свједочи о побједи живота над мржњом и уништавањем, буди наду да би се ствари могле промијенити на боље.

Горан и Александра Милићевић, одлучили су да своју кћер Дуњу крсте у овом храму, као што су то чиниле у прошлости бројне генерације њихове породице. Кум на крштењу био је Саво Андрић. Свету тајну крштења обавио је отац Момчило Пејичић, надлежни парох. Крштењу мале Дуње присуствовала је породица, родбина и бројни пријатељи. Са надом да ће оваквих догађаја у будућности бити још више, честитамо малој Дуњи и њеним родитељима.

Милан Путица

Facebook

Google+

Twitter

Linkedin