Петар Марић први допливао до Часног крста
Петар Марић /45/ из Требиња побједник је традиционалног 16. по реду пливања за Богојављенски крст, којег је након водокрштења у хладну Требишњицу спустио Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије.
Марић је истакао да он није најстарији пливач међу четрдесет учесника у пливању за Богојављенским крстом, али да већ 16 година учествује у овој манифестацији и да има најдужи стаж пливања.
„Неописив је осјећај пливати, како је рекао владика Григорије, у ријеци живота, молити за опроштај и радовати се животу“, рекао је Марић новинарима истичући да му пливање на Богојављење значи много, али да је то тешко ријечима описати.
Иако има грип и температуру, Марића то није спријечило да данас скочи у хладну Требишњицу, наглашавајући да има осјећај да су уласком у воду и узимањем Богојављенског крста нестале све тегобе и да се осјећа потпуно здравим и да му срце осјећа топлину Богојављења.
Најстарији учесник Богојављенског пливања Драган Бодирога /60/ истакао је да му је овај дан од посебног значаја и да га године нису могле спријечити да заплива Требишњицом.
„Почео сам пливати 2013. године и сваке године је диван осјећај пливати на Богојављење. За Хришћане је ово неописив осјећај, јер данас је дан када су се Отац, Син и Свети Дух први пут састали“, рекао је Бодирога и додао да му љубав према Богу загријава тијело, тако да хладноћу не осјећа.
Најмлађи учесници пливања су ове године били дванаестогодишњи Димитрије Шкриван и петнаестогодишњи Раде Кукурић, који су истакли да их је вукла воља, жеља и топлота Богојављења да уђу у воду и пливају за Часни крст.
Обојица су најавила да ће и наредних година радо и без обзира на температуру и хладну воду пливати за Часни крст.
Пливању за Богојављенски крст претходила је Света архијерејска литургија коју је у Саборном храму у Требињу са свештенством служио владика Григорије.
Он је у бесједи истакао да „на данашњи дан сви треба да се окупамо у тој ријеци покајања, у ријеци Јордану, у ријеци тог нашег живљења и нашег тражења смисла о животу“.
„Нико нас пливати не може научити нико уколико не пливамо. Тако нас нико не може учити ни теологији ако нисмо у ријеци, ријеци живота. Уколико нисмо у молитви и светој литургији. Уколико нисмо у том пливању, ломљењу и размишњању о Богу и о себи и о свијету у којем живимо“, рекао је владика Григорије.
Он је истакао да су сви који су у данас у цркви у ствари скочили у воду и пливају молећи се Богу. „Зато је и ваш живот у цркви једно препливавање ријеке, од обале знања до обале познања. Од обале незнања Бога до Богопознања“, рекао је владика Григорије.
текст:СРНА
фото:http://www.trebinje059.com/
