Шантићеве вечери поезије почеле представљањем књиге Владимира Пиштала
/СРНА/ – Представљањем књиге „Сунце овог дана-писмо Андрићу“, чији је аутор један од најбољих српских савремених писаца Владимир Пиштало, почео је програм 98. „Шантићевих вечери поезије“ у Мостару које организују Српско просвјетно и културно друштво /СПКД/ „Просвјета“ и СПКУД „Гусле“. На промоцији књиге синоћ су, осим аутора, говорили Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, књижевник Драган Маријановић и модератор Јосип Муселимовић из Матице хрватске Мостар.
Пиштало је истакао да му је велика част што отвара „Шантићеве вечери поезије“, те напоменуо да су Шантићи били сусједи његовог прадједа.
Аутор је рекао да је ову књигу писао пет година, а објављена је ове године, када се слави Андрићев јубилеј.
„Чини ми се да сам је писао цијели живот. То је разговор са Андрићем. Покушао сам да разумијем Андрића онако како је он покушао да разумије толике људе. Он је увијек настојао да види некога изнутра како види сам себе. Никад није хтио да примјењује своја мјерила на човјека. То је био један оргуљашки ум, а оргуље су цијели оркестар“, навео је Пиштало.
Он каже да ни у домаћој, ни у страној литератури не познаје писца који је толико разумијевао човјека. „Живимо у времену које је обиљежено мањком емпатије. Мислим да је у Андрићевом дјелу основни мост могућност емпатије и могућност да се разумије човјек и пређе мост од мене ка вама и разумије свакога“, додао је Пиштало.
Пиштало истиче да је Андрић имао жељу да се изрази за људе који нису знали да се изразе, да нико не остане невидљив.
„Мислио је да је дужност писца да баци свјетло на другачије људе, нарочито оне са дна друштва. Ја се питам да ли смо ми то урадили за Андрића. Зато сам мислио да ми је то дужност и да требам да је одужим у овој књизи“, рекао је Пиштало.
Владика Григорије је истакао да Пиштало спада међу највеће савремене српске писце који својом књигом осваја публику и читалачку сцену широког географског простора.
Епископ Григорије каже да Пиштало одговара савременицима који критикују Иву Андрића, брани га и полемизује с њима у роману.
„Брани Андрића, али Пиштало не упада у замке мистификација и полуистина, брани га и пред оним који га нападају по питању националног опредјељења и онима који га нападају због односа према неким овдашњим народима“, рекао је владика Григорије.
Пиштало управо, наводи епископ Григорије, посеже за најбољим и вјеродостојним доказима и свједочанствима – Андрићевом тексту, којег тумачи ненаметљиво и стрпљиво, ред по ред.
„Андрићева мисао је безвременска, његова промишљања, као и ова Пишталова, говоре о нама и нашим временима, једнако као и свима онима из чијих смо раља нетом изишли, неки мање, неки више рањени и оштећени“, рекао је владика Григорије.
Он је навео да је Пиштало дилеме везане за националост Иве Андрића једноставно објаснио тиме да је Андрићева „личност универзална, као и цјелокупна књижевна тековина“.
„Не сјећам се да је неко, заправо, ико икада, у некој књизи, тако лијепо и учтиво проговорио о другом писцу, како је то Пиштало приредио Андрићу“, закључио је владика Григорије.
Књижевник Маријановић рекао је да Пиштало упознаје читаоце са Андрићем – „човјеком од крви и меса, који је доживотно осуђен да гради мостове међу људима и цивилизацијама, незахвалним и неповезивим географским просторима“.
„Андрић, као донкихотовски тумач стварности, збиљу доноси кроз монолитне књижевне ликове, на начин како то никада нико раније, а ни послије, неће описати. Пиштало се обрачунао и са дневно-политичким смрадом овог времена који пласира приче да Андрић мрзи све народе“, каже Маријановић.
Маријановић тврди и да „тумачи“ Андрића данас лутају између зидова властите спознаје и признавању самима себи чињеница о оном шта заправу јесу.
Потпредсједник мостарске „Просвјете“ Сања Бјелица Шаговновић рекла је да је представљање организовано у сарадњи са Матицом хрватском Мостар, те подсјетила да је Шантић прије сто година правио културне вечери „Просвјете“ и „Гусала“ са друштвима „Хрвоје“ и „Гајрет“.
„Желимо да наставимо ту традицију и од Мостара да правимо бољи и љепши град који ће бити културна пријестоница не само БиХ, већ и Европе“, рекла је Шаговновићева.
Поздравна ријеч о. Радивоја Круља
Епископ Григорије: Владимир Пиштало-Сунце овог дана
