Рефлексије са изложбе „Икона у контексту 21. века“ – новине „Православље“
„Не сипа се ново вино у мехове старе“ (Мт 9,17)
Рефлексије са изложбе Икона у контексту 21. века
У оквиру симпосиона Теологија у јавној сфери одржаном у Требињу од 4. до 6. фебруара у Музеју Херцеговине отворена је изложба икона под називом Икона у контексту 21. века. Изложба је у пригодном простору музеја отворена 4. фебруара у 19 часова, а на отварању су говорили Милица Котур, помоћница министра просвете Републике Српске, доц. Биљана Јовановић са Академије – Високе школе за уметности и консервацију СПЦ у Београду и проф. др Дарко Ђого, декан Православног богословског факултета у Фочи. Ауторке изложбе су доц. Биљана Јовановић и Јелена Јефтић.
Изложба је привукла велику пажњу јавности, а бројни посетиоци могли су да виде иконе млађе генерације црквених уметника, професора, студената и дипломаца са поменуте Академије у Београду. Редом су своје радове изложили др Тодор Митровић, ванредни професор и Биљана Јовановић, доцент, као и др Горан Јовић, асистент на Факултету ликовних уметности у Београду. Своје радове изложили су студенти и дипломци Академије Никола Сарић, Миодраг Милутиновић, Јелена Јефтић, Светлана Седлан, Катарина Фајгељ Потерјахин, Даница Тодоровић, Сузана Вукићевић, Миња Чворић, Милица Мишић, Оља Маринковић, Марија Вучковић, монахиња Фотина Бадркић и Перо Цвјетковић. Примењене технике су различите: јајчана темпера, фреска, акрилик, енкаустика, комбинована техника, дигитални принт.
Посетиоци су могли да посматрају рад поменутих аутора који је заснован на адекватном ликовном образовању, аутентичном животу у Цркви и хришћанском схватању Предања као динамичног процеса преображавања старог у ново. Представљени иконопис кореспондира са извесним процесима у савременом правословном богословљу у којима се инсистира на културолошки препознатљивим идентитетима теолошких исказа, ослобађајући се терета идеолошких матрица из непосредне прошлости и свесно преузимајући апостолску одговорност за време у коме живимо. С правом је изложба названа Икона у контексту 21. века пошто је иконопис који је презентован израз једног новог животног контекста и живе црквене уметности која не паразитира неделатно на тековинама традиционалног иконописа, већ тражи ликовни језик који учинковито комуницира са слојевитом и новом стварношћу 21. века. Одсуство сваког копирања ауторитета, било из прошлости, било из садашњости, као и зарачунавање свеправославне уметничке традиције, указује на вештину младих аутора да икони 21. века наново удахну потенцијал да буде место сусрета Бога и савременог човека. На тај начин ове нове ликовне поетике изражавају онај креативни богословско-уметнички дух који се среће у креативним фазама историје црквеног сликарства, изражавајући истовремено протест против свеприсутне праксе иконописа као копирања. Заједничка порука иконописаца са ове изложбе била би, по речима једне од ауторки изложбе, Јелене Јефтић, следећа: „имајмо смелости за нова дела, за нове иконе. Иконе истинске љубави. И иконе нашега времена.“
Предраг Драгутиновић
