Зенички одбор за међурелигијску сарадњу у Требињу
У суботу , 25.3.2017.године, омладина из зеничког Одбора за међурелигијску сарадњу боравила је у једнодневној посјети Требињу. Окосницу њиховог излета чинио је пријем код Његовог Преосвештенства Владике Григорија. Њега је у име својих колега и идејног творца и организатора овог путовања, секретара ОМС Зеница, гдина Кенана Хоџића, бираним ријечима поздравила гђица Мерима, истичући значај који владика има у међурелигском дијалогу у БиХ, те изразила захвалност што својим примјером охрабрује младе људе на међусобну сарадњу и стваралаштво које превазилази вјерске, националне, друштвене и било које друге разлике. Владика је кроз занимљиве и духовите приче из своје пастирске праксе нагласио колико је важно прослављати дар живота и радовати му се свакодневно, те да је узвишено у својој вјери пронаћи снагу да стварамо такве друштвене околности у којима има простора за све, нарочито друге и другачије . Након тога су гости из Зенице, од којих већина никада раније није била на територији Захумскохерцеговачке епархије, у пратњи својих домаћина из требињског Одбора за међурелигијску сарадњу, обишли вјерске објекте и друге културне споменике. Радо су искористили прилику да се ближе упознају са начином живота овог поднебља кроз историјат манастира Тврдош и Петропавлово и уживају у гостопримству тамошњих монаха и монахиња. У касним послијеподневним часовима напустили су град отвореног срца у нади да ће му се у скорије вријеме поново вратити.
Миља Тупањанин
Поздравни говор:
Слава Богу на висинама, међу људима МИР, добра воља!
ПРЕОСВЕЋЕНИ ГОСП. И ОЧЕ !
Данас, сабрани у нади и љубави, а испуњени вјером у Једнога Бога, свједочимо да смо дјеца Божја, посвећена очувању и развијању међусобног повјерења, суосјећања и узајамног давања у љубави, која нас зближује нашем Творцу и једне другима. Ово сабрање нам омогућује да учинимо још један корак у правцу мирољубивих и саосећајних односа између припадника традиционалних цркава и вјерских заједница у нашој земљи, који су плод великог труда, како наших вјерских великодостојника, тако и вјерног народа.
ЗАТО МИ ДОПУСТИТЕ ДА У ИМЕ МЛАДИХ ОДБОРА ЗА МЕЂУРЕЛИГИЈСКУ САРАДЊУ У ЗЕНИЦИ, СВИХ ВЈЕРА И НАЦИЈА, БУДЕМ МАЛО ЛИЧНА, И ИСКАЖЕМ СВОЈЕ ОСЈЕЋАЈЕ.
Јер смо свакодневно суочени с многобројним искушењима, молимо и Вашу помоћ да не поклекнемо и помислимо да је мир некаква утопија или илузија. Не! Мир је насушна потреба, основа нашег постојања и развијања, увјет живота и опстанка. Ми сматрамо да је живот у миру и узајамном поштовању и прихваћању између хришћана и муслимана, као и припадника других вјера и култура, не само могућ, него је једини могућ управо у свјетлу вјере!
ПОШТОВАНИ ВЛАДИКО
Једна од великих опасности нашег мира су немирни духови прошлости, која је тешка, понекад нам изгледа и претешка, али молитва за мир може ублажити тај бол и окријепити новом надом нас и наша будућа покољења како би били мудрији и истинољубивији јер по ријечима Вашим, пружа нам се „нова шанса да надиђемо гријехове прошлости, да се преобразимо и уздигнемо изнад њих, те почнемо из почетка на добрим темељима.“
Искушења су свуда око нас и зато Вас и друге наше вјерске предводнике молимо да нас храбрите, да наша љубав мора бити јака и постојана. Вјетрови ће увијек пухати и то са свих страна али имајмо увијек на уму и у срцу да бити хришћанин и муслиман, значи не само живјети поред другог и просто га толерисати, него значи живјети за другога, јер хришћанин и муслиман у сваком човјеку – неовисно од његове вјере или нације, препознаје живу икону Божју и у њему љуби свог брата или сестру.
Хвала Вам оче Владико што у дјеловању ширите добро, што имате осјећаја колико је важно нашим људима посвијестити нужност комшијске љубави и солидарности. Хвала Вам што годинама јесте подршка на том путу бројним младима.
БиХ треба храбре и људе нове наде, како би млади имали будућности овдје у миру живјети а не тражити своју срећу у земљма трећега свијета, гдје смо и једни и други и трећи увијек и само странци. Ми знамо, када се оголе наша осјећања и када останемо сами са собом, да смо ми Бошњаци, Хрвати, Срби ипак најсретнији када смо заједно и када имамо једни друге. То је наш генетски код и ми смо тако научени.
Молим сваког добра од Узвишеног и драгог нам Бога и да увијек будемо свједоци љубави јер „љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се, не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу, не радује се неправди, а радује се истини, све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи. Љубав никад не престаје, док ће пророштва нестати, језици ће замукнути, знање ће престати. „(1.Кор. 13,4-8)
Господару, удијели нам да будемо људи отвореног срца једних према другима, да се увјеримо да је баш та разноликост основа богатства људи ове државе али изнад свега да је то Господару Твоја мудрост и воља.
Тако се искрено надам да ћемо након овог нашег сусрета с Вама у Требињу, међу собом подијелити и непоколебљиво увјерење да је мир најпретежнији у свим нашим хтењима и да је императив да сачувамо своје душе како би љубав и повјерење владали међу нама
Још једном у име свих младих из Зенице, ВЕЛИКО хвала и с нестрпљењем Вас очекујемо у Зеници!
