Осврт на Четврти годишњи симпосион „Теологија у јавној сфери“
Фестивал науке и умјетности
„ПРАВОСЛАВЉЕ“ Новине Српске Патријаршије
ђакон Бранислав Рајковић
Четврти годишњи симпосион „Теологија у јавној сфери“ одржан је и ове године, у Херцеговини од 9. до 12. фебруара 2017. године. По први пут у организацији новооснованог Центра за философију и теологију Требиње, чији је један од оснивача и Епархија захумско-херцеговачка и приморска, ова, од самог почетка, свечаност, кроз четири године свога постојања обогаћивала је свој садржај и уобличавала своју форму. Настајући као програмска окосница прославе Епархијских дана Епархије захумско-херцеговачке и приморске, постајући сусрет теолога са другим научницима и препознатљив интерактивни скуп са дјелатним рефлексијама изреченог, симпосион „Теологија у јавној сфери“, постао је, бар за сада, јединствен скуп научника и умјетника, са само минималним почетним организационим одређењима и подјелама на домаће и гостујуће, дискутанте и слушаоце, излагаче и посматраче, предаваче и реципијенте, умјетничке ствараоце, глумце и публику. Извјесни гост, већ у сљедећој дискусији постајао би домаћин и модератор дискусије, у наредној расправи био би коментатор, учесник или посматрач. Домаћин и суграђанин претварао би се у госта на умјетничкој поставци сликара из оближњег града. Жена из публике и члан локалне заједнице бивала би глумац на позорници и тумач искуства човјека с другог краја свијета… Дискусије и импресије настављали би и размјењивали исти и/или други људи, у паузама, током ручка или одмора, кроз разговор, пјевајући или пак ћутећи… На крају, сви сабрани на једном мјесту, заузимали би своје мјесто у литургијском поретку Цркве. Своје мјесто, нашли би и заузели и они који нису Црква, јер су они и иначе увјек негдје и некад присутни у оном васколиком простору и времену које Црква својом Литуријом освећује. Тако би ова светковина бивала цјеловит празник са врхунцем у Евхаристијском сабрању, са претпразничким ишчекивањем и попразничким наслађивањем, постајући својеврсни фестивал науке и умјетности, и живота уопште.
Овај јединствени догађај, уз дискутовање на актуелне богословске, политиколошке, психолошке, социолошке.., теме учинио је доступним и двије изложбе, изложбу слика и једну изложбу фотографија, представио је двије свеске једне књиге и приказао представу са актуелном тематиком, излажући на крају и промишљања једног од савремених православних богослова. Све четири панел дискусије, промоција књиге, представа и предавање приређени су у дворани новообновљеног Центра за културу у Требињу, док су изложбе постављене и отворене у требињском Музеју Херцеговине.
Симпосион „Теологија у јавној сфери“ званично је отворен у четвртак, 9. фебруара 2017. године, уз присуство мноштва заинтересованих посјетилаца пристиглих из читавог региона, самих учесника и представника Епархије захумско-херцеговачке и приморске и других епархија Српске православне цркве, као и представника Римокатоличке цркве и Исламске заједнице у Босни и Херцеговини, представника Владе Републике Србије, Републике Српске, Града Требиња и других универзитетских, факултетских, школских и јавних установа. Присутне је у име организатора најприје поздравио доц. др Марко Вилотић, указујући притом на донекле измјењену досадашњу форму скупа. Обратили су се затим и предсједник Центра за философију и теологију протопрезвитер – ставрофор проф. др Владан Перишић, проф. др Јасмин Комић, министар науке и технологије у Влади Републике Српске, као и господин Драган Давидовић, директор Секретаријата за вјере Владе Републике Српске.
Након свечаног отварања услиједила је прва панел дискусија, под насловом „Саборност и јединство Цркве у XXI вијеку: осврт на Свети и велики сабор“. Учесници у дискусији, отац Вукашин Милићевић, отац Игнатије Шестаков и проф. др Раде Кисић, уз модерирање доц. др Андреја Јефтића, настојали су да изложе историјски контекст одржавања протеклог Критског сабора, факторе и околности који су довели до његовог одржавања и атмосферу на подручју Руске православне цркве, као једне од четири Помјесне цркве које су отказале своје присуство на Сабору. Истакнут је саборни карактер Цркве, независан од одржавања Сабора, који тако није конститутивни елемент Цркве, него пројава њене саборности. Самој дискусији, потом, су допринјели коментари владике Атанасија Јевтића и дубровачког бискупа Мате Узинића, питања публике, као и утисци Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, једног од непосредних учесника у Критском сабору.
Друга панел дискусија, одржана истог дана, од стране модератора доц. др Марка Вилотића насловљена је „Европа на раскршћу: криза и будућност европског идентитета“. Саговорници на поменуту тему били су мр Вук Јеремић, проф. др Дејан Јовић и проф. др Зоран Крстић. Бавећи се поменутим врло актуелним политиколошким али и културолошким питањем уопште, у тренутном стању кризе европског заједништва, учесници дискусије најприје су појаснили сопствени доживљај појма Европа и синтагме европски идентитет, да би представили и извјесна властита практична искуства у том смислу, а указано је и на хришћанско становиште и допринос хришћанства европском идентитету. У потрази за алтернативом и утицајем „обичног човјека“ на политичко-економско устројство, Евопска позиција и њен идентитет сагледани су, затим, у контексту најновијих глобалних политичких прилика: мигрантске кризе, са све већим приливом муслиманског становништва, BREXIT-а и предсједничких избора у САД.
Програм првог дана симпосиона завршен је отварањем изложбе слика Бранка Радуловића, мостарског сликара с размеђа XIX и XX вијека, ученика чувеног Влаха Буковца и Академије у Прагу, и изложбе фотографија руске царске породице Романов, под називом „Романови – царско служење“, као својеврсна најава обиљежавања стогодишњице њиховог страдања. Указујући на хронолошку везу између двије наизглед неспојиве изложбе, присутнима се као директор музеја обратила Ивана Грујић. Изложбе су затим детаљније представљене, да би их отвореним прогласио представник Владе Републике Србије Владимир Божовић.
Трећом од четири најављене панел дискусије отпочео је други дан симпосиона. На тему „Страх и слобода“ своја размишљања размјенили су доц. др Арта Додај, са Универзитета у Мостару, проф. др Жарко Требјешанин и проф. др Борис Брајовић. Након уводних напомена модератора, оца Гојка Перовића, о важности теме коју обрађују, с обзиром да појмови страх и слобода, као и њихов међусобни однос, улазе у корпус вјечитих питања, првобитно се покушало ове појмове сагледати у савременом политичком тренутку, да би потом они били дефинисани са психолошког аспекта. Исказан је значај страха и слободе и у психотерапеутској пракси, а уз сугестије, коментаре и питања из публике насловни појмови у извјесној мјери сагледани су у релацији са оним што одређује појам љубав.
Један од богословских садржаја овогодишњег симпосиона била је и промоција прве и друге свеске „Патрологије“ умировљеног епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија Јевтића. Након уводног слова протопрезвитера – ставрофора Зорана Илића, о првој и другој свесци „Патрологије“ говорили су доц. др Зоран Јелисавчић и доц. др Здравко Јовановић. У првом дијелу обраћања, господин Јелисавчић детаљније је разматрао прву свеску „Патрологије“ и приступ аутора у презентовању светоотачког богословља првих вијекова хришћанства, да би потом др Здравко Јовановић бројне присутне поштоваоце дјела епископа Атанасија упознао са важнијим чињеницама у вези са другом свеском, периодом и личностима које она обрађује.
По први пут у програму симпосиона „Теологија у јавној сфери“ изведена је и једна представа. Приређену у сарадњи са Међурелигијским вијећем Босне и Херцеговине, бројна публика одгледала је представу „Седам“, причу о сличној драматичној судбини седам жена са различитих крајева свијета. У овој драми више аутора, режији и продукцији Хеде Краиц Сегрен, исповјест жена из Пакистана, Русије, Гватемале, Камбоџе, Сјеверне Ирске, Авганистана и Нигерије казивале су жене из Босне и Херцеговине.
Као наставак теме поменуте представе, посљедња, четврта панел дискусија у оквиру симпосиона бавила се „Мјестом и улогом жене у Цркви и друштву“, а њени учесници били су др Јулија Видовић и Андреа Јовановић, док је у улози модератора била Милица Ракић. Почетно питање, постављено у циљу свеобухватног разматрања мјеста и улоге жене у Цркви и друштву, било је: Због чега уопште морамо да наглашавамо равноправност жене? Представљен је библијски концепт стварања, са нагласком на доживљај полова у том смислу. Изложене је теоријска поставка пола и рода, а да би се избјегло свако манипулисање у разумијевању поменутих појмова. Допринос дискусији дала су на крају и питања и коментари публике.
На крају трећег и посљедњег радног дана симпосиона, приређено је предавање др Панделиса Калаидзидиса, директора Академије за теолошке студије са Волоса, под називом „Православље и модерно доба“. Током овог нарочито значајног садржаја овогодишњег симпосиона, уважени др Калаидзидис настојао је да обради сљедећа важна питања и теме: Да ли је православно хришћанство застало пред модерном? Потреба за новим оваплоћењем ријечи; Сусрет између хришћанства и хеленизма и теологија богочовјека: „модерна“ прије модерне? Есхатолошко разумијевање предања и односа између Цркве и свијета. Посвећујући се врло исцрпном излагању својих промишљања и одговора на актуелне и акутне проблеме савременог богословља и живота Цркве, предавач је исто толико пажње и времена посветио и одговорима на питања публике, која су између осталих постављали и учесници панел дискусија, одржаних током овог јединственог скупа.
Непосредно након овог завршног предавања, присутнима се са захвалношћу обратио Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, затварајући радни дио Четвртог годишњег симпосиона „Теологија у јавној сфери“.
Ови дани прославе богословља и богослова, посебно Светог Григорија Богослова, Светог Игнатија Антиохијског и Света три јерарха закључени су Евхаристијским сабрањем у Недјељу тридесетседму по Педесетници, управо на Празник Света три Јерарха, када су се јерарси са народом Божијим, наше епархије захумско-херцеговачке и приморске, наше и других помјесних Цркава, окупили у требињском Преображењском храму на Светој литургији, којом је началствовао епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, чиме је завршен Четврти годишњи симпосион „Теологија у јавној сфери“.
Овај јединствени скуп окупио је људе са различитих простора на једном мјесту, утицаји разних временских периода разматрани су у једно исто вријеме, мноштвом научних приступа и умјетничких израза обрађена је једна по једна тема, разнолика и супротстављена мишљења тежила су једном – истинитом, разноврсна очекивања испуњена су у једном јединственом догађају.
